Pobunjeni profesor ili evo zašto protestujemo

mart 30 08:38 2015

slobodannikolic

SLOBODAN NIKOLIĆ, PROF.

Mi danas protestujemo zbog odbrane života koji se rađa iz prosvećene žrtvenosti

„Nema ničega strašnijeg od privida koji svako delovanje obrće u njegovu suprotnost“.
F. Kafka

„I kao što ne marahu da poznadu Boga, za to ih Bog predade u pokvaren um da čine što ne valja,/ Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti;/ Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,/ Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi./ A neki i pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.“ (Poslanica Rimljanima Svetog apostola Pavla, 1, 28-31)

Ovaj govor je sasvim namerno snabdeven gnevom i misaonom nepristojnošću. Ali drugačije on i ne može niti hoće da izgleda. Ovo što nas je snašlo po ko zna koji put nije samo stvar onih koji uče decu koju, gle, ne vole niti mare za njih, za razliku od najuzornijih licemera u najlažnijem i najprovidnijem dušebrižničkom kaputu. Iza svih nas i pred svima nama su dani koji ratuju protiv pravde, temeljne razboritosti, trudoljubivosti, dobrote, požrtvovanosti, radinosti, svake duševne i telesne plemenitosti, pa čak i pukog postojanja, da bi nas uveli u najmračniji san ljudi današnjice, na čijem dnu počiva mrtav čovek.

Ovo je doba ustalo na život. Narod smo koji posvednevno umire ili odlazi u tuđinu. Pa barem da nestanemo kao ljudi i prosvetnici koji imaju glavu, a ne samo goli, vidljivi nagon. Glavom se misli, ona je Platonov stegonoša smisla, a mi smo obezglavljeni. Do srca se tek posle raste. Ne želimo da nas vazda varljiva istorija pamti po načinu nečasnog i neborbenog iščeznuća. Barem verujem da ne želimo. Mi smo, ipak, za život koji vredi. Njega će oblikovati pametni, obrazovani, čestiti, odgovorni i moralni ljudi koji ostaju ovde. Naši ljudi, naša deca. Pa iako ništa i ne dobijemo, to dragoceno ništa smo za sebe izvojevali ne povijajući se, već na nogama.

PROTIV KUPLJENIH DIPLOMA
Nas posedovanje svesti o višem smislu bivanja odvaja od minerala, biljaka i zooloških tvari. Zašto je škola bitna? Ona nas poučava mislećem, odgovornom i svrhovitom životu. Nećemo da vraćamo dugove koje nismo napravili i nećemo da lečimo bolesne skorojevićke komplekse praznih a opasnih ljudi razorenih virusom umišljene veličine. Neka to čine, ako je moguće, psihijatri i sveštenici. Mi danas protestujemo zbog odbrane života koji se rađa iz prosvećene žrtvenosti.

prosvetaprotest01Ne želim da iko od nas čini beskičmeno kolenopreklonjenje pred nepismenima i nemoralnima, pred onima koji su kupili bezvredne papire kojima se besramno diče, a još manje da od takvih prosi milostinju. Ali se osećam postidan i zbog onih koji sebe nazivaju profesorima, a za sitne kovanice (iz)daju i obraz (koji, verovatno, nikad nisu ni imali, pa ga zato i daju u bescenje) i diplome, koji podanički slušaju sve što im se kaže, koji lako odustaju od svega i koji čak prete kolegama. Nisam ni gmizavac ni prevernik ni besplatni sluga. Gade mi se vaškolike, jeftine ljudske ljušture, bezvredne, niske i onečovečene šuplje trske, razni Čičikovi, Sobakeviči, Pljuškini, spahije podzemlja, ćiftinske kabadahije, čankolisci i dodvori. Ni mi nismo savršeno čisti. I među nama ima besmislene pleve. Trebalo bi da prosvetljujemo, a ne da zatamnjujemo. I zbog toga donekle danas protestujemo.

Ljudi nose najmanje dva lica. „Prividna su lica ljudi koje gledamo svakodnevno; prosto rečeno mi vidimo samo maske. Međutim, tek kada se skinu te maske, mogu se ugledati pravi likovi.“ (Rade Drainac, Kad se maske skinu, 1932) Koliko lica imaju naši političari? Nemaju nijedno. Bezlični su. Među njima prednjači naš ministar. Ne želim da vidim njegovo pravo lice. Muka mi je i od njegove maske. Još je 1908. godine Česterton u tekstu pod nazivom Sumašedši napisao: „Upravo je jednosmernost njegovog uma ta koja ga čini pritupim…“ Mi želimo da obrazujemo decu i da budemo njihovi drugovoditelji (prvi su njihovi roditelji), ali ne u duhu bezumne pokornosti i podaništva, već u duhu nezavisne i nepodmitljive slobodne misli i smisaonog odnosa prema životu. Roditelji i mi smo u istom kotlu i sa iste strane barikada između čovečnog života i ponižavajućeg životarenja. Istu gadljivu vojnu vojujemo. Barem verujem da je tako. Borimo se za najogoljeniji zdrav razum. Zato danas protestujemo.

PROTIV VULGARNE PORNOGRAFIJE
Verujem da niko ne želi da nam sinove i kćeri oblikuju najniža pornografija, najjeftiniji programi, gde se ukazuju mučna obličja najvulgarnijih ljudi i spolja i iznutra, idiotska muzika i još idiotskija zabava miliona, voditeljke kojima su podjednako kratki i suknja i pamet i voditelji koji se bez imalo ustručavanja dodvoravaju savršeno poludeloj prostoti, debelovrati maloumnici, prodavci opijata, neradnici i paparaci, pobornici neplodnih „parada ponosa“, a zapravo srama, verujem da niko ne želi da nam deca budu plen lovaca na duše. To nam se obilato nudi, a škola i njena svrha se prećutkuju i stavljaju na stub srama. Ako ne delite ovo moje uverenje, onda želim da prvi i to što pre nestanem sa ove zemlje. Pakao nije mesto za čoveka, a kao da smo baš u samom njegovom središtu. Mi smo za obrazovanje misaone, ali moralnoj odgovornosti priležne elite, a ne lažne i nitkovske, koja puzi pred novcem, podmitljivošću i jalovom glupošću. Niko od nas ne živi pojedinačni život, no u zajednici, koja u solidarnosti, a ne grabeži samo za sebe, vidi izbavljenje.

prosvetaprotestcacakNije novac sve. On je samo deo ovako ustrojenog sveta. Kamo sreće da ga uopšte nema. Istinski učitelji, nastavnici i profesori protiv su prostaštva i verolomstva, protiv rasprodaje svega i odlazaka svih, rasipanja i besplodne nadmenosti. Nisam se školovao ni svojim roditeljima zaludno rasipao nadu, vreme i novac da bih bio ovde, već da bih učio decu onome što znam, a od njih sticao ono što ne znam ili ono što sam zaboravio. Sada ne činim ni jedno ni drugo. Ne želim nikome da se trudi u učenosti da posle ne radi nigde ili da radi, a nema, da traži milost iako vredi stostruko više od onih od kojih traži, da živi pod stalnim pretnjama i u neprekidnom strahu. Ne želim da školu shvatam kao gubljenje vremena i novca, već kao ulaganje u čoveka koji duboko etički i odgovorno oblikuje sebe u za sada jedinom svetu koji imamo. Verujem da sam čovek i ne želim da se ponižavam bez ikakve svrhe. Hoću to i da ostanem. Ponižavam se dobrovoljno jedino pred Hristom Bogom. Zato danas protestujemo.

Čemu mi učimo vašu i našu decu, zašto se bunimo? Tokom nemačke okupacije Beograda 1941. godine kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih srpskih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu, kojim su se zahtevali „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. Jednom prilikom, ušavši u hol zgrade Kolarčevog univerziteta i videvši da se unutra potpisuje apel, naš najveći helenista i prevodilac sa grčkog, profesor na Filosofskom fakultetu, divni gospodin Miloš N. Đurić se hitro okrenuo i požurio ka izlazu. Kada ga je jedan od kolega, kompozitor i dirigent Miloje Milojević, zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“ Ne želimo da budemo robovi. Želimo da i mi i vi i naša deca budemo dosledni u etičkom stavu slobodnog čoveka. Zato danas protestujemo.

Mi nemamo drugi do ovaj vid pameti. On mora biti naš svakodnevni izbor. Mi nemamo ni drugu otadžbinu na zemlji ni drugu decu. Neka ovo otečestvo i ovaj naraštaj budu naš jedini izvor za buduće dane. Razgovor je ovde neophodan kao baklje u pustinji, veli Mandeljštam govoreći o Danteovoj La Divina Commedia. Iste reči i istu misao opetujemo i sada. Dokle god treba, samo da ne utihne glas čovekov. Ali, „ako čovek više voli ništavilo, ništa mu ne mogu ni dati“ (Gilbert Kit Česterton, Uvod u odbranu svega ostalog, Pravoverje, 1908).

PROTIV SNA JEDNOG MINISTRA
Završio bih odlomkom iz kratke, ali gorkim smislom nabijene Domanovićeve satire San jednog ministra, napisane septembra 1902. godine:

„Ona ga dotače krilima po čelu i prevuče preko očiju i odjednom on vide malo dalje, tamo na poljani, puno ljudi, ali ne stoje svi jednako, nego neki na samoj zemlji, neki malo više od njih, kao na kakvim lestvicama, drugi od ovih malo više, treći od ovih, i tako redom, do onih koji stoje najviše nad svima.

– Šta je ovo?

– To su razni položaji u društvu.

prosvetaprotestGleda on one ljude, a tamo vreva, graja, vika, tuku se, guraju, ćuškaju, gušaju, propinju, sve se to otima da se što više digne.

On oseti silnu, neodoljivu želju da se i sam pomeša u tu gomilu ljudi. I pomeša se. Radio je među onima što stoji najniže, radio je, žudeći da radom učini da stane više. Radio je dugo, dugo, ali nikako da se podigne ni za jedan stepen. Dok se pred njim ukaza opet ona prilika koja ga je tu i dovela.

– Šta želiš? – reče.

– Da se popnem i ja više.

– Možeš, ali se ne penje tim putem kojim si počeo.

– Šta mi smeta?

Ona se dotače krilom njegovih grudi i on oseti neku prijatnu jezu, čisto mu nešto laknu, a kad pogleda, on se, odjednom, uzdigao.

– Želiš li više?

– Želim.

Ona se opet dotače njegovih grudi i on se opet malo diže.

– Hoćeš još?

Njega već bejaše sad obuzela jedina, silna želja da se što dalje popne.

– Još, što više mogu! – reče.

Ona se opet dotače njegovih grudi, a zatim ga dohvati krilom po čelu i on se uzdiže među one najviše. On se oseti srećan, zadovoljan i pogleda s blagodarnošću svoju usrećiteljku.

– Šta si mi učinila te se ovako brzo uzdigoh? – upita je.

– Oduzimala sam ti karakter i poštenje, a najzad odvadila i od pameti. To ti je smetalo da se digneš na najveću visinu. On se zgrozi i uzdrhta.“

Zato danas protestujemo!

Govor na protesnom skupu Sindikata obrazovanja Čačak, Dom kulture u Čačku, 25. marta 2015.

Izvor: www.standard.rs

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.