Док сам још била трудна набавила сам одличну књигу, коју и сада, када је дете „велико“ повремено прелистам по нешто прочитам, увек нешто ново научим. „Шта да очекујете у првој години“ Х. Муркоф, А. Ајзенберг и С. Хетавеј -препуно добрих савета и подршке младој мами.
У овој књизи пише, а ја сам подвукла: „Данас на повишену температуру гледамо као на важан део имунске одбране тела од инфекције, а не као на застрашујући симптом који треба савладати.“ То прво прочитам, када сумњам на повишену температуру.
За мене, као младу маму је проблем био и измерити беби температуру. Мерење испод пазуха, код мале бебе није могуће, неопходно је ставити топломер у гузу! Јао! Стварно страшно!
Из ове одличне књиге сам научила следеће: температура се мери у устима, ректално, у увету или испод пазуха. За малу бебу је једино исправно мерити температуру ректално. Беба пре мерања температуре треба да мирује. Тек после пола сата мировања се мери температура. Плач, а нарочито вриштање може да повиси температуру. Топломер треба опрати пре употребе – сапуницом и водом, па ватом натопљеном у алкохолу.
цитирам:
„Мерење температуре
Ректална: Припремите термометар и ослободите бебину гузу при том јој нежно причајући. Ставите је да лежи на стомачићу у вашем крилу (тако имате више контроле а како ноге висе под углом од 90 степени поступак је лакши). Да бисте беби одвратили пажњу певајте јој омиљену песмицу или јој у видокругу ставите омиљену сликовницу или играчку. Раширите гузове једном руком, да видите чмар. Другом руком увуците термометар у ректум око 2-2,5 цм, пажљиво и без насилног гурања. Држите га у месту око два минута између кажипрста и средњег прста. Осталим прстима скупите гузу да термометар не испадне и да се беба не могољи. Одмах извуците термометар ако се беба активно буни и брани. Ако је био унутра и пола минута вероватно ће показивати вредност у оквиру једног степена од тачне температуре и имаћете приближну цифру да пријавите доктору…“
Ја сам користила дигитални, који је много лакше користити. Врло брзо се огласи и температура је измерена, а нема ни страха од пуцања и изливања живе.
цитирам:
„Очитавање температуре. Ректална температура је најпрецизнија јер је заиста мерена у унутрашњости тела али она мерена у устима сматра се стандардном. Ректална температура, која се често мери код одојчади, је око пола до целог степена виша од оне мерене у устима, аксиларна ( под пазухом) је један степен нижа. На оралном термометру нормална је 37°Ц, на ректалном 37,5°Ц а нормална аксиларна температура је 36,5°Ц.. Температура од 39°Ц измерена ректално одговара оној од 38,5°Ц ако се мери у устима односно 38°Ц ако се мери под мишком. …“
Дешавало се да Јуниор има температуру, али да се понаша потпуно „нормално“. Живахан без било каквих других симптома. Тада сам била најопрезнија. И у овој књизи пише да дете треба посматрати и да се неке болести могу јавити без повишене температуре.
цитирам:
„Под следећим условима је беби са повишеном температуром потребна хитна медицинска нега (јавите се доктору макар било пола ноћи или идите у хитну службу ако не можете да доспете до њега):
Беба је млађа од два месеца.
Температура прелази 40 °Ц мерена ректално.
Беба по први пут има конвулзије ( тело се укрути, очи преврну, руке и ноге млитаво падају).
Беба неутешно плаче ( а очигледно је да нису грчеви у питању), болно плаче када је додирнете или померите или се трза или је млитава и без одговора.
Беба има црвени осип било где по телу.
И када јој прочистите нос беба отежано дише.
Чини се да јој врат укрућен, пружа отпор када пробате да га саијете ка грудима.
Скок температуре је уследио после излагања спољњем загревању, на сунцу по топлом дану или након боравка у затвореном аутомобилу по топлом времену. Може да буде у питању топлотни удар и неопходна је хитна медицинска помоћ.
Нагли скок температуре се јавио код детета које је имало умерено повишену температуру и било умотано у ћебад и прекомерно обучено. Ово стање треба третирати као топлотни удар.
Доктор вас је упутио да га зовете при свакој појави повишене температуре.
Чини вам се да нешто озбиљно није у реду а не можете тачно да одредите шта.
Под следећим условма је беби са повишеном температуром потребна медицинска нега:
Беба има између два и шест месеци ( млађој деци је неопходна хитна медицинска нега).
Ако болује од хроничне болести као што је обољење срца, бубрега, неуролошка болест или анемија српастих ћелија.
Беба је раније имала фербилне конвулзије.
Ако показује знаке дехидрације: ретко мокрење, тамно пребојен урин, оскудна пљувачка и сузе, сува уста и кожа, увучене очи и фонтанела.
Бебино понашање је неуобичајено: претерано је раздражљива; изузетно је успорена или поспана; не може да спава; смета јој светло; плаче више него обично; одбија да једе; вуче ушне шкољке.
Дете је пар дана имало умерено повишену температуру која је нагло скочила; или је пар дана имало назеб па онда изненада добило високу температуру ( то може да укаже на постојање секундарне инфекције као што је запаљење средњег ува или ангина).
Ректална температура је преко 39°Ц (или преко вредности коју вам је доктор назначио). Сама по себи температура не значи да је у питању озбиљно обољење (бебе могу да имају и 40°Ц и 41°Ц уз мање болести), али ви ипак проверите са лекаром, за сваки случај.
Лекови не снижавај температуру.
Умерено повишена температура ( мање од 39°Ц ректално) са знацима назеба или грипа траје дуже од три дана.
Повишена температура без других знакова болести траје дуже од 24 сата.“
Извор: http://www.drmama.rs/