Правилник о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка

август 16 16:21 2014

Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је Правилник о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка, који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 77/2014.

Наведеним правилником ближе се уређује организација, време, начин и место остваривања ових облика образовно-васпитног рада, као и услови и поступак за формирање група.

Структура смене различитих активности у продуженом боравку и целодневној настави ближе се уређује Школским програмом и Развојним планом школе.

За добијање сагласности за формирање група продуженог боравка и целодневне наставе, потребно је да школа испуњава кадровске, просторне и материјално-техничке услове, а у складу са правилником који регулише нормативе простора, опреме и наставних средстава у школи.

Правилником су прецизно дефинисане активности које се остварују у слободном времену, у делу о начину остваривања продуженог боравка и целодневне наставе, као и активности у оквиру самосталног рада ученика, где је превасходни задатак наставника да ученике уводи у различите методе и технике учења које одговарају индивидуалним карактеристикама и потенцијалима сваког ученика.

Слободне активности које се планирају и програмирају Годишњим планом рада школе, могу се организовати и ван учионице, уколико школа то  може да обезбеди. У реализацији слободних активности могу учествовати и ученици који не похађају целодневну наставу, односно продужени боравак, родитељи, студенти, будући наставници и васпитачи, представници организација које се баве бригом о деци, а све у циљу развијања партнерских односа свих оних који су на директан или индиректан начин укључени у остваривање образовно-васпитног процеса.

У току школске године сваки разред, једном у току тромесечја приказује резултате рада настале у оквиру слободних активности путем тематског уређења школског простора, јавних часова, приредби и слично.

Правилник о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка
Сл.гласник РС бр. 77/2014

 
Предмет Правилника

 
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови за организовање целодневне наставе и продуженог боравка и то: организација образовно-васпитног рада, време остваривања, начин остваривања, место остваривања и услови и поступак за формирање група и одељења продуженог боравка и целодневне наставе.
Основна школа (у даљем тексту: школа), уз сагласност министарства надлежног за послове образовања, организује продужени боравак и целодневну наставу као посебне облике образовно-васпитног рада, ради остваривања одређених социјално-педагошких циљева и задатака.

 
Члан 2.
Продужени боравак је посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк.
Целодневна настава је посебан облик образовно-васпитног рада у коме се смењују часови редовне наставе и различити облици слободних активности и у оквиру кога ученици имају један оброк и час самосталног рада.
У зависности од потреба и услова школа се опредељује за групе продуженог боравка или одељења целодневне наставе, а може да има и оба облика организовања.

 
Члан 3.
Продужени боравак и целодневна настава може да се организује у првом циклусу основног образовања и васпитања. Обухват ученика у продуженом боравку и целодневној настави усклађује се са исказаним потребама родитеља, односно старатеља и могућностима школе.
Продужени боравак и целодневна настава у школи за ученике са сметњама у развоју може да се организује и у другом циклусу основног образовања и васпитања.

 
Члан 4.
Продужени боравак и целодневну наставу реализују наставници који испуњавају прописане услове у погледу степена и врсте образовања наставника и стручних сарадника у основној школи.
Приликом остваривања продуженог боравка и целодневне наставе наставник нарочито води рачуна, и то: о васпитању и образовању ученика, предузимању превентивних мера ради очувања здравља ученика, помагању у учењу и раду, подстицању ученика на самостални рад и стицање радних навика, развоју социјалних и комуникацијских вештина, аналитичко-истраживачком раду за потребе вредновања квалитета рада, сарадњи са родитељима, сарадњи са локалном заједницом, сарадњи са установама културе, као и са свим другим релевантним установама које се индиректно или директно укључују у рад школе.
Услови за формирање група продуженог боравка и одељења целодневне наставе

 
Члан 5.
За добијање сагласности за формирање група продуженог боравка и одељења целодневне наставе потребно је да школа испуњава кадровске, просторне и материјално-техничке услове, у складу са правилником који регулише нормативе простора, опреме и наставних средстава у школи.
Групе продуженог боравка могу да буду хомогене (формиране од ученика једног одељења, као и од ученика из одељења истог разреда) и хетерогене (формиране од ученика различитих разреда).
Одељења целодневне наставе организују се за ученике једног одељења.
Број ученика у одељењу целодневне наставе и групи продуженог боравка одређује се у складу са законом.

 
Члан 6.
Ради добијања сагласности за отварање одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка, школа подноси захтев министарству надлежном за послове образовања (у даљем тексту: Министарство), преко надлежне школске управе.
Уз захтев из става 1. школа прилаже следећу документацију, и то: иницијативу савета родитеља, сагласност наставничког већа, одлуку школског одбора и елаборат о образовно-васпитном раду целодневне наставе, односно продуженог боравка.
Организација рада у продуженом боравку и целодневној настави

 
Члан 7.
Сви облици и видови образовно-васпитног рада са ученицима у продуженом боравку и целодневној настави остварују се у складу са наставним планом и програмом, школским програмом, развојним планом школе и годишњим планом рада школе.
Образовно-васпитни рад у продуженом боравку се организује у школи пре или после часова редовне наставе, у оквиру кога ученици имају један оброк, самосталан рад и низ различитих облика слободних активности.
Образовно-васпитни рад у целодневној настави се остварује кроз: редовну наставу, самостални рад ученика и активности у слободном времену.
Редовна настава се реализује из предмета прописаних наставним планом и програмом.
Самосталан рад ученика се остварује са најмање једним школским часом дневно.
Активности у слободном времену се остварују са најмање три школска часа дневно.

 
Члан 8.
Реализацију, односно структуру смене наставних активности, самосталног рада и слободних активности у оквиру продуженог боравка и целодневне наставе школа ближе уређује у школском програму и развојном плану школе.
Структура активности у целодневној настави садржи: организовани прихват деце, редовну наставу, самостални рад ученика, више различитих активности у слободном времену и период дежурства.
С обзиром на време које деца проведу у школи планирањем дневног распореда треба да се води рачуна о оптерећењу ученика и смени обавезних и слободних активности, периода рада и периода организованог одмора за ученике.
У току школске године сваки разред, једном у току тромесечја у оквиру отвореног дана за заинтересоване учеснике образовно-васпитног рада у школи и родитеље приказује резултате рада настале у оквиру слободних активности путем тематског уређења школског простора, јавних часова, приредби и слично.

 
Члан 9.
Ради унапређивања физичког, интелектуалног и емоционалног развоја ученика и заштите њиховог здравља школа треба да омогући:
• педагошки и психолошки ритмички распоред часова којим се уважава сложеност садржаја програма и потреба за смењивањем мировања и кретања;
• истовремено организовање слободних активности са групама ученика;
• обезбеђивање корелације у свим областима рада;
• свакодневно организовање паузе у трајању по два-три минута, и то на свим часовима када се осети замор ученика уз музику и спортске активности;
• подстицање ученика на самоорганизовање, самопослуживање и самопроверавање;
• ангажовање родитеља и осталих ученика и других сарадника у остваривању одређених програмских и других одабраних задатака у животу и раду школе;
• стално настојање да више од половине времена проведеног у школи буде испуњено активностима и начинима рада који обезбеђују кретање и комуникацију.

 
Члан 10.
Код организације продуженог боравка и целодневне наставе школа омогућава:
– правилну и ефикасну поделу послова на оба наставника који раде у одељењу целодневне наставе, што подразумева подједнак број часова у свим видовима рада са ученицима;
– правилну и ефикасну смену часова редовне наставе и различитих облика слободних активности.
Наставници који раде у групама продуженог боравка и у одељењима целодневне наставе организују се на нивоу школе и шире, ради стручно-педагошког усавршавања и размене искустава и учествују у раду седница одељењских већа, наставничког већа, стручних већа и тимова школе.
Самостални рад ученика.

 
Члан 11.
У оквиру самосталног рада ученика у продуженом боравку и целодневној настави, ученици организовано и плански, уз стручно-педагошку помоћ и сарадњу са наставником утврђују, продубљују, примењују и усвајају нова знања, умења и навике.
У продуженом боравку се у оквиру активности самосталног рада реализују активности које би иначе ученик радио у виду домаћих задатака.
На часовима самосталног рада, ученику се могу задавати следеће активности: читање обавезне школске и домаће лектире, читање листова и часописа за децу, коришћење правописа, лексикона, енциклопедија, као и савремених, електронских и мултимедијалних наставних средстава као извора информација, извођење и израда различитих практичних радова, рад на пројектима и друго.
У целодневној настави и продуженом боравку самостални рад ученика реализује се у складу са наставним планом и програмом.
Код самосталног рада ученика, превасходни задатак наставника је да их уводи у различите методе и технике учења које одговарају индивидуалним карактеристикама и потенцијалима сваког појединог ученика.
Задаци урађени на часовима самосталног рада се анализирају, исправљају и вреднују, али се не оцењују.
Активности у слободно време.

 
Члан 12.
Активности у слободном времену ученика имају првенствено рекреативно-забавни и стваралачки карактер и оне могу бити: едукативне, радне, културно-уметничке и спортске и организују се на принципу потпуне слободе избора, добровољности, самоорганизованости ученика у оквиру различитих група и колектива, како би омогућиле да у њима ученици стварају, откривају, представљају, увежбавају, одмеравају, изражавају речима, звуцима, покретима, бојама и другим разноврсним облицима и средствима.
У активностима из става 1. овог члана, ученици учествују без обзира на узраст, а у зависности од интересовања за садржаје који се организовано и плански нуде.
Активности из става 1. овог члана, планирају се и програмирају Годишњим планом рада школе, а у њиховој реализацији могу учествовати и сарадници који су директно или индиректно укључени у образовно-васпитни процес (ученици који не похађају целодневну наставу, односно продужени боравак, родитељи, студенти, будући наставници и васпитачи, представници организација које се баве децом и бригом о деци и други).
Активности у слободном времену организују се на начин да ученици на креативан и забаван начин проводе време и задовољавају своја интересовања, а истовремено и предахну и одморе се.
Активности у слободном времену могу да се организују у учионици (одељењу или разреду), а могу да се организују ван учионице, ако то школа може да обезбеди.
Могуће је организовати више активности истовремено, у групама, а ученици се укључују у те активности према афинитетима.
Активности у слободном времену се организују тако да омогућавају активно ангажовање ученика и кретање, а могу бити:
спортске активности – могу се реализовати у простору фискултурне сале, свечане сале, школског дворишта и паркова у близини школе. Наставник може да организује спортска такмичења на нивоу од првог до четвртог разреда, кросеве као и такмичења у оквиру сарадње на нивоу општине и града;
дружење у оквиру разреда – учитељи са ученицима истог разреда планирају активности сходно интересовању ученика и могу се реализовати у простору учионице, свечане сале, мале сале, школског дворишта и паркова у близини школе;
креативне радионице – које се организују на нивоу школе, могу бити из различитих области: музика, ликовна уметност, сценски приказ и драма, рецитовање, ритмика, литерарне активности, екологија, неговање народне традиције, школска радио и телевизијска станица, школске новине и друго, у складу са личним интересовањем ученика, као и на основу посебних способности појединих ученика;
друштвене активности – организују се у оквиру сваког одељења, већа и на нивоу од првог до четвртог разреда. Реализација друштвених активности се одвија у просторијама школе, културним установама (позоришта, музеји, биоскопи, библиотеке), и просторима на којима се одвијају културне манифестације током школске године. У оквиру друштвених активности које се организују у школи ученици могу да играју друштвене игре (домине, шах, слагалице, монопол, танграм и друге друштвене игре);
културне активности – наставник планира посете различитим културним установама, историјским објектима и слично, у складу са могућностима које пружа локална заједница;
гледање позоришних и филмских представа, односно телевизијских емисија;
• праћење изложби и учествовање у манифестацијама;
• учествовање у хуманитарним акцијама;
• учествовање у еколошким акцијама;
• припремање културно-уметничких програма;
• уређење учионице у складу са могућностима и жељама ученика;
• обележавање празника и тематских дана;
• израда тематских паноа;
• активности које ће омогућити интердисциплинарни приступ и обезбедити корелацију наставних садржаја, а у складу са узрастом ученика;
• друге активности у складу са интересовањима ученика.

 
Члан 13.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

mpn.gov.rs

 

  Categories:
  1. август 22, 13:33 #1 Radoje Ćeranić

    Koliki je maksimalni broj ucenika u jednoj grupi organizovanog boravka koji izvodi jedan nastavnik????

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 14, 18:31 Ненад

      Минималан број је 26 ученика, тако је прописано Правилником о цени услуга у основној школи. Наравно, као и за све друго, уз сагласност Министарства могуће је организовати групе и са мањим бројем ученика.

      Одговорите на овај коментар
  2. новембар 20, 11:32 #2 Ivana

    Da li učenici trećeg razreda imaju pravo na produženi boravak i kojim je propisom uređeno ovo pitanje?

    Одговорите на овај коментар
  3. фебруар 20, 21:33 #3 Lepojko

    Problem sa nasom pravnom drzavom jeste sto se zakoni ne primenjuju ili selektivno primenjuju.Nije tajna da se u skolama zaposljavaju ucitelji sa diplomama uciteljskog fakulteta iz Leposavica iki Jagodine, a da nema mesta za ucitelje sa Beogradskog fakulteta.Ko dade ovim fakultetima akreditaciju, veliko pitanje. Nije tajna ni da se direktorima daju pare za radna mesta. Moze samo da se zamislimo kako se rangiraju zaposleni po punom ili delimicnom fondu casova. A to muvanje pocinje na nivou prijema dece u predskolske ustanove.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.