Васпитање деце је највећа уметност. У овој, као И свим осталим уметностима потребни су: таленат, рад и неизмерно много Љубави. У овој уметности се провуку и неке грешке, да ли их је могуће исправити или још боље, постоји ли рецепт шта урадити да до њих никада не дође, питали смо Милицу Новковић аутора новог концепта стваралачког васпитања ,васпитања без казне и без награде,( “НОВ КОВ”).Реч је ,како професор Јеротић каже ,о одгоју за СТВАРАЛАШТВО,какво потребује трећи миленијум,миленијум духовности.Како васпитати дете срадошћу и лакоћом открива нам Милица у својој књизи ”Породични буквар”.
За васпитање ,као уметност одгоја детета ,способан је сваки родитељ,сваки човек који се професионално бави дететом,јер сви ми доносимо на свет нагон за васпитањем,носимо клицу вапитачког талента и клицу Љубави према потомству.Када је ВАС-ПИТАЊЕ уметност, онда је то истинско “питање”,храњење детета Љубављу.Такво “вас-питање” треба да доноси радост и васпитачу и васпитанику, радост и лакоћу живљења, увек зачињену Љубављу и Добротом.
Иако нам је све дато,ретко који родитељ постаје уметник васпитања својих чеда.Суочимо ли се са васпитањем кроз векове, а посебно са данашњим васпитањем можемо установити да је све ишло и иде даље, мучно и тешко. Много рада.много труда,а резултатима незадовољни: деца, родитељи,породица и друштво.Зашто одгајање није лако, зашто чинимо толико грешака,због којих испаштамо сви,зашто је у свету све мање креативних и добрих људи? Узроци мука свих родитеља,а посебно савремених, су препреке које не дозвољавају да се развију клице Љубави, Доброте, свеукупни таленти,потенцијал донешен рођењем. Узрок је вековна заблуда да дете и сво његово унутрашње благо треба дресирати споља(штапом или шаргарепом).
Постоји ли рецепт за васпитање деце?
За родитеља који нема толико чврсту, окошталу ауторитарну свест рецепт је већ дат у претходном тексту:не дресирајте унутрашње благо свога детета АУТОРИТАРНО, а уколико спољашњим покушавате да мотивишете унутрашње,ви сте у ауторитарном васпитању.Споља сву унутрашњу лепоту кривимо,јер не знамо да штапом и шаргарепом не будимо Љубав којом дете треба да обави било који посао.Напротив, где је батина ту је страх,где је страх Љубав не ниче. Где је “шаргарепа ту је интерес,где је интерес Љубав не цвета.
Савремени родитељ је растао у традиционалној породици.Знао је за правила,за ред.Милом (лепом речју) или силом(батином,вербалном казном)дете је поштовало задато. Није било лако,било је патње,много тога се није развило,клица љубави се није разгранала у огромно дрво,иако су традиционални родитељи користили ДВА од могућих ПЕТ спољашњих васпитних модела.
Савремени родитељ је жртва “плишаног” васпитања, које му је наметнуо развијени свет,а некритички га прихватили и упорно натурају родитељу, стручњаци који се баве теоријом васпитања. И они су наивно поверовали да ће ЗАКОНОМ УКИНУТА БАТИНА донети лакоћу васпитања и да ће Љубав између детета и родитеља потећи млазом,да ће деца учити, радити, јести,сакупљати играчке, играти се са братом, сестром, децом, с љубављу.
Нажалост,награђивање детета за сваки начињени корак уметнуло је интерес између детета и рада.Савремено, условљавано дете брзо израсте у похлепног, малог човека, а где је похлепа,нема стваралаштва,нема Љубави и Доброте. Забранили су нам батину,хвала Богу,јер нам она више не треба. Љубав према раду и животу се не развија уколико се дете туче. Добићете послушност из страха, а послушање из Љубави не.Уместо класичне казне понудише модерну казну која ствара гневно дете, које почиње да мрзи родитеља и сваки рад,.
Зашто?”Ја сам похлепан и не трпим да ме кажњаваш одузимањем баш онога чиме си мислио да ме наградиш и нахраниш моју потрошачку свест”,мисли савремени,мали цар. Ти си дужан да ми купујеш све што пожели моја похлепа,а обавезе које ми натураш су ми мрске,мисли у себи савремено дете.А када овим препознатљивим моделима додате ПРЕЗАШТИЋИВАЊЕ од рада(нека сине ,мама ће”,од реда(мали је ,научиће да каже добар дан,да не вређа бабу, учитељицу…непогрешиво се зна резултат васпитни:лењо,неваспитано дете влада нашим животима.Од стваралаштва ту неће бити ни С,упркос бројним талентима које подаристе своме чеду.Четврти плишани наказни модел васпитања је ВЕРБАЛИЗАМ,којим родитељ тера дете у огромну тугу,тражећи лепим,благим речима да дете не буде:похлепно,да не буде лењо,неваспитано,да не буде насилно,јер то “није лепо”,закључује родитељ,а да му истовремено не пада на памет да уклони “плишане” у васпитању.
Када смо створили лењо,похлепно,гневно.претужно дете,када смо зауставили раст Љубави Доброте,стваралаштва,као способности да дете Љубављу искаже свој унутрашњи потенцијал,унутрашњу лепоту,ми родитељи ,ми баке и деке постајемо очајни јер нам малишани окрећу леђа,и окрећу се,екрану,са којег виртуелна васпитачица бљује:насиље секс,рекламе, задајући последњи ударац стваралаштву,самоостварењу талената кроз Љубав. Дете се претвара у ИМИТАТОРА најгорих садржаја,а стваралаштво како каже вујаклија је ТВОРЕЊЕ,од речи ТВОРАЦ. ТВОРАЦ твори с Љубављу, никада не имитира.
Да ли је могуће да вам се мој рецепт за лако,радосно васпитање чини тешким? Укините храбро ПЕТ “плишаних” И ето вас на путу Љубави и СТВАРАЛАШТВА.
Неће ли то бити анархија?
Ви анархију стварате кривећи детету његову изворну суштину и хармонију. Обавестите ваше дете да улазите у стваралачко,да га никада више нећете условити ни негативно,ни позитивно,да ћете поставити нова здрава правила,да ћете му поставити границе без казне и награде. Деца су потенцијално савршена бића,ствараоци,”иконе божије”и када се увере да сте ви на путу стваралачког васпитања,полако ће се враћати свом извору.Зар је тешко запамтити да дете не треба да једе ни теран штапом ,ни уметањем цртаћа између јела и детета. Направите ред. Не дајте детету целло пре подне чипс,чоколаде, сокове,млеко и видећете како ће да једе слатко када желудац почне да цвили. Биће Љубави и према вама и према храни,као извору живота.
Ваш концепт СВ постоји већ десет година. Пут који сте изабрали не чини ми се ни мало лак, зашто се кренули баш њим?
Другог пута нисам имала.Ако сам васпитање без казне и награде проверавала у школи и свом вртићу 30 година и видела сјајне резултате,о томе се не може ћутати.Јесте пут тежи али сладак ,јер помажем родитељима да се врате вас-питању, да омогуће и себи и детету раст Љубави и услове за стваралаштво,толико потребно трећем миленијуму.Није лако бити и остати различит у времену када сви свирају у исту фрулу.
Шта ви у ствари нудите и како је ваш концепт СВ прихваћен код нас и у свету?
Нудим промену ауторитарне,нечовечне свести у стваралачку,човечну. Развијени свет лако и брзо препознаје вредност стваралачког васпитања,јер су све пробали ,а и деци и родитељима и друштву је све горе. Насиље узраста. Пошто чују причу о васпитању без казне и награде,схвате брзо бесмисао борбе против насиља,против последица,већ прихвате једино смислени предлог :откланите УЗРОКЕ насиља,откланите пет “плишаних”.
Словенија је прва земља у којој се шири стваралачко,великом брзином. Стваралачко ће брзо освојити земље развијеног света, јер траже нешто што истински “пали”.Србија? Полако се буди. Своју причу проносим Србијом десет година.Мислили смо да све што долази са Запада треба прогутати. Сада су се ствари уозбиљиле.Породица је велики проблем . Насиље узраста. Мислим да ме сада многи слушају,читају,РАЗУМЕЈУ И ЧУЈУ. Без здравог, стваралачког постомства, наши животи, наш новац, наш капитал губе смисао.
Ако неко не може да остане доследан у примени СВ да ли је он лош родитељ И хоће ли сутра имати лоше дете?
Родитеље не делим на добре лоше,родитељи су такви какви су. Има много животних разлога због којих неко крене у примену васпитања,па одустане, на жалост своје деце.Увек саветујем да се не комбинује стваралачко и ауторитарно,јер добијате половњаке,који ће бити разапети између добра и зла ,али ће на крају ипак бити привучени снагом зла,а родитељ ће бити несретан ,сматрајући да је уложио велики труд,који није донео успех.
Ово може да буде мото
“Све што сам искусила, спознала, открила, научила, враћам човеку, нарочито детету, како би им било лакше да преброде замке, препреке, искушења на путу свог живота,који је лепота сам по себи,а то је могуће када стваралачки родитељи привате одгој за стваралаштво и тако омогуће својој деци потпуно расцветавање Љубави према раду, реду, човеку и животу у целини.”
Милица Новковић, аутор “Породичног буквара”
Чланак написан за часопис МАМА.