Висока примања наставника у свету немају везе са знањем које ђаци добијају, показују резултати ПИСА тестирања. Зараде у Холандији осам пута веће него код нас
НАСТАВНИЦИ у Србији, у поређењу са њиховим колегама из богатијих држава, раде за много мање плате, али су и постигнућа ђака, мерена ПИСА тестирањем, лошија. Док просветни радник у Холандији годишње заради бруто 66.831 долар, његов колега у Србији прими осам и по пута мање. У исто време, наша деца су на престижном ПИСА тестирању 2012. године, када смо последњи пут учествовали, освојила 446 бодова, а холандска 519.
Ми смо 54 бода испод, а они 19 изнад просека. Висину зарада, постигнућа на ПИСА тестирању, број радних сати просветара и БДП по глави становника у ОЕЦД земљама, упоредио је британски “Економист” и дошао до закључка да високе плате и радна недеља са мање сати немају увек везе са знањем које ђаци добијају од својих наставника.
Када смо ми овим државама додали и податке за Србију, испоставило се да наши просветни радници недељно имају сличај број радних сати као и остале државе – 40. Испод тога су Финска са 32 сата, Холандија и Естонија са 36, а друга крајност је Јапан, са радном недељом од 54 сата. У Србији наставник 20 часова ради са децом редовно, још по четири сата су ваннаставне активности и администрација, а остатак троше на припрему часова. Са просечном платом наставника од 43.000 динара, или на годишњем нивоу 7.800 долара бруто, они су далеко испод држава ОЕЦД. Најближа нам је Естонија, са 13.233 долара годишње, али нам зато за “бежи” у постигнућима ђака у читалачким, научним и математичким задацима ПИСА тестирања, где је њихов просек 526, 80 више него код нас!
– Ипак мислим да код нас зарада и положај наставника и те како утиче на резултате ђака – сматра Александар Ничић из Синдиката образовања Србије. – Бели штрајк, онај у коме колеге званично раде, а заправо не раде, најпогубнија је ствар за образовање. Просветни радници у Србији мање су плаћени него у региону, а посебно у односу на земље ЕУ.
Када синдикати помену мале плате, из Министарства просвете обично “извуку” аргумент да просветне плате у Србији знатно веће од просечног БДП-а по глави становника, док у неким доста развијенијим земљама није тако.
ТРИ РАДНИЧКЕ ПЛАТЕ
ПРОСВЕТНИ радници, сматра Александар Ничић, били би задовољни када би однос њихових плата према зарадама техничког особља био 1:3. То би тренутно значило, закључује, да би просветаре задовољила плата од 66.000 динара.
Извор: novosti.rs