Подстицање потребе за читањем код деце

новембар 06 20:46 2018

Сајам књига је за нама, а тим поводом се по неком неписаном правилу прича о популацији која чита и читању генерално. Јавност је заинтересована да дискутује о популарним ауторима, о економским факторима који утичу на доступност књига и садржајима који се најбоље продају. Овом приликом покрећемо тему читања у оквирима дечије популације и позивамо заинтересовану јавност да размисли и о другим питањима као што су: значај читања за развој и социјализацију, факторима који покрећу когнитивне и емоционалне промене код детета и садржајима који су истовремено интересантни али имају и образовну вредност.

Познато је да „најљудскија“ мождана функција јесте говор. Током првих три до пет година живота, мозак детета се најбрже развија, што у контексту говора и комуникације са спољним светом значи да се веома брзо формира мноштво веза међу нервним ћелијама. Резултат тога је развој зона за стварање сопственог говора (репродукцију) и за његово разумевање. У предшколском и раном школском узрасту се потом развијају многобројне сложеније функције попут откривања значења речи и комбиновања речи у реченице, тј. за свега неколико година дете савладава граматику матерњег језика, проширује вокабулар и употребљава језик за комуникацију са светом.

Читање кроз развојне фазе
Читање у свему томе заузима неколико кључних места и то на различите начине. Веома је важно детету читати док је још мало. На тај начин одрасли и дете заједнички постижу многе ефекте на којима се темељи даљи социјални развој: дете се учи слушању и разумевању, остварује се контакт између детета и одраслог, дете се постепено учи постављању питања и дискутовању, показује интересовања према одређеним садржајима итд. Захваљујући разговору са одраслима, деца уклапају краће реченице које су могла да чују у интеракцији са њима и тако уче да формирају дужу мисао или причају приче. То се не учи свесно и са намером, него једино кроз комуникацију. Такође, култура слушања саговорника и култура дијалога у великој мери потиче од упражњавања читања.

Како расту, нека деца савладавају читање рано, око своје пете године, док неки школарци то успешно раде мало касније, око своје осме године. У складу са сопственим могућностима, дете ће постепено читати одређене садржаје, а постепено и показати мање или веће интересовање за активност читања књига. Било како било, врло је важно да дете не приморавате на читање. Подстичите. Понудите. Охрабрите. Само не вршите притисак. Временом ће се показати која форма и који садржај детету највише прија. Због тога је важно какав ћете став имати о књигама и читању, односно на који начин ћете пласирати вредност читања. За дететову каснију комуникацију је од огромног значаја то што у почетку одрасли тумаче и подстичу на разговор о прочитаном. Управо на основу тога дете бива све сигурније да одређене садржаје самостално чита, објашњава или рецимо, препричава.

У тренутку када дете постане искусно у читању, промене се и даље дешавају. Током основне школе дете успева да чита и друге формате и процесуира текст кроз различите комуникационе канале. Није му страно читање текстова на интернету или превода током филма, читање садржаја са друштвених мрежа такође. Поједина деца почињу да читају стрипове, вести, специјализоване часописе или прате сајтове и блогове. Промене у овој фази су бурне, па и када је читање у питању. Развијају се ставови према садржају који се чита и на основу тога се њему приступа са одређеним нивоом пажње и на различите начине. Деца око своје 14. године имају већ развијено критичко мишљење и читање заправо постаје полазни корак за друге активности попут вођења дискусија, учења сложеног градива, интерпретирања сложенијих књижевних дела и других. Развијају се стратегије читања и учења, а очекивано је и да селекција информација и разумевање прочитаног буду на вишем нивоу, као и да млада особа постепено постаје оспособљена за анализу, синтезу и евалуацију.

Улога одраслих
Сигурно вам је одавно познато да дете не треба да буде усамљено у току свог путовања кроз свет читања. Од самог почетка, када је одрасли тај који чита детету, учи га читању или чини то у друштву са њим, важно је да буде детету и узор. Било да сте родитељи, наставници или и једно и друго, понекад својим примером покажите пред дететом колико је читање важно и лепо. Када деца виде да одрасли читају, сматраће то саставним делом живота и одрастања. Током адолесценције, та улога ће се променити и постаће важно да ли вршњаци читају и колико, као и које садржаје.

Одрасли су ту да пруже детету прилику и охрабре га да се опроба у најразличитијим и новим активностима како касније не би имало страх од грешке. Исто је и са читањем: ако децу подстичете да читају и улажете напоре да им ту активност учините интересантном, а потом и корисном, развићете код њих позитиван приступ према читању и допринети стварању читалачких навика.

Читањем се не стиче само знање, него и вештине које омогућајавју детету да оствари контакт са светом, доживи себе и своје идеје. Зато са сигурношћу можемо рећи да за читање не мора де се порасте, него да се уз читање расте. За први контакт са књигом и активностима које чине читање није никад прерано. О овим питањима је неопходно више разговарати са децом, како у породици, тако и у школи и колективу, посебно у данашње време када се свет читања брзо мења и треба се у њега храбро упустити, отвореног духа.

Тамара Костић, психолошкиња

Извор: skolskiportal.rs
  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.