Почнимо да учимо децу како, а не шта да мисле

Ако желимо да се решимо индоктринације у нашем школском систему, морамо почети да, уместо давања одговора, деци постављамо питања.

Данашњи образовни систем више чини да индоктринише нашу децу него да их образује. Тако је, заправо, већ дуго. Младим умовима се поручује да треба да прихвате истинитост ауторитета, уместо да им истина буде ауторитет, а уместо да говоре сањима, наставници ученицима само говоре, понављајући податке које су једном давно научили од својих наставника. Једни те исти подаци се генерацијама рециклирају. Деца немају никакву контролу над оним што уче, већ се третирају као посуде које треба напунити.

Овај фабрички образовни модел који се усредсређује на академски и новчани елитизам, производи послушне слуге система, припремљене да се потчине на сваком кораку. Не третирају нас као жива, креативна и разумна људска бића, већ као делове машине. Образовни систем убија у нама нашу истраживачку природу, са циљем да предупреди било какав отпор. Систем не жели људе које мисле и доводе у питање његове методе. Жели популацију којом се лако може манипулисати и која се може контролисати, тако да сва моћ буде у рукама елите.

Неки кажу да критичко мишљење не може да се научи у школама. Сократ би се вероватно згрозио да то чује. Управо он је рекао “Не могу никог ничему научити. Могу их само подстаћи да мисле.” Ако желимо да се решимо индоктринације у нашем школском систему, морамо почети да, уместо давања одговора, деци постављамо питања. Право учење одвија се кроз процес истраживања. Децу треба охрабрити да сама трагају за одговорима. На наставницима је да деци пруже алате и изворе неопходне за спровођење тих истраживања и долажење до смислених решења.

Једно добро формулисано питање више ће их надахнути него сијасет одговора. У сваком виду образовања, од суштинске је важности да се започне са отвореном разменом мишљења међу наставницима и ученицима, да се охрабри здрава дебата те да деца почну да доносе сопствене закључке.

Важност учења филозофије не може се преценити. У свету у коме већина човечанства представља пуке точкиће механизма, неопходно је да доведемо у питање наш систем вредности, и сагледамо ствари из ширег угла. Филозофија нас учи да размишљамо, да постављамо питања и да се удубљујемо. Без ових вештина, човечанство ће наставити да ради на аутопилоту, и дозволићемо моћницима да наставе своју владавину, да нас тлаче и поробљавају на сваки начин.

Морамо повратити наше умове…

Вил Стентон је аустралијски писац, активиста и наставник који је посветио живот мењају образовног система. Тренутно пише књигу „Образовна револуција“

Детињарије