Poremećaji pažnje kod dece

Poremećaji pažnje kod dece bez hiperaktivnosti

Poremećaj nedostatka pažnje bez hiperaktivnosti odnosi se na decu kod koje postoje značajni problemi u vezi sa pažnjom ali bez hiperaktivnosti. Postoje mnoge razlike ali i sličnosti ovog poremećaja sa hiperkinetičkim sindromom, kao na primer: teškoće u zadržavanju pažnje, pridržavanju uputstava, teškoće u samostalnom radu i završavanju započetog posla i nesposobnost učenja. Razlike se ispoljavaju kod dece sa poremećajem bez hiperaktivnosti koju karakteriše kognitivna tromost i lenjost i često ne opaža ono što se događa oko njih, nezainteresovana su i sklona dnevnom sanjarenju. Ovakava deca ne pokazuju znake preterane aktivnosti zato ih nastavnici opisuju kao dremljivu, nepažljivu i povučenu, izgledaju spora, bojažljiva ili nemotivisana. U školi imaju slabiji uspeh i učitelji i roditelji misle da su lenja.

dete

Oko 5% ove dece ima poteškoće sa pažnjom povezane sa hiperaktivnim poremećajem. Ovaj problem se četiri puta češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Javlja se u ranom detinjstvu, a dijagnostikuje tek sa polaskom u školu. U suštini, ovaj poremećaj prati hipoaktivnost, dete je kao usporen film, tromo, nespretno,“teško“ hoda, sve mu ispada iz ruku, deluje nezainteresovano za okolinu. Ovaj poremećaj se jako teško razlikuje od lenjosti. Detetove misli lutaju, pažnju mu odvraćaju beznačajni stimulusi, pamćenje mu je bledo, zaboravlja stvari, a uporedo sa tim javlja se i disleksija, disgrafija i/ili diskalkulija.

Poremećaj pažnje pažnje bez hiperaktivnosti ispoljava se kroz četiri osnovne karakteristike ponašanja koje se ne javljaju kod sve dece u isto vreme i uvek:

  • Pažnja deteta je ili potpuno fokusirana na sadržaj koji ga interesuje pa isključuje ostale spoljašnje draži ili potpuno lutajuća kada je reč o sadržajima koji ga ne interesuju pa dete nije u mogućnosti da se koncentriše na datu aktivnost ili sadržaj, a ono što je još interesantnije, stvari mu brzo dosade i za njih gubi interesovanja. Takvo dete teško može samo da održi pažnju duže od 5-10 minuta, te mu je potreban stalni nadzor;
  • Pažnja mu je totalno pometena te svaki stimulus može da mu privuče ili odvuče pažnju, međutim, kada mu nešto privuče pažnju, ono se udubi u taj sadržaj i ne čuje ništa oko sebe (čak i kada ga uporno dozivate na šta reaguje besom i negodovanjem jer ga prekidate u nečemu što ga interesuje). Pored pažnje, selektivna mu je i memorija, pamti ono što je njemu bitno i interesantno, a one činjenice koje su u nastavnom sadržaju zaista važne, jer ono ih smatra nevažnim i ne pamti ih. Ometaju ga potpuno nebitne stvari. Često započinje veliki broj aktivnosti, ali ne dovršava ni jednu;
  • Impulsivnost se ogleda u tome što ovakvo dete reaguju pre nego što razmisli, zbog čega se može naći u opasnosti ili nevolji. Nema sposobnost povezivanja svoje akcije i posledica i sagledavanja istih. Neoprezno je, brzopleto i nepromišljeno, ali nakon načinjene štete, oseća se loše zbog izazvanih nevolja. Međutim, može se naći i u opasnim situacijama jer mu je akcija brža od pameti. Njegova impulsivnost se ispoljava i u socijalnoj interakciji: ima slabu sposobnost da sasluša druge, ne može da odloži zadovoljenje svojih potreba, da čeka u redu, da sarađuje sa drugima, da dijeli stvari, impulsivno laže, stoga jako teško održava svoja prijateljstva. I u školskim zadacima ispoljava impulsivnost, radi zadatke na brzinu, brzopleto, ne proverava rezultat dva puta, ne obraća pažnju na znakove, pitanja i postupak rešavanja, odgovara na pitanja bez da podigne ruku ili da ga nastavnik prozove;
  • Preterana tromost i hipoaktivnost, ali i preterana radoznalost je još jedna od karakteristaka dece sa poremećajem pažnje. U ovoj radoznalosti ga vršnjaci često prate i podržavaju, a još češće biraju za lidera grupe.

Još neke od osobina koje prate decu sa poremećajem pažnje su: preterana emotivnost, visok intenzitet izražavanja emocija, skolonost ka pretjeranom reagovanju na najmanji povod, vođenje momentom, tj. vođenje samo onim što se dešava u sadašnjosti, a o prošlosti i budućnosti uopšte ne razmišlja. Ima potrebu za čestim nagradama i pohvalama, dosađuje se naročito kada radi nešto što je sporo, što se ponavlja i traje dugo, ima ekstremna kolebanja pažnje, energije i radne sposobnosti, zaboravno je, sa lošim osećajem za vreme, nesposobno da se stavi u poziciju druge osobe i da pogleda na situaciju iz drugog ugla, a kao najčešći pratilac poremećaja pažnje idu disgrafija, diskalkulija i disleksija.

Pored negativnih, ova deca imaju i  svoje pozitivne strane, među kojima su: spontanost, kreativnost, sposobnost hiperfokusiranja na neki zadatak. Ova deca su zabavna i preduzimljiva, brzo misle (imaju sposobnost da vide širu sliku, suštinu, da brzo uoče skrivene veze između pojava), upornost, visok energijski naboj koji vodi ka hiperproduktivnosti.

U suštini, ovo nije poremećaj u pravom smislu reči kako to njegov naziv govori, već različitost. Takva deca su drugačija od svojih vršnjaka jer se drugačije ponašaju, drugačije razmišljaju i uče, a problemi u učenju potiču od toga što je školski sistem napravljen po meri “prosečnog” deteta a ne različitog i individualnog.

I među poznatim ličnostima ima onih sa ovim poremećajem su: Mocart, Čerčil, Tomas Edison.

U tretmanu ove dece najvažnjiju ulogu imaju roditelji i vaspitači koji su tu da ovakvu decu oblikuju i usmeravaju na adekvatan način. Iako su ova deca teška za podizanje i vaspitavanje, nijesu beznadežna. U tretmanu se često  koristi medikamentozna terapija koja daje pozitivne rezultate, ali u kombinaciji sa sledećim postupcima:

– Konsultacije se sa nutricionistom o korigovanju ishrane deteta;

– Savetovanje sa psihologom o strategijama za modifikovanje detetovog ponašanja;

– Savetovanje sa pedagogom i psihologom o strategijama učenja kako bi se pomoglo detetu da efikasije uči, preuzme odgovornost za sopstveno postignuće i da što bolje organizuje svoje vreme i aktivnosti u kući, školi i ostalim aktivnostima;

– Slanje deci pozitivnih poruka i u negativnim situacijama;

– Izbegavanje omalovažavanja i vređanja deteta kada pogreši jer reakcije im nisu zlonamerne već impulsivne i nepromišljene;

– Podešavanje porodične atmosfere prema zajedničkom uživanju jer deca imitiraju odrasle i njihove odnose.

Ako dete ne nauči strategije učenja, ne nauči da sluša, čita i održi pažnju pri tome, povećanje vremena koje provede u učenju neće bitno uticati na popravljanje rezultata u školi. Produžavanje vremena učenja, kažnjavanje i prekoravanje dovodi do negovodanja zbog preopterećenosti i nedostatka slobodnog vremena za igru, što još više komplikuje situaciju i često rezultira poremećajem odnosa na relaciji dete-roditelji i dete-škola.

Đuljdana Bero, diplomirani psiholog, članica udruženja Roditelji

  Categories:
napišite komentar

4 komentara

  1. avgust 20, 12:33 #1 SNEZA

    U potpunosti se slazem sa vama. Medjutim, postoji jedan problem sa kojim se mi vaspitaci u poslednje vreme susrecemo.Naime, sve cesce se upotrebljava izraz HIPERAKTIVAN, iako mnogi ne znaju sta tacno znaci taj izraz. Pre svega mislim na roditelje. Prilikom upisa deteta u pripremnu predskolsku grupu, majka mi saopstava kako je njeno dete hiperaktivno. Kada sam je pitala da mi objasni na osnovu cega ona to zakljucuje, njen odgovor je bio: ” Pa,zivahan je, ne drzi ga mesto nema strpljenja. ” Vrlo brzo sam procenila dete – RAZMAZENO, VASPITNO ZAPUSTENO, DOZVOLJENO MU DA RADI STA HOCE I KAD HOCE, EGOCENTRICNO I – MORA BITI SVE PO NJEGOVOM I UZ TO I NEMIRNO. Sta bi ste vi rekli na sve ovo? Roditelj svoje greske u vaspitanju svog deteta zeli da pripise hiperaktivnosti. Smatram da je potrebno STO VISE EDUKACIJA ZA RODITELJE. SVE VISE EMISIJA O HIPERAKTIVNOSTI kako bi javnost znala povuci paralelu izmedju HIPERAKTINOG I RAZMAZENOG I NEVASPITANOG DETETA. POZDRAV !!! 😀

    Odgovorite na ovaj komentar
    • maj 22, 10:20 tanja

      Postoji razlika između ta hiperaktivnog i živog deteta.Mnogi mešaju i obično roditelj kaže da je hiperaktivan.Većina vaspitačica takođe nisu edukovane pa ne razlikuju živost i zainteresovanost od nevaspitanja.

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. novembar 02, 16:27 #2 Desa

    U razredu mog sina ide devojcica koja je uzasno nevaspitana, pitam se kada ce uciteljica da uputi to dete kod psihologa. Jos koliko vremena ili godina treba da ispasta celo odeljenje zbog jedne razmazene devojcice koja drugima cepa knjige, gubi stvari, razbija sve po skoli

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. mart 13, 03:40 #3 Danijela

    Bravo “vaspitacice” za ovakvu “procenu” dedeta.
    Kao prvo roditelji svoje greske u vaspitanju ne pripisuju hipersktivnosti. I ljudi koji nemaju dete koje ima problem koji je u of’em tekstu opisan od A do S, cak ni takozvani “vaspitaci” ne mogu da procene da je dete ne vaspitano, razmazeno, egocentricno, nemirno, i da mora sve da bude po njegovom. Gde je onda vase vaspitanje!? Ni sami niste edukovani ni kvalifikovani da na ovakvu temu dajete ovakve komentare!
    Roditelji dece sa ovim problemom takodje nisu psiholozi I cesto ne znaju kako da pravilno vaspitaju svoje dete jer to nije tako jednostavno, (sto je sasvim normalno) pa roditelji pomisle da je dete zivahno, uporno, nema strpljenja a ustvari dete ima mnogo ozbiljniji problem a uzto i okolina je tako primitivna i svako ima pravo da iznese svoj zakljucak da roditelji ne znaju kako da vaspitaju svoje dete i da im je dete razmazeno!!!
    Kao sto pise u tekstu gore, takva deca su drugacija od svojih vrsnjaka a pravi problem je to sto jeskolski sistem napravljen po meri “prosecnog” deteta a ne individualnog.
    Deca trebaju da se bodre a ne, vredjaju i omalovazavaju. Jer im tako opada samopouzdanje i ne postizu se pozitvni vec samo negativni rezultati.
    Podrska za sve roditelje koji imaju ovako posebnu i razlicitu decu jer je njima najteze, treba izaci na kraj sa ovakvim komentarima okoline i ostati jak zbog svog deteta koje je najbolje i najdragocenije i najinteligentnije cak vise i od ovakvih “vaspitaca” koji ustvari ne znaju kako da pomognu ovakvoj deci al znaju da pljuste svoje zakljucke ovde i da pisu tekst velikim slovima jer ne znaju….

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.