Pismo mame iz Aranđelovca prosvetnim radnicima

jul 08 21:37 2017

Otvoreno pismo roditelja učenika iz Aranđelovca stiglo je kao komentar na jedan od naših tekstova. Mama je možda u pravu, možda nije, ali pismo odiše iskrenošću pa ga zato i objavljujemo.

Poštovani prosvetni radnici,

Juče smo dobili đačke knjižice. Razočaranje u obrazovni sistem koje me prati kroz njihovo školovanje i razočaranje moje dece danas, navelo me je da vam se obratim na ovaj način i to isključivo da ne bih izazvala vaš gnev i svojoj deci otežala dalje školovanje.

Oni nisu odlični učenici, možda zbog nedovoljno rada, možda iz nekog drugog razloga ali se posle gomile svađa, zabrana i ubeđivanja na kraju školske godine svi u kući pomirimo s tim.

Požalila sam se skoro svojoj prijateljici nastavnici da nemam više metod kako da im pomognem da bolje uče, očajnički sam tražila savet ili kritiku, pomoć da shvatim gde grešim. Na moje pitanje, kako ih u školi motiviše da uče, dobila sam odgovor da se ona za to nije školovala i da to nije njena briga. Zar nije obaveza roditelja, ali i nastavnika da ih zajedno usmeravamo kroz školovanje? Svakodnevno čitam komentare roditelja koji krive školu, nastavnika koji krive roditelje i tako u krug. Zar nije zajednička obaveza da ih podsetimo kada zaborave da kažu „izvinite”, „hvala”, „molim”?

Prošle godine sam izašla sa posla da porazgovadam sa nastavnicom srpskog jezika o tome kako da pomognem svom detetu da popravi svoje rezultate. Ona me je ostavila u hodniku da je sačekam jedan školski čas, ne iz razloga što bi taj razgovor trajao satima, trajao je koliko i njeno interesovanje za moje dete i moj dolazak, već da mi pokaže svoju superiornost. Uredno sam je sačekala, objasnila razlog svog dolaska i to da želim pre svega da pomognem svom detetu i učestvujem u njegovom školovanju. Smatram da mi je to obaveza i odgovornost. Dobila sam kratak razgovor sa obrazloženjem da treba da više uči i da je njegovo znanje što se nje tiče za ocenu tri. Nije on najvredniji, nije ni loše dete. Vaspitala sam ga da bude pošten.

Trojka iz muzičkog? U naše vreme nismo znali ispod četvorke za predmete kao što su muzičko, likovno i fizičko. Nek se javi neko od roditelja ko je ima manju ocenu. Redovno idem kod razrednog starešine kada je dan otvorenih vrata. Deca su dobra ne prave probleme i to je sve što čujem. Moraju više da se potrude. U našoj školi kada pređu u starije razrede, odstrane vas iz njihovog obrazovanja, jer s kojim pravom se mešate kao roditelji, komentarišete o nečijem radu i tražite pomoć. Nastavnici nisu dužni, niti naučeni da sem gradiva učestvuju u vaspitavanju dece, to treba da donesu od kuće. Izvinite, ali ta deca su pola dana kod kuće, a pola dana u školi. Ako se interesujete i želite da pomognete svom detetu, morate da tražite po školi svakog nastavnika. Onda vam se desi da čekate u hodniku i razmišljate da li sa vama nešto nije u redu kada ste došli u školu da pitate za svoje dete.

U moje vreme, a verujem i u vreme današnjih nastavnika, mi smo do svojih uspeha dolazili predanim radom nastavnika i roditelja. Čvrstom vezom naših roditelja i nastavnika koji su krotili našu nemirnu prirodu, svojstvenu za te godine. Meni je ta veza zabranjena, moj dolazak u školu se smatra nepristojinm činom koji se vidi u pogledu nastavnika kod god sam došla, ne da kritikujem njegov rad, nemam to pravo, nego da bih učestvovala u njegovom odrastanju kao odgovorna osoba koja želi da sutra i njena deca sa istim pristupom odgajaju svoju decu.

Moja deca svaku školsku godinu počinju sa velikim entuzijazmom da budu bolji nego prošle godine. Ubrzo, obično posle dva meseca, kada dožive dva, tri razočaranja, kao dvojka iz pismenog zadatka, kada se on potrudio da napiše sastav najbolje što je umeo, izgube volju i interesovanje za učenje. Onda počinje pakao u kući. Krećemo na privatne časove, uglavnom iz ključnih predmeta, mada sam ove godine razmišljala da ide i na časove muzičkog. Da nije tužno bilo bi smešno.

Ne poznajem dete koje ne ide na privatne časove od kada završi četvrti razred. Bilo odličan učenik ili ne. Moj utisak je da pola nastavnika drži privatne časove. Ponavljam se, ali u vreme našeg školovanja privatni časovi nisu postojali. Pa bih vas pitala da mi objasnite zašto je tako, a da ne svalite krivicu na roditelje jer smo mi roditelji očajni i nemamo drugo rešenje nego da ih pošaljemo na privatne časove. O moralu da ne govorim, želimo svi bolji standard u obrazovanju, pa roditelji plaćaju porez a nastavnici koji održavaju privatne časove od tog prihoda nikada nisu platili porez.

Pre neki dan se učenik dobitnik Vukove diplome u svom obraćanju zahvalio pojedinim nastavnicima ali je i rekao da neke nastavnike želi što pre da zaboravi. Njegov čin je osuđen od svih nastavnika. Kako ste se svi pronašli u delu da vas zaboravi a ne u delu zahvaljivanja? Sujeta na bi smela da bude svojstvena nekom ko učestvuje u vaspitavanju naše dece i ako smatrate da za platu koju dobijate, ne kažem da mislim da je dovoljna, smatram da je za odgovornost koju nosi vaš posao premala, izgleda dajete i više nego dovoljno.

Verujte mi, a mislim da ste i vi iskusili na vašoj koži, nisu deca loša. Možda vam ne kažu svaki put hvala, možda ne uče u meri u kojoj bi trebalo, ali oni u vama traže podršku, motivaciju i oprost za svoje nestašluke. Probajte i vi da im date krila da uspeju u svojoj nameri da bi se sledećeg Vidovdana vratili kući zadovoljni što su postigli za njih velike uspehe, neko sa odličnim neko za manjim uspehom, ali zadovoljni što su bili vaši učenici. Možda osete potrebu da vam kažu HVALA.

S poštovanjem,

mama.

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

49 komentara

  1. jul 08, 22:06 #1 Dragan

    “Trojka iz muzičkog? U naše vreme nismo znali ispod četvorke za predmete kao što su muzičko, likovno i fizičko.”
    Ko vam daje za pravo da degradirate nastavne predmete? Zar fizicko nije jedan od najbitnijih predmeta U DANASNJE VREME, VREME SEDENJA PRED RACUNAROM ILI TELEVIZOROM? Zar muzicki afinitet ne formira licnost i daje istancani ukus mladom coveku da razluci kic od umetnicke muzike? Ili da svi slusamo turbo folk? Zar estetski pogled na svet oko nas nije dobrim delom uslovljen poznavanjem likovne kulture? Zar to nije bitan segment zivota?
    ————————
    Zar vise ne vazi izreka “Obucaru, ne dalje od obuce!”

    Strava XXI veka!!!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 08, 23:36 avangard

      verovatno ce ga trojka iz muzickog motivisati da se opredeli z klasicnu muzikz

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 00:04 daca485

      U OS se ocenjuje rad iz muzickog,fizickog i likovnog,a ne talenat.Ako neko nema dara ,talenat za likovno,pa ne treba da ima manju ocenu.Dovoljno je da donosi pribor,da se trudi da uradi sto bolje i eto 5.Isto i za ostale vestine.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • jul 10, 13:19 magy

        Poštovana Daco, majko autorko teksta i drugi,
        Saglasna sam sa tim da se u veštinama polazi od sposobnosti, ne ocenjije se talenat, ali se zato ocenjuje trud i zalaganje na času. Ako dete ne donosi pribor, ne učestvuje u radu na času, već ometa druge učenike i nastavnika, ne zaslužuje ni trojku, zar ne?
        Samo da podsetim da ni u naše vreme nisu svi bili odlični i Vukovci, već je bilo dovoljnih, ali i nedovoljnih i ponavljača, što je sada već zaboravljeno, takoreći izumro pojam. Mislim, to u vezi sa starim, dobrim vremenima…
        To što prezaštićujemo decu, a ne učimo ih svakodnevnim obavezama i poštovanju, jedan je od razloga lošeg uspeha i u školi.
        Ali, ne moraju svi da budu fakultetski obrazovani. Neko mora da bude i majstor.
        Neka deca budu lepo vaspitana i pošteni ljudi, a zagovornik sam toga da ih vaspitavaju prvenstveno roditelji, ali bez sumnje i škola i nastavnici.
        Zdjedno, roditelji i nastavnici, pošujući jedni druge, ne dovodeći u sumnju uvek kompetentnost onog dugog u pitanje, možemo uticati na kvalitet života naših potomaka.
        Pozdrav

        Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 00:20 Mira Milosevic

      Zena govori jezikom istine. Ja sam svedok da su muzicko, fizicko i likovno , bili predmeti za koje se nije niko umorio od ucenja i rada, a skoro se podrazumevalo da ocena bude najmanje cetvorka za prosecnog djaka.
      Nastranu je to sto su muzicko i likovno, predmeti koji treba da neguju ili pak bude afinitet prema umetnosti. Pa ipak, malo je i nastavnika koji tu umetnost pronose svojim delom, ponasanjem, radom u skoli.
      Ili jesi, ili nisi. Nije za osudu.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 05:05 Kojot

      Kada nemam nista pametno da kazem ja bolje ocutim komentar a ne lupetam ovako i ne brukm se!.

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. jul 08, 22:27 #2 Minja

    Kao prosvetni radnik u penziji (visoko obrazovanje) iz iskustva mojih unuka u osnovnoj skoli i gimnaziji (nekad bila najjaca skola), ova majka je u pravu. Svi mi zivimo u istom drustvu, ne samo prosvetari, a deca ne bi trebalo da osete nase frustracije. Da se neko “polomi“ od objasnjavanja, toga vise nema. Provera znanja iskljucivo kroz kontrolne zadatke sigurno nije objektivna. Deci treba animirati i motivisati sopstvenim nacinom rada. Toga nema i preostaju privatni casovi -nazalost.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 08:10 Eva Bozic

      Takodje sam prosvetni radnik, ali i majka. Dok moje dete nije krenulo u peti razred nisam razumela o cemu govore roditelji poput ove majke, ali sad mi je potpuno jasno njeno razocarenje. Iako se ne slazem 100 procenata sa svakom konstatacijom, ipak mislim da su nam nastavnici, cast izuzecima, nezainteresovani za dete (samo vide ucenika i ocenu) i los su motivator i primer za decu. Razocarana

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 20, 12:43 Nereformisani Reformator

      Da nije Minja slučajno iz Požara? Pozzz…

      Odgovorite na ovaj komentar
  3. jul 08, 23:15 #3 Nemanja

    Gospođo,danas u osnovnoj školi,a naročito na razrednoj nastavi(učenici do petog razreda) , vrlodobro polažu samo oni učenici koji knjigu ne pipaju. Što se tiče discipline, to je nemoguće korigovati bez trojke iz muzičkog,jer su nas ranije vaspitavali batinama(hvala im na tome),dok je danas to, nažalost ,zabranjeno. S poštovanjem.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 11, 02:57 Mila

      Poštovani Nemanja,

      Iz Vašeg komentara možemo videti da ni Vi baš niste uzimali knjigu u ruke. Prolistajte pravopis ponekad, ne može da škodi. U ovom tekstu se ne kritikuju učitelji (razredna nastava) već nastavnici. Nastavnici zaista i jesu problem našeg školstva, jer kao što je pomenuta nastavnica iz teksta rekla, oni zaista nisu školovani da motivišu decu. Oni su stručnjaci samo u oblasti svog predmeta, nastavnici nemaju adekvatne kurseve (ili ispite, kako god hoćete) iz psihologije, didaktike, metodike itd. Učitelji imaju, što se i ogleda u najnovijim istraživanjima TIMSS-a gde su naša deca na nivou od 1. do 4. razreda na samom vrhu liste, dok to drastično opada u starijim razredima. Dakle, ne pucajte na učitelje, oni uglavnom rade dobar posao (naravno uvek ima izuzetaka).

      S poštovanjem.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • jul 11, 12:22 neko

        Poštovana, od svoje nesposobnosti da đaka spremite za više razrede, Vi pravite Vašu vrlinu! Ranije su učitelji osposobljvali, osamostaljivali učenike, učili ih timskom radu, pomaganju, a danas petaci plaču ceo peti razred jer prvi put osete kako je dobiti ocenu manju od 4. Nije problem animirati učenike, problem je što učenici nisu osposobljeni da ČUJU nastavnike zbog nediscipline i “pasiranja” svega sa čim se u prva 4 razreda suočavaju. Odavno nisam čula za “strogu” i pravednu učiteljicu, ali jesam za kul učiteljicu, drugara učiteljicu, dobru i nežnu učiteljicu, popularnu učiteljicu…
        Zašto ocenjujete svoje kolege?! Tako isto učite učenike da ocnjuju jedni druge, umesto da se podržavaju.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • avgust 09, 18:06 Profundus Pan

          Bravo za odgovor ovoj kvazi učiteljici… Svi su isti – nema izuzetka – kod svih učitelja su svi učenici odlični i sve znaju, čim dođu u starije razrede odmah sve zaborave i krivi su nastavnici…

          Odgovorite na ovaj komentar
      • jun 20, 10:24 Mara

        Niste u pravu. I nastavnici polažu pedagogiju (sa didaktikom), psihologiju i metodiku.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • jun 20, 19:49 Pedagog

          Koji nastavnici????? Ma dajte molim Vas….. ni očešali se o njih nisu …. a i diplome su vecini jako diskutabilne Tutin Pec Klona i okolina …..

          Odgovorite na ovaj komentar
  4. jul 08, 23:32 #4 Natasa

    Živim u nekom drugom sistemu u kome se ne uči za ocene već za znanje, a ocena je samo usputni rezultat realan i objektivan. Deca mi pohadjaju istu skolu III i IV srednje najvisi nivo. Mladjem detetu je prosek u I bio 7,6 u II 8,1 a sad u III 8,2 . Starija je startovala sa 7,4 potom 7,2 pa 7 i sad jedva 6. Nisam jednom detetu majka, a drugom maćeha, a neće biti da jednu maksimalno motivišu a drugu ne. Kad pogledam sveske od jedne rekla bi da ima savršene nastavnike, a kad pogledam drugu …. kod nje se poneko predavanje može naći u telefonu slikanjem svega izlozenog i ispisanog na tabli, u svesci je slabo sta zapisano. E pa neće biti bas da je problem u nastavnicima….shvatam da postoje loši, ali daleko od toga da su svi takvi. Ipak je do prirode deteta ponajvise.
    I da se razumemo dragi roditelji, ne plaćate deci časove da bi ih neko motivisao nego da bi im ušpricao znanje, da ih tutoriše i uči umesto njih, da bi dobili petice koje od njih zahtevate.
    A što se muzičkog tiče…moja mlađa ćerka ide u muzičku godinama svira dva instrumenta, sledeće godine je odlučila da nauči da svira i gitaru, uzela je prirodno tehnicki smer i kao extra izborni predment pored muzičke škole muzičko u školi i ima “samo” 8.
    I odakle vam pravo da smatrate da ako je dete dobro da je per se problem u nastavniku zbog njegove nemotivisanosti.
    Mozda ste iskreni, ali niste realni.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. jul 08, 23:35 #5 Mina

    U prosvet sam vec ili tek 25 godina. Volela bih da se u ucionice postave kamere i da se casovi snimaju. Pa da se vec jednom jasno vidi ko sta radi na casovima, da se otpuste neodgovorni nastavnici i da se roditeljima pokaze sta im deca rade na casu.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 16:59 Ana

      Svaka čast, slažem se sa Vama u potpunosti. Predložila bih, takodje da se to uvede i u vrtiće, jer nepoštovanje dece prema starijima, u ovom slučaju vaspitača, pošto majka u tekstu provlači vaspitanje, a potom i učitelja, nastavnika, dalje profesora kreće jos u vrlo ranom periodu. A odakle to? Odatle sto to potice od roditelja, koji nemaju postovanja jedni prema drugima, a svi mi znamo da su oni ogledalo i model kako treba….Pa tako kada se vaspitači na otvorenim vratima obrate roditeljima i ukažu vam na neke ,,nedostatke” i na čemu bi trebalo raditi sa detetom, nemojte ih dočekuvati na nož, već shvatite to kao dobronamernost. To je za boljitak Vašeg deteta. Takodje, ta motivisanost za rad gde se stiče, pa upravo kod kuće. Dete radi ono sto vidi. Ako Vi niste marljivi i mrzi vas, zašto leciti komplekse na detetu? Pa, sta ako ima trojku iz muzickog? Imala sam je i ja! Ali, ne zato sto nisam imala talenta ili nisam htela da ucim, naprotiv zato sto nisam isla na hor. To mi je bila kazna! Da, slazem se da ima raznih pedagoga, ali nisu svi takvi. Vazno je kid deteta izgraditi sigurnost, veru u sebe i svoje znanje, dete treba nauciti prvenstveno da bude čovek, a ocena nije merilo znanja. Zivot je borba i pocinje od trenutka radjanja, a ocene. Pa neka im na čast!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 05, 14:43 Jovanka

      Potpuno se slazem s vama. I to od svoje prve godine rada.

      Odgovorite na ovaj komentar
  6. jul 08, 23:45 #6 Aleksandar

    Tačno je, ako ne sve, ono većina stvari koja je ova majka iznela.

    Takvih nastavnika ima, to znamo svi, u svakoj školi! Takvih i lekara ima, u svakom domu zdravlja. Takvih i policajaca ima…

    Najčešće opravdanje je da u borbi za preživljavanje i mi ne možemo da se posvetimo svom poslu onoliko koliko bi to želeli, i zbog čega smo i počeli da ga radimo – iz ljubavi prema ovoj profesiji i deci.

    Ne kažem da sam idealan nastavnik, “Ko nije grešio neka prvi baci kamen”, ali se makar trudim da se popravim, i da nešto novo naučim, za razliku od nekih.

    Jedan prijatelj arhitekta mi je na moje zapažanje da preteruje sa perfekcionizmom davno rekao – ne radim ja to zbog drugih, već zbog sebe…

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. jul 09, 01:03 #7 Ja

    Kad zakazete sa vaspitanjem dece,najlakse je okriviti nastavnika.I taj nastavnik ima decu.I njegova deca zasluzuju da imaju isto sto i ostala deca a nemaju.Drzava je kriva gospodjo.Ona uci decu da im ne treba skola i da se diplome kupuju.Vi ste krivi sto ne znaju da se jave…A nastavnik je kriv sto ne moze uvek da da sve od sebe.Nekada zato sto ucenik nece da ga cuje.Nekada sto zbog svoje egzistencije pada na prosecna predavanja,jer razmislja,kako da plati racune i da povrh toga ima da da deci za osnovno..Drzava nas je dovela dotle da nasa deca nisu nikome bitna,mi sluzimo za potkusurivanje i vama i direktoru ,ministarstvu,svima…I mi smo ljudi.Gledamo i na vasu decu kao na svoju,samo sto smo mi sa vasom decom 45 minuta nedeljno..Deca se vaspitavaju kuci.

    Odgovorite na ovaj komentar
  8. jul 09, 01:17 #8 Profesor

    Svaka cast za ovo pismo. Jeste i nije u pravu, jer ne mozemo sve da trpamo u isti dzak. Niti su svi roditelji kao ova mama niti su svi nastavnici kao doticna nastavnica srpskog jezika. Ne treba bezati od istine. Mnogi nastavnici sebe dozivljavaju kao bele medvede, ali i mnogi roditelji budu nezainteresovani za komunikaciju s nastavnicima ili, mozda, umorni od svega. Nije opravdanje, ali jeste razumljivo.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 20, 11:03 Nastavnica

      Profesore, koliko sam ja shvatila, gospođa je zamerila nastavnici srpskog jezika što je ostavila da čeka ceo školski čas. Šta je trebala da uradi? Da ostavi đake da čekaju da bi pričala sa njom baš onda kad njoj odgovara, posle njenog posla? Postoji u školi dan otvorenih vrata, a u nekim školama I to I individualne konsultacije.

      Odgovorite na ovaj komentar
  9. jul 09, 06:34 #9 Sandra

    Ja sam osnovnu skolu i srednju zavrsavala krajem proslog veka. Bila sam odlican ucenik. Nisam isla na privatne casove. Ucila sam sa drugaricama. Moji roditelji su u skolu isli samo na obavezne roditeljske. Nisam ni od koga ocekivala da me motivise da ucim. Ucila sam, jer se to od mene ocekivalo. I tako je bilo sa svim mojim drugarima. Ovo sve sam napisala da bih naglasila da niko od nasih roditelja nije isao u skolu. Nije bilo potrebe. Od kuce smo poneli vaspitanje. Od skole smo nosili obrazovanje, svako u skladu sa svojim mogucnostima i sposobnostima. I tada je bilo nastavnika za zahvaljivanje i nastavnika za zaboravljanje. Pa sta? Svi mahom izrastosmo u korektne ljude.

    Odgovorite na ovaj komentar
  10. jul 09, 07:59 #10 Milan

    Poštovani, slični roditelji. Ne vidim išta različito u ovom pismu od stava mase roditelja današnjeg vremena. Ne kažem da ima nastavnika i ovakvih i onakvih, kao i roditelja, s toga ne bih komentarisao opasku o čekanju od jednog školskog časa da bi se demonstrirala moć, sila ili šta već. Činjenica je da roditelji uglavnom dobijaju najviše interesovanja za svoje dete pred klasifikacioni peeiod kada se dele ocene i tada ne haju za radno vreme i obaveze nastavnika, pa često dplaze na “konsultacije – šta sad” na pola časa i izvlače kolege ispred učionice, u trenutku zvona za početak i slično, pa kada budu odbijeni, onda je nastavnik nezainteresovan za saradnju. Zašto je muzičko navedeno kao primer? Pa zato što se po difoltu o čekuje da dete samo svojim prisusrvom na časovima iz pojedinih predmeta zaslužuje peticu. To ne ide. Šta se promenilo iz perioda kada smo bili đaci, pa do danas? Mnogo toga. A najviše količina vremena koje roditelji posvećuju vazpitanju svoje dece, što je obrnuto proporcionalno vremenu koje mame provode pred tv-om uz turske serije i Parove, a deca uz tablete, računare i sl. a vaspitanje prepušteno ulici i nekom trećem, npr. školi “koja se promenila i sve više zapostavlja brigu od deci od onih davnih vremena”. Dajte molom Vas gospodo roditelji. Problem tražite najpre u vama. I ja sam roditelj dve predivne dwvojčice. Prosvetni sam radnik. Pored škole radim još sto ppslova da bih prehranio pprodicu i platio račune, jer od plate to ne mogu. Moja deca su peedivna i odlični đaci, ne zbog toga što im predaju moke kolege (inače ne idu u školu u kojoj predajem) većšto supruga sate i sate provodi sa njima u priči, objašnjavanju i pomaganju u rešavanju problema. Ona zna za svaku novu lekciju naučenu u školi i svaki problem kojo su ona imala. Ne čekamo nastavnike ispred učionica u pet do dvanaest. Bavimo se našom decom, svaki slobodan trenutak vremena. Bez poljupca i “laku noć” ne odlaze na spavanje. Stavute malp prst na čelo, a umesto pisanja žalopojki i pljuvanja po drugima koji “ne posvećuju dovoljno pažnje” vašoj deci, uradite to lično i personalno VI….

    Odgovorite na ovaj komentar
  11. jul 09, 08:00 #11 Ceca

    Tekst je odlican. Sarađujem sa prosvetnim radnicima baveci se zajednickom decom, dosla sam do zakljucka da ih ne interesuje individualan pristup,da se ne bave vaspitanjem i da ne shvataju da je deci skola druga kuca a oni drugi roditelji

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 10, 07:35 Borka

      Volela bih da znam GDE su takvi prosvetari jer kod nas u školi deci je druga kuća.
      Dolaze ranije u školu, posle škole na igralište.
      Leti im nedostaje škola, kažu dosadno im kod kuće.
      Za 13 godina, roditelji mi bili 5 puta.
      Oni nam poveravaju decu, da činimo sa njima šta znamo. Ne mešaju nam se u posao. A mi radimo timski. Poznaju se svi, znamo porodične situacije dece.
      Deca ko deca, otimaju se, ali poštuju nastavnike, izađu kulturniji i obrazovaniji.
      Reći ćete tako je na selu.
      Jeste, zato nemojte generalizovati, nije svuda loše, iako uvek može i bolje.
      To bolje mora da krene od vrha, od uprave.

      Odgovorite na ovaj komentar
  12. jul 09, 09:02 #12 Draga Masin

    Draga mama…vi ste ocito savestan roditelj ali verujte mi u manjini ste…Mi nastavnici obicno nemamo podrsku roditelja da ucestvujemo u njihovom vaspitanju.Deca znaju svoja prava i maximalno to koriste.Dacu vam primer:Dete VII razred,bacio je praznu kesu cipsa u učionici.Rekla sam mu da to pokupi i baci u kantu.Sutradan je detetova majka dosla u skolu i zalila se razrednom staresini.Rekla je da za to tetkice u skoli primaju platu,a njeno dete nije duzno da skuplja smece sa poda….

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 09, 18:53 Mira Milosevic

      A da li cenjena mama zna da njeno dete nije vaspitala kako valja, da jeste, ne bi po skoli bacao smece, vec u kantu. Ali, gluvom i slepom, badava prica.

      Odgovorite na ovaj komentar
  13. jul 09, 10:56 #13 Magdalena

    Malo mi je preko glave toga da čitam o tome kako smo svi isti. Istina, ima nas raznih, ali zar nije tako u svim profesijama?
    Svoj stav ste, gospođo, pokazali omalovažavanjem nekoliko školskih predmeta (muzičko, likovno, fizičko). Vama možda nije bitno da Vam dete stekne znanja o umetnosti, ili da se fizički aktivira u vreme kad većina dece sedi ispred kompjutera veći deo dana, ali to ne znači da treba da ima peticu iz tih predmeta. Nigde ne piše da sva deca treba da imaju petice iz tih predmeta. Kada roditelj to ne shvata, ne možemo ni od deteta ništa bolje očekivati.
    I da Vam kažem nešto: nije istina da sva deca idu na privatne časove. Imam ja mnogo učenika koji ni iz jednog predmeta ne idu na privatne časove, a imaju sve petice. Nemojte tražiti izgovor, jer radite isto ono što i većina roditelja: plaćate svom detetu privatne časove pa onda na časovima u školi spava, jer zna da će mu posle neko sve to pričati ponovo.
    I još nešto – ne mogu svi biti odlični. Nisam ni ja bila odlična, pa sam ipak postigla nešto u životu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  14. jul 09, 11:40 #14 Sladja

    Kada bi se sprovelo istraživanje po školama, rezultat bi bio da 90% učenika OSNOVNIH ŠKOLA pohađa privatnu nastavu. Istina je da su deca opterećena nepotrebnim gradivom u odnosu na NAŠE vreme, ali to nikako ne može biti opravdanje! Ni za nastavnike ni za roditelje! Treba svi da se zapitaju, a potom i da deluju na to da se reši problem, jer ako se ovako nastavi, šta će roditelji raditi sa decom kroz dalje školovanje, plaćaće i dalje, osnovnu, srednju…naša deca će biti naviknuta na to, i tako će se to prenositi generacijama…Strašno! Mene, kao majku dvoje male dece a istovremeno visoko obrazovanu osobu, to mnogo uznemirava! Jedan od najvećih problema u našoj zemlji je taj da u školama predaje svako, završio ili ne za određeni predmet, primoren da zaradi za svoju porodicu, ogorčen jer nije zaposlen u struci, sa ne završenom pedagogijom…i kako očekivati od njega da nauči nešto tvoje dete, primi roditelja na razgovor, kada je i on sam, sticajem političke okolnosti tu gde jeste… Ovo se odnosi na zalost na sve, prosvetu, medicinske radnike, privatne/državne firme… 🙁 🙁 🙁

    Odgovorite na ovaj komentar
  15. jul 09, 11:56 #15 Sretjko Šojitj

    Učiteljica, moja koleginica, majci učenika trećeg razreda objašnjava da je tu između ostalog i da vaspitava decu, našta majka odgovara da ona ne treba da se trudi oko vaspitanja svog deteta i da je dovoljno to što ga ona (majka) vaspitava.
    Na rođendanu učenice četvrtog razreda majka kuva kafu deci i nudi im cigarete.
    Na rekreativnoj nastavi deca prijavljuju dečaka kome su videli poruku od oca u telefonu u kojoj piše: J*beš ti učiteljicu, uradi to!
    O rečniku i komentarima roditelja pred svojom decom u kući o nastavnicima i njihovom položaju ne bih komentarisao.
    Znam iz iskustva da su se učitelji i nastavnici do pre jedne decenije iz petnih žila trudili da učenike obrazuju i vaspitavaju, ali da su videli da gube bitku i tiho jedan po jedan su se povlačili i počeli da otaljavaju svoj posao. Sabijeni su u mišje rupe raznim propisima koji im ionako težak rad još više čine težim, a prava učenika uzdižu do apsurda. Ti privatni časovi su bili stvar prestiža pojedinih roditelja, da bi ih kasnije sledili i drugi potpuno nepotrebno.
    Treba vratiti dostojanstvo prosvetnom radniku i na taj način privlačiti na nastavničke fakultete najbolje učenike i pripremiti ih za novo vreme.

    Odgovorite na ovaj komentar
  16. jul 09, 14:58 #16 Jole

    Ili je možda vaše dete ispodprosečnog kapaciteta a nije dovoljno vredno/ambiciozno/drčno da bi dobilo više od trojke. Siguran sam da to nije prijatna pomisao i saosećam se sa vašim nezadovoljstvom.

    Odgovorite na ovaj komentar
  17. jul 09, 15:50 #17 Natasa

    Ova mama izbegava da kaže da li je ona razgovor sa nastavnicom dogovorila što je jako bitno. Jer ako nije onda nema nikakvo pravo da taj susret uopste komentariše.
    Prosto je neshvatljivo da u današnjim vremenima neko može da ima takav problem, problem komunikacije i dogovora. U Holandiji ja dobijem 8 minuta za razgovor i to je sasvim dovoljno, ako na razgovor dodjete sa detetom ne da utvrdite u čemu je problem, meni to nije potrebno, već da samo konstatujemo problem i dogovorimo zajedničke korake da bi popravili nastalu situaciju. ( Na pr. dete će sedeti u prvoj klupi ispred nastavnika i morati više da prati na času i zapisuje, pita kad mu nešto nije jasno, dakle naglasak na “nešto” a ne na “ništa” takvi nikad naravno ni ne pitaju, jer ni ne znaju kako bi pitali, a kući naravno dete da više radi ) Strašno je da se uopšte neko u takvoj situaciji žali i pravi još nepotreban problem…..”ostavila me da čekam”.
    I da se razumemo, svi roditelji koji misle da nastavnici i programi u Srbiji nisu dovoljno kreativni i motivišući za decu grdno se varaju da bi sva ta deca bila bolja u nekom sistemu koji je kreativniji i trazi od dece više zaključivanja i mišljenja. Za manjinu bi takav sistem bio sigurno bolji, ali verujte mi na reč da je globalno mnogo teži i zahtevniji….i tu vam nikakva tutor ne može ubrizgati znanje “za peticu” već maksimalno za trojku ….

    Odgovorite na ovaj komentar
  18. jul 09, 17:16 #18 Momčilo

    Poštovana “Mama”,
    Hvala što ste se usudili da prodrmate osinjak. Za dobar deo nastavničke populacije učenik je samo individua koja treba da pokaže kvantum znanja i poštovanja, ali ne bih sada o tome. Ne znam ni da li će ovaj komentar stići do Vas, ali se nadam da će bar neko od mnoštva roditelja koji su u sličnoj situaciji, pronaći bar nešto što će im pomoći da razumeju uzroke problema, da razumeju šta sve može biti razlog za neuspeh dece u školi.

    Što se tiče uspešnosti učenika, ne meri se ona samo ocenama. Niko nikom ne može da ukrade sreću. Sigurno je da postoji neki razlog zbog kojeg Vaša deca ne postižu očekivani uspeh, a vi kao roditelj ste dužni da to znate. Ako je neophodno, dužni ste i da decu zaštitite od bahatih nastavnika, iako to nije uvek lako i bezbolno. Koliko god da je sistem ovakav ili onakav, veoma je senzibilan na ugrožavanje prava dece, reklo bi se i previše.
    Suština problema naravno nije u ocenama koje dolaze i prolaze. Važnije od ocena je da deca budu dobri ljudi, da imaju dobar sistem vrednosti, da umeju da koriste svoju pamet, da razlikuju loše i dobro, lepo i ružno, korisno i štetno, rad i zabavu… Suština školovanja bi trebalo da bude da se deca uče da budu dostojna onoga što žele. Bez toga, petice ne znače ništa. Na žalost, kao sistem jako smo daleko od toga.
    Ono što je važno za sve sadašnje i buduće roditelje školaraca bi moglo da bude sledeće. Deca “polaze u školu” pre nego što uđu u vrtić. Uspeh se gradi od prvih kontakata deteta i okruženja. Da bi bilo uspešno u školi dete mora da ima mentalnu naviku da koristti svoju pamet. Sva deca se rađaju pametna, ali neka deca nemaju razlog da istu koriste. O svemu važnom odlučuje neko drugi. Prezaštićenost je danas veći problem od zapuštenosti. Zapušteno dete, htelo, ne htelo, mora da koristi pamet da bi opstalo. Prezaštićeno dete je lišeno iskustava neophodnih za školski uspeh, a pre svega je lišeno potrebe da logički rasuđuje.

    Mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodici. Onaj ko dozvoli da mu dete provodi sate ispred svetlucavog ekrana, treba da zna da će taj “ekran” i te kako intenziovno stimulisati sklonost ka fantaziranju, a samim tim i umanjivati sklonost ga “upotrebi logike”… Uspeha u školi bez “upotrebe logike” – jednostavno nema, kao što nema kiše bez oblaka.
    Svako “zdravo i pravo” dete ima dovoljno prirodnih sposobnosti da ostvari prihvatljiv školski uspeh, uz uslov da ima mentalnu naviku da te sposobnosti koristi. “Zalutali” nastavnici mogu biti prepreka, ali sa tim ćete se tek suočiti. To što nas kao roditelje snalazi u osnovnoj školi je “dečija igra” u poređenju sa onim što nas tek čeka. Za razliku od ostalih novoa, osnovna škola je obavezna. To daje priliku deci i roditeljima da se “bahate”. Tu okolnost deca i roditelji koriste više nego nastavnici koji, istini za volju, često na vaspitne i socijalne izazove, umeju da odgovore samo “pedagoškom” ocenom…

    Svako od nas ima potrebu da opravda sebe, svako ima svoje razloge i svoje “opravdanje” – ali to nije put rešavanja problema. Dobri nastavnici, a hvala Bogu ima dosta i takvih, ne ocenjuju ono što dete trenutno zna, već ocenjuju koliko se “razume” u ono što uči. Nije dovoljno naučiti par lekcija, i to”izverglati”, cilj je da se dete uvede u suštinu onoga što upoznaje, ali to su već isuviše komplikovane pedagoške stvari…I nije toliko važno da se dete razume u sve obrazovne oblasti, koliko je važno da postoji bar jedna oblast u kojoj se sjajno snalazi.
    Na kraju, nije toliko bitno da li dete zna sve što treba da zna, kao što je bitno da “ne zna – ono što ne treba da zna”…

    Odgovorite na ovaj komentar
  19. jul 10, 13:01 #19 'jel bitno

    Sočna bačena koska za dokone da glockaju,ali pravi krivaci (ci) su roditelji, kreatori politike(diletanti)Pa gde su ti roditelji iz i”kreatori” društva pohađali školu?!Stvarno neumesno i naručeno od već pomenutih diletanata!!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 21, 15:26 Malena

      Ma bravo ! Nikakva mama nije ovo napisala ! Koska pa se tucite roditelji i nastavnici, umesto da ste na istoj strani ! I da je taj, što je napisao pisamce, bar obavešten da ima dece , koja, na žalost, ne mogu, a ne da neće, ili ih ” nastavnik mrzi ”, da nauče, kao i da ima roditelja kojima su svi drugi krivi za neuspeh, samo ne oni i deca, gde bi nam kraj bio ! Da zna, autor, da se u školu ne može banuti kada god nemate druga posla, pa vas nastavnik ” ostavi ” da čekate ceo čas, jer on ” demonstrira moć”, a ne da ide na redovan čas, na kome ga čeka i vaše dete,i da dete i na ” privatnim časovima ” MORA samostalno da uči, jer ni tamo nema levka, kojim se znanje uliva u glavu, kaže, gde bi nam kraj bio ! I da nema ” ambicoznih mama ”, koje ” nisu imale mogućnosti da uče, pa sada hoće da im deca budu, najmanje doktori ”, a znanje i spsoobnosti im nisu takve, gde bi nam kraj bio…I da nas, na kraju, ili još bolje, na početku, dušebrižnici iz Ministarstva prosvete, NVO za ” zaštitu dece ” , glupi, od glupljih, zakona, pravilnika, seminara, uvezenih budalaština, od kojih su mnogi, pametni, narodi, odustali, ne zaglupljuju o debilišu nam decu..gde bi nam kraj bio !

      Odgovorite na ovaj komentar
  20. jul 10, 13:56 #20 Ana

    Iz licnog iskustva znam da se sa detetom radi od obdanista i da ce tako bititi do kraja cetvrtog razreda posle oni steknu radnu naviku i ti se polako povlacis,uvek moras biti upucen sta dete radi,ne moze nastavnik nauciti moje dete da slusa i bude vaspitano,to je moj posao,a zna se sta je obaveza ucitelja nastavnika,licno nemam problem sa uciteljicom vidjamo se od roditeljskog do roditeljskog i mozda jednom odem na ta njihova otvorena vrata ,a dete je najbolji djak nagradjivan na takmicenjima.Sto znaci da sve iz kuce ide

    Odgovorite na ovaj komentar
  21. jul 11, 00:08 #21 Bee

    Nisam saglasna baš sa svim delovima ovog pisma. Najpre, u naše vreme nije bilo čvrste veze između nastavnika i roditelja, nego su se roditelji trudili da naprave poštenu i vrednu decu, a nastavnici da ih nauče. Niko se nikom nije mešao u posao. U naše vreme roditeljima nije padalo na pamet da idu da razgovaraju sa nastavnicima kako da motivišu dete. I nije bio problem što je neko trojkaš. Zbog toga u kući nisu izbijale svađe.

    Dalje, veštine treba ocenjivati tako da se uzme u obzir trud deteta, bez obzira na rezultat, ali to ne znači da niko ne treba da ima trojku.

    Vi, majko, kažete da ste vaspitali svoju decu da budu pošteni i dobri ljudi. Ako ste u tome uspeli – svaka čast. Malo li je?! Zar je neophodno da budu odlikaši?

    Što se tiče nastavnika, ne znam da li je nastavnica srpskog manifestovala moć, ili je možda imala druge obaveze, recimo – čas, ali bih volela da znam kako se nastvni proces prilagođava individulanim karakteristikama učenika, kada prosečan nastavnik (sa 2 časa nedeljno iz predmeta) ima oko 300 učenika godišnje. Dobro je ako im zapati imena.

    I na kraju, u svim profesijama ima onih koji svoj posao rade odlično, osrednje i loše. Zašto bi nastavnici bili izuzetak?
    Što se tiče onog đaka generacije, možda je dobar štreber, ali mu je kućno vaspitanje zatajilo. Kada se govori svečanim prilikama, kada se kruniše uspeh – onda se ne vređa. Osnova bontona. Osnova ljudskosti.

    Nego, lepo Vi provedite leto, izljubite svoju decu što su dobra i poštena, recite im da će biti uspešna onoliko koliko truda budu ulagala i to je to. Vi kao roditelj ne možete više. Roditelj nije svemoćan. Šta god da radi – dete će živeti svoj život, a ne roditeljske zamisli.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 11, 12:25 2 u 1

      Bravo!
      Ovaj odgovor je kompas za zbunjene roditelje.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 13, 11:54 Jasna

      Mislim da ste sve vrlo jasno objasnili. Vremena su se pormenila, a samim tim i deca, roditelji i nastavnici. Zasto je to tako? E to je vec tema za sebe…Ako vam deca odrastu u postene i uspesne ljude, to je uspeh kojem svaki roditelj treba da tezi. A da je lako, nije.
      Danas roditelji previse stite svoje klince, ne razmisljajuci da im tako cine samo medvedju uslugu. Nastavnici su bez motiva, cesto frustrirani svojim obavezama u skoli i retki od njih uspeju da se sa svim tim uhvate u kostac.
      Jer kako stari kazu: “Riba ne smrdi od repa, vec od glave”. Pa shodno tome, roditelji koji to shvataju, vrlo retko posecuju “otvorena vrata” jer na njihovu srecu, nemaju za to potrebe.

      Odgovorite na ovaj komentar
  22. jun 20, 15:03 #22 Rajs

    Hm, čitam i ne vjerujem…
    Dragi roditelji, djeca su vaša briga. Vi ste odgovorni za njih i ako im niste prenijeli kvalitetan gen, nemojte kriviti nastavnike. Rad, red, disciplina i radne navike se uče do škole. Ako ih do tad niste naučili, nećete nikad, a pogotovo u školi!

    Odgovorite na ovaj komentar
  23. jun 22, 18:01 #23 Roditelj

    Zašto i dokle tako?!??! Zašto roditelji ne izvršavaju svoje obaveze? Zašto imaju potrebu da se stalno prosvetnim radnicima mešaju u posao? Roditelji-vaspitaju a nastavnici-obrazuju. Na žalost ni zakon ove naše države ne pomaže prosvetnim radnicima jer roditelji imaju pravo da se žale na završne ocene. Šta onda nastavnik ima tu da radi?! Još je gore kada prosvetni radnik roditelj, zahteva da se njegovom detetu popravi ocena uz pomoć direktora. I čemu procena pogleda, stava i reči nastavnika? Da ne bi možda kaficu svaki roditelj? Nastavnici jedva stižu da stignu da pretrče iz zbornice do učionice tokom malog odmora a ne da elaborira rad deteta, za čiji uspeh i moći dobro zna svaki savestan i razuman roditelj. Nemojte lečiti svoje ambicije preko svoje dece, dragi roditelji. Preterano štitite svoja čeda i onda imamo bahate, bezosećajne, nekulturne, neradne i nesavesne osobe. Ali, za to je najlakše kriviti-druge.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.