Podsticanje potrebe za čitanjem kod dece

novembar 06 20:46 2018

Sajam knjiga je za nama, a tim povodom se po nekom nepisanom pravilu priča o populaciji koja čita i čitanju generalno. Javnost je zainteresovana da diskutuje o popularnim autorima, o ekonomskim faktorima koji utiču na dostupnost knjiga i sadržajima koji se najbolje prodaju. Ovom prilikom pokrećemo temu čitanja u okvirima dečije populacije i pozivamo zainteresovanu javnost da razmisli i o drugim pitanjima kao što su: značaj čitanja za razvoj i socijalizaciju, faktorima koji pokreću kognitivne i emocionalne promene kod deteta i sadržajima koji su istovremeno interesantni ali imaju i obrazovnu vrednost.

Poznato je da „najljudskija“ moždana funkcija jeste govor. Tokom prvih tri do pet godina života, mozak deteta se najbrže razvija, što u kontekstu govora i komunikacije sa spoljnim svetom znači da se veoma brzo formira mnoštvo veza među nervnim ćelijama. Rezultat toga je razvoj zona za stvaranje sopstvenog govora (reprodukciju) i za njegovo razumevanje. U predškolskom i ranom školskom uzrastu se potom razvijaju mnogobrojne složenije funkcije poput otkrivanja značenja reči i kombinovanja reči u rečenice, tj. za svega nekoliko godina dete savladava gramatiku maternjeg jezika, proširuje vokabular i upotrebljava jezik za komunikaciju sa svetom.

Čitanje kroz razvojne faze
Čitanje u svemu tome zauzima nekoliko ključnih mesta i to na različite načine. Veoma je važno detetu čitati dok je još malo. Na taj način odrasli i dete zajednički postižu mnoge efekte na kojima se temelji dalji socijalni razvoj: dete se uči slušanju i razumevanju, ostvaruje se kontakt između deteta i odraslog, dete se postepeno uči postavljanju pitanja i diskutovanju, pokazuje interesovanja prema određenim sadržajima itd. Zahvaljujući razgovoru sa odraslima, deca uklapaju kraće rečenice koje su mogla da čuju u interakciji sa njima i tako uče da formiraju dužu misao ili pričaju priče. To se ne uči svesno i sa namerom, nego jedino kroz komunikaciju. Takođe, kultura slušanja sagovornika i kultura dijaloga u velikoj meri potiče od upražnjavanja čitanja.

Kako rastu, neka deca savladavaju čitanje rano, oko svoje pete godine, dok neki školarci to uspešno rade malo kasnije, oko svoje osme godine. U skladu sa sopstvenim mogućnostima, dete će postepeno čitati određene sadržaje, a postepeno i pokazati manje ili veće interesovanje za aktivnost čitanja knjiga. Bilo kako bilo, vrlo je važno da dete ne primoravate na čitanje. Podstičite. Ponudite. Ohrabrite. Samo ne vršite pritisak. Vremenom će se pokazati koja forma i koji sadržaj detetu najviše prija. Zbog toga je važno kakav ćete stav imati o knjigama i čitanju, odnosno na koji način ćete plasirati vrednost čitanja. Za detetovu kasniju komunikaciju je od ogromnog značaja to što u početku odrasli tumače i podstiču na razgovor o pročitanom. Upravo na osnovu toga dete biva sve sigurnije da određene sadržaje samostalno čita, objašnjava ili recimo, prepričava.

U trenutku kada dete postane iskusno u čitanju, promene se i dalje dešavaju. Tokom osnovne škole dete uspeva da čita i druge formate i procesuira tekst kroz različite komunikacione kanale. Nije mu strano čitanje tekstova na internetu ili prevoda tokom filma, čitanje sadržaja sa društvenih mreža takođe. Pojedina deca počinju da čitaju stripove, vesti, specijalizovane časopise ili prate sajtove i blogove. Promene u ovoj fazi su burne, pa i kada je čitanje u pitanju. Razvijaju se stavovi prema sadržaju koji se čita i na osnovu toga se njemu pristupa sa određenim nivoom pažnje i na različite načine. Deca oko svoje 14. godine imaju već razvijeno kritičko mišljenje i čitanje zapravo postaje polazni korak za druge aktivnosti poput vođenja diskusija, učenja složenog gradiva, interpretiranja složenijih književnih dela i drugih. Razvijaju se strategije čitanja i učenja, a očekivano je i da selekcija informacija i razumevanje pročitanog budu na višem nivou, kao i da mlada osoba postepeno postaje osposobljena za analizu, sintezu i evaluaciju.

Uloga odraslih
Sigurno vam je odavno poznato da dete ne treba da bude usamljeno u toku svog putovanja kroz svet čitanja. Od samog početka, kada je odrasli taj koji čita detetu, uči ga čitanju ili čini to u društvu sa njim, važno je da bude detetu i uzor. Bilo da ste roditelji, nastavnici ili i jedno i drugo, ponekad svojim primerom pokažite pred detetom koliko je čitanje važno i lepo. Kada deca vide da odrasli čitaju, smatraće to sastavnim delom života i odrastanja. Tokom adolescencije, ta uloga će se promeniti i postaće važno da li vršnjaci čitaju i koliko, kao i koje sadržaje.

Odrasli su tu da pruže detetu priliku i ohrabre ga da se oproba u najrazličitijim i novim aktivnostima kako kasnije ne bi imalo strah od greške. Isto je i sa čitanjem: ako decu podstičete da čitaju i ulažete napore da im tu aktivnost učinite interesantnom, a potom i korisnom, razvićete kod njih pozitivan pristup prema čitanju i doprineti stvaranju čitalačkih navika.

Čitanjem se ne stiče samo znanje, nego i veštine koje omogućajavju detetu da ostvari kontakt sa svetom, doživi sebe i svoje ideje. Zato sa sigurnošću možemo reći da za čitanje ne mora de se poraste, nego da se uz čitanje raste. Za prvi kontakt sa knjigom i aktivnostima koje čine čitanje nije nikad prerano. O ovim pitanjima je neophodno više razgovarati sa decom, kako u porodici, tako i u školi i kolektivu, posebno u današnje vreme kada se svet čitanja brzo menja i treba se u njega hrabro upustiti, otvorenog duha.

Tamara Kostić, psihološkinja

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.