* Пензионерима се још увек одузима “солидарни динар”, па се ни са најављеним повећањем од два одсто неће приближити пензији коју су зарадили пре него што су постали главни штит државне благајне * Црнобрња: Одлука о дизању плата политички мотивисана пред београдске изборе * Веће плате могу допринети расту потрошње и последично БДП-у
Иако ни Министарство финансија, ни ММФ ни Фискални савет још нису изашли са готовим рачуницама о стању у државној каси, нити је извесно колико ће након пада производње у пољопривреди и енергетици бити смањена процена раста бруто домаћег производа у овој години…
… и Влада и министри увелико најављују да већина запослених у јавном сектору може да рачуна на веће плате у наредној години. То би, објашњавају, требало да подстакне потрошњу која је уз извоз једна од полуга за раст БДП-а. Оно што не објашњавају, јесте да су повишице, ако се изузму најстарији суграђани, обећане углавном онима чији су синдикати за почетак јесени најавили штрајкове.
Дебљим новчаницима моћи ће да се надају просветари, али је неизвесно да ли ће бити разматран њихов захтев да повећање износи 20 одсто. За десет одсто могле би да порасту зараде у војсци, полицији и безбедносним службама, у здравству се надају највећој повишици у овој расподели, а и овога пута најмање ће, вероватно, добити пензионери. Њима се још увек одузима “солидарни динар” па ни са најављеним повећањем од два одсто сви они чија примања прелазе 25.000 динара неће моћи да се приближе пензији коју су зарадили пре него што су постали главни штит државне благајне. Њих би требало да утеши једнократна помоћ од 6.000 динара, најављена уз новембарску исплату.
Оно што је такође у најави, може да забрине послодавце у приватном сектору, јер је предвиђен и раст минималне зараде, за шта они тврде да немају простора. Али да би и њих одобровољили, из Владе дискретно наговештавају да ће бити речи о подизању основице неопорезивог дела плате. Према речима Милана Kнежевића, власника конфекције Модус, такве најаве су наставак економске политике вођене пре стабилизације.
– То очито иде на уштрб решавања изузетно тешких услова пословања и великих захватања из привреде, па ће запосленима у јавним службама након повећања плата кренути боље, а онима у реалном сектору лошије – истиче Kнежевић и додаје да ће бити увећан јаз у платама за исти рад у државним службама и у привреди.
О којим се износима повишица прича и да ли су оствариви, коначну реч даће мисија ММФ-а. Технички разговори о томе почеће већ наредне недеље, а одлука се очекује након редовне ревизије предвиђене за октобар. До тада би и Фискални савет и Министарство финансија већ могли да имају своју рачуницу, па су економисти за сада крајње уздржани у коментарисању најављених потеза.
– Једино што поуздано могу да кажем, јесте да је такав потез опасан за фискалну стабилност. Садашњи суфицит у буџету није трајно стање и мислим да зато најављена повећања нису мудра одлука у овом тренутку – каже за Данас професор Економског факултета Бошко Живковић.
Председник Европског покрета у Србији и професор емеритус Михаило Црнобрња каже да је одлука о повећању зарада политички мотивисана, пред београдске изборе и уочи доласка мисије ММФ-а, што је видљиво и из најава које је, без процента и износа, дала премијерка.
– Веће зараде не морају бити само популистички потез власти, јер је чињеница да је повећање потрошње један од модела за раст БДП-а. То не мора да угрози ни буџетску стабилност, јер је све ствар приоритета. На пример, ми смо једна од ретких земаља која законом прописује да јавни дуг не сме бити изнад 45 одсто. Kод нас је био и 74 и ако се као циљ постави смањење задужености, онда не само да повећање плата угрожава буџет, него би се могли очекивати и нови удари на зараде и пензије. Али, дефицит је сада саниран, ММФ више не врши такав притисак на консолидацију државне касе, ниво јавних инвестиција је такође смањен, па је одлуку о подстицају потрошње било могуће донети. Томе у прилог иде и боља фискална наплата, што је добар основ за овакав потез – каже за Данас Црнобрња.
Пише: М. Н. Стевановић
Извор: Данас