Постоје 3 општа родитељска стила: дикататорски, благи и аторитативни родитељ

октобар 10 20:24 2014

Деца из диктаторских породица имају најнижи степен самопоштовања у поређењу са децом из породица друга два типа. Благи родитељи су одвећ попустљиви, пасивни кад треба да се постави ограничење и узврати на непослушност, јер очито немају јасне циљеве. Ауторитативни родитељ успева да доведе у равнотежу јасна ограничења са интимном породичном атмосфером. Родитељи који имају ауторитет дају смернице, али не намећу круту дисциплину, објашњавају своје поступке и дозвољавају деци да имају утицаја на доношење важних одлука, уважавају самосталност своје деце, али и захтевају висок стандард одговорности према породици, друговима, широј заједници. Кључна реч је: одговорност. Студије показују да деца оваквих родитеља имају висок степен ЕQ, самоуверена су, самостална, маштовита, прилагодљива и омиљена. Наравно, углавном су родитељи мешавина ова наведена три типа, у неким аспектима строги, у неким благи. Које су онда стратегије да се заузме оптимални став према детету?

0280007.48

Погледајмо:
Позитивно старање

Позитивно старање је давање емоционалне подршке детету на начин који оно јасно препознаје и претпоставља активно учешће у емотивном животу детета. Отворен и брижан однос према детету има дугорочан ефекат на развијање позитивне слике детета о себи, на успешно ношење са проблемима, и, нећете веровати, на његово физичко и ментално здравље! Др Расел Беркли, један од водећих стручњака за проблеме поремећаја пажње ученика, препоручује да се родитељи позабаве својом децом барем 20 минута дневно и да за то специјално време створе опуштену атмосферу ентузијазма и уважавања, што подразумева да се дете похвали за примерно понашање, али да се избегава ласкање (Ти градиш заиста велику кулу! Не: Ти најбоље градиш куле! Направио си највећу кулу! и сл.); да се учествује у активностима игре и да се пропрате (опишу) емоције детета, ма какве оне биле (Изгледа да ти се баш свиђа што се она двојица рву! Ниси љут, изгледа да баш уживаш!); да се не постављају питања и не издају наређења.

Позитивна дисциплина

Много је тежа од позитивног старања. Она почива на неколиким принципима:
– сачинити јасна правила и држати их се (залепити их на видно место)
– дати упозорења и упутства кад се дете не понаша како треба
– хвалити и одобравати лепо понашање, игнорисати размажено понашање коме је циљ да се привуче пажња
– разговарати о вредностима, правилима
– за прекршено правило применити одговарајућу казну (треба бити истрајан и одржати оно што је обећано, према томе, и не претити нечим што се не мисли урадити)
– прекорети дете али не тако да оно стекне рђаву слику о себи (грдити оно што је учинило а не њега лично)
– допустити детету да доживи логичне последице свог погрешног понашања (осим кад су оне опасне)
– применити тзв. тајмаут као дисциплинску меру што подразумева да се дете изолује на кратко (за сваку годину живота по један минут, нпр. трогодишње дете за казну три минута борави у ћошку)
– одузимање привилегија за старију децу (забрана гледања ТВ-а, видео-игара, забрана телефонског разговора, посета другова и сл.)
– исправно понављање неке акције коју је дете одрадило аљкаво (нпр. улазак без поздрава и бацање ствари и школске торбе треба да се изведе 20 пута на исправан начин) Ова техника доноси брзе резултате!!!
– бодовање понашања са јасним и реалним правилима о томе шта доноси плусеве а шта минусе; при томе се не бодују позитивна понашања која треба да су део позитивних навика, као што је прање зуба, намештање свог кревета и томе сл. Позитивни бонус се може и уновчити.

ТВ и компјутер – јефтине дадиље

Шапиро мисли да се ове активности морају свести на здраву меру. Истраживања показују да мали Американци у просеку (кад се сати саберу) проведу један цео дан у седмици испред ТВ- а. Он препоручује ТВ дијету (укључив и игрице на рачунару) од два сата дневно! Родитељи треба мало да заврну рукаве па изваде друштвене игре из фијока, позајме књиге из библиотека, сачине листу хобија, упишу децу на неку спортску активност.

Морал

Темељ васпитања Шапиро види у моралу. Деци треба говорити шта је добро а шта лоше и на тој подели опстојавати, али једнако и сами родитељи морају да пораде на свом карактеру, да све не би личило на пародију (оно кад родитељ који пуши учи дете да је пушење штетно, алкохоличар инсистира на неузимању алкохола…) Поред тога што деца треба да развијају интересовање, обзир и осећај одговорности за добробит и права других кроз доброчинства, самилост, нежност према ојађенима, треба да знају и за осећаје срама, кривице и презира према кршењу моралних норми.

 

Најкритичнији састојак у васпитавању деце – време

Родитељи често желе да воле своју децу, говоре да их воле, али њихови поступци говоре супротно. Показатељ родитељске љубави је време проведено са децом, брижност и емпатија, физички контакт, чињеница да ли родитељи уживају у друштву своје деце или су нервозни и одсутни. Родитељ не треба да скрива своја осећања, нити своје грешке и не треба да се плаши изношење истине на видело. Иако су сви ужурбани и у сталној трци за зарадом, па чак и у трци за одмором и личним потребама, огромна је услуга коју деци пружамо посвећујући им време, рецимо, читањем пред спавање. Психолози се слажу да су приче за лаку ноћ од изузетног значаја за психички развој детета. То могу бити бајке, песме, или, пак, приче тзв. позитивног моделовања, којима децу упућујемо на решавање проблема и развој здравог односа према себи и околини.

  Categories:
  1. октобар 10, 20:28 #1 vaspitač

    postoje 4 stila, pored navedenih i autoritarni….(popustljivi, autoritarni, autoritativni i nezainteresovani stil).

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.