Подсетник за ученике -граматички и правописни садржаји

август 10 22:47 2014

 Аутор: Луција Тасић

У нашем језику има 30 гласова.
Гласови су све оно што изговарамо.
Слова су знакови којим записујемо гласове.
Ред слова у нашем језику зове се азбука.
Писмо српског језика је је ћирилица.
Творац азбуке је Вук Стефановић Караџић. У нашој азбуси сваком гласу одговара један знак.
Вуково правило гласи: “Пиши као што говориш, читај као што је написано. “
Од 30 гласова колико их има у српском језику, 25 су сугласници, а 5 су самогласници. Самогласници су они гласови које можемо певати. То су А, Е ,И, О ,У.
Постоје и друга писма осим ћирилице. Ми смо учили латиницу. И у латиници има 30 слова, али ту није правило да сваки глас има један знак. Слова dž, nj, lj, dj имају два знака.
Више гласова спојених у смислену целину чини реч.
Речи се састоје из слогова.
Мама: ма-ма
Школа:шко-ла
Школовање:шко-ло-ва-ње

Погледајте и Граматика и правопис (Квиз за III и IV разред)


Више речи стварају реченицу.
Реченица је мисао написана или исказана речима.
Према значењу реченице се деле на: обавештајне, упитне , заповедне и узвичне.
О значењу реченице говори знак који стоји на крају реченице.
То су: тачка ? упитник ! узвичник
Обавештајне реченице се оне у којима неког о нечем обавештавамо. (.)
Добила сам петицу.
Стигла сам из града.
Упитне реченице су када неког нешто питамо. (?)
Како си? Колико је сати?
У упитним реченицама често се појављује речца ли.
Речце су кратке речи.
Да ли си јео?
Хоћеш ли банану?
Ниси ли уморан?
Мислиш ли?

Погледајте и Правопис, граматика, језичке недоумице…(за пано)


Речца ли увек се пише одвојено од глагола.
! Узвичник пишемо на крају узвичних и заповедних реченица.

Узвичне реченице су када неког дозивамо, када вичемо, и оне које су изговорене у страху, љутњи, узбуђењу…(!)
Милане, дођи!
Бранко, волим те!
Грми!
Сева!
Гори!
Ватра!
Земљотрес!

Погледајте и Правопис: Употреба великог слова


 

Заповедне реченице су оне у којима заповедамо. (!)
Излази напоље!
Долази овамо!
Учи!


 

Према облику реченице се деле на потврдне и одричне.
Потврдна речца је ДА, а одрична НЕ.
Потврдна реч је јесте или краће је, одрична реч је није.
Не мора увек да буде написано да у потврдним реченицама. Оно се по смислу реченицео дређује.
Данас је леп дан. Да данас је леп дан.

ПОТРВРДНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Напољу пада киша.
Напољу не пада киша.
Сузана је лепа.
Сузана није лепа.
Хоћеш ли чај?
Нећеш ли чај?
Јеси ли будан?
Ниси ли будан?
Излази напоље!
Не излази напоље!
Гори!
Не гори!

Погледајте и Српски језик – контролне вежбе


 

Када нешто набрајамо стављамо две тачке и запету.
Пример:
Купио сам у маркету:хлеб, јаја, млеко и месо.
У мом вођњаку расту: шљиве, крушке, јабуке и брескве.
Ја највише волим: купус, шаргарепу, пасуљ и парадајз.


 

Речи које именују бића, предмете и појаве зову се именице.
биће :мачка , љубичица , бака , Оља
предмет : сто , клупа , табла
појава : киша , дуга , облак

Погледајте и Читање, писање, граматика (наставни листићи, контролни задаци)


Употреба великог слова

Великим словом пишемо имена, презимена и надимке људи јер то су властите именице: Здравковић Срећко –Среле, Павловић Радиша-Раша и тд.
Властита имена животиња пишемо великим почетним словом:куче Зара, крава Симка, крава Милка, коза Белка…
Имена држава, градова, села, река, планина пишемо великим словом.

држава
Србија
река
Колубара
град
Ваљево
село
Драчић
планина
Маљен
језеро
Палић
море
Јадранско


 

Род именица

Именице имају три рода:
мушки ТАЈ , женски ТА, средњи ТО.

МУШКИ РОД : дечак , деда , коњ , облак
ЖЕНСКИ РОД : девојчица , баба , кобила , дуга
СРЕДЊИ РОД : дете , унуче, ждребе , иње

Погледајте и Правопис – тест


 

Број именица

Именице имају два броја:
ЈЕДНИНУ и МНОЖИНУ.
Када јеу питању један предмет или биће, то је једнина- куче.
Када је предмета и бића више на једном месту то је множина-кучићи.

ЈЕДНИНА : девојчица , дечак , кућа
МНОЖИНА : девојчице , дечаци , куће

Неке речи имају само множину:наочаре, санке, панталоне,маказе,људи…
Неке имају само једнину:човек,врата…


Именице имају умањено и увећано значење.

ИМЕНИЦА кућа , школа
УМАЊЕНО кућица , школица
УВЕЋАНО кућерина , школетина

Погледајте и Правопис: Писање скраћеница


 

Глаголи

Речи које означавајуРАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ зову се глаголи.
РАДЊА: .писати, учити, скакати, пливати, свирати, цртати, сликати…

СТАЊЕ: седи, спава,тугује, расте, стари…

ЗБИВАЊЕ: грми,сева, киши,роси…

Одрична речца не увек се пише одвојено (не знам, не могу, не желим…) од глагола осим у 4 случаја: НЕМАМ, НЕЋУ, НИСАМ И НЕМОЈ.
Пример: не учи, не прича, не скаче, не скита
Данас немам домаћи задатак.
Нећу да се играм.
Ја нисам стигао на време.
Немој ме нервирати.


Придеви су речи које означавају особине именица уз које стоје.
Придеви најчешће стоје уз именицу и означавају какво је шточије је што и од чега је што.
Зависно од тога шта означавају, придеви могу бити:
  • описни (означавају особину именице уз коју стоје, какво је нешто)
  • присвојни (означавају припадност именице уз коју стоје)

Треба разликовати писање речце не у другим врстама речи. Она се не пише одвојено и у придевима. Пример:нерадан, немаран, несавестан, нељубазан…
Она ми не да свеску.
Неда је лепа девојчица.
Ненадано је пао снег.


Писање слова Ј:

Између И и О у глаголима никад се не пише слово Ј.
Пр. радио, био, мислио, потрошио
Између О и И увек се пише слово Ј:
Пр:кроји, стоји, броји, боји, изброји…

Време вршења радње: ПРОШЛО, САДАШЊЕ, БУДУЋЕ.
ПРОШЛО ВРЕМЕ Ишао сам на скијање.
САДАШЊЕ ВРЕМЕ Идем на скијање.
БУДУЋЕ ВРЕМЕ Ићи ћу на скојање.

Погледајте и Српски лако


 

Главни делови реченице су: СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ.
СУБЈЕКАТ добијамо на питање: Ко ради? Субјекат је ВРШИЛАЦ РАДЊЕ.
ПРЕДИКАТ добијамо на питање: Шта ради? Предикат је радња коју врши субјекат.
РЕЧЕНИЦА
СУБЈЕКАТ-КО РАДИ?
ПРЕДИКАТ -ШТА РАДИ?
Девојчица пева.
девојчица
пева
Мачка спава и преде.
мачка
спава и преде
Сунце сија и греје људе.
Сунце
сија, греје

Субјекат у реченици подвлачимо једном линијом, а предикат са две линије.
У реченици може бити више субјеката:
Марко, Милан и Милош трче. (субјекат:Марко, Милан и Милош.)
Девојчице, дечаци, баке и деке шетају.(Субјекат:девојчице, дечаци, баке, деке)
Такође у реченици може бити више предиката.
Птице лете и певају. (Предикат:лете,певају).
Навијачи на утакмици скандирају , аплаудирају и навијају. (Предикат:скандирају, аплаудирају и навијају.)
У једној реченици може бити више и субјеката и предиката:
Мира чита књигу, а око ње птице цвркућу и певају.
Субјекат:Мира и птице

Предикат: чита, цвркућу, певају

 

Извор:http://lucijatasic.blogspot.com/2014/02/blog-post_4225.html

 

напишите коментар

4 коментара

  1. август 15, 17:17 #2 Анонимни

    super je svaka cast uciteljice

    Одговорите на овај коментар
  2. октобар 01, 22:35 #3 Анонимни

    Hvala Vam puno.Uspesno sam obnovila gradivo.Volela bih jos da procitam neki tekst o pravilnom pisanju skracenog oblika glagola HOCU.Hvala unapred.

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 01, 04:39 #4 Анонимни

    Дивно је имати овакав подсетник. Извините, само бих додала једну малу исправку – именица врата није именица која има само једнину. То је имаеница плуралија тантум и има искључиво облик множине. Поздрав!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.