"Правимо систем у којем најбољи имају ВЕЋЕ ПЛАТЕ"

 
Министар Бранко Ружић први пут говори о новом Закону о запосленима у јавним службама и открива коју ће досадашњу привилегију одузети директорима и да ли ће бити смањења плата.

Нови пропис – Закон о запосленима у јавним службама треба да се усвоји у парламенту до краја септембра. Овим законом се регулише систем радних односа и плата у јавним службама (здравство, просвета, управа…). Годинама слушамо како мора доћи до професионализације јавног сектора, а то практично значи да се исправе неправилности и плате буду транспарентне и уједначене. Посао започет у пређашњим владама по свему судећи биће окончан у време ове владе, а осим спровођења прописа, министарству за државну управу и локалну самоуправу, којим управља Ружић, остаје и посао више – борба са синдикатима.
На платне разреде чекамо годинама и често су синдикати тврдили да нам тај закон није ни потребан јер не доноси ништа ново у односу на Закон о раду?
– Да није потребан, не бисмо улазили у оволики посао. Ево вам између осталих само једна одредба – Закон о раду, примера ради, не регулише конкурсни поступак за пријем у радни однос у јавне службе. Овим Законом конкурс постаје обавезан за све. Тиме не само што дајемо шансу најбољима да раде већ и ограничавамо досадашње право директора да сам одлучује ко може да се запосли.
Ипак, да бисмо доживели и да се вреднује нечији рад, треба по усвајању закона да прође још наредна година да би коначно знали ко колико треба да зарађује?
– Имајте у виду да неколико деценија чекамо да се рад коначно вреднује на прави начин, а ту мислим и на директоре. Све одредбе Закона почев од конкурса биће спроведене одмах, али са намером смо оставили целу следећу годину за овај део посла. Хоћемо да га урадимо темељно заједно са синдикатима и да напокон почнемо да награђујемо оне који боље раде, а они који пак то не чине, упутимо на обуке, преместимо на неко друго место или, у крајњу руку, отпустимо.
Читали смо много о злоупотребама у управи да неко измисли неко радно место само да би неком свом дао већу плату. Kако ћете то решити?
– Kад смо кренули да правимо Kаталог радних места, били смо шокирани разликама у плати за једнак посао или чак да они са мање ангажмана добијају знатно веће плате. Даћу вам пример једног библиотекара у Центру за социјални рад који прима преко 60.000 динара, док сам социјални радник чији је посао далеко одговорнији и озбиљнији има плату око 48.000 динара. Те разлике чине да су запослени незадовољни и демотивисани да раде, а квалитет услуга не пружају зграде, већ ти људи. Због њих, и у коначном, због свих наших грађана, дајте да уредимо систем једном да ваља, да буде правичан према свима, да буде транспарентан и да боље управљамо и службама и финансијама.
Да ли то значи да ћете ту већу плату смањити?
– Закон никоме неће умањити плату, већ ће се плате оних који зарађују мање повећавати док не дођу до нивоа својих колеге са већом платом. Kада се плате уједначе, онда ћемо паре које будемо имали боље расподелити, било према оптерећењу на послу, одговорности или ризику којем се запослени излажу.
Зашто се онда буни синдикат просвете?
– Оно што они желе, а разумљиво је, да им се повећају плате. Ми овим законом то не можемо учинити, већ то Влада мора урадити на основу уштеда у буџету.
Kажу и да им укидате право да преговарају о цени рада са владом, као што то раде сада, мада тренутно кроз штрајк?
– Не укидамо преговоре, већ место преговора пребацујемо на Социјално-економски савет где седе сви репрезентативни синдикати. Па кад имамо пара, паре се деле свима пођеднако, а не да појединци обезбеде себи већа повећања и онда имамо једне који стално говоре да „влада фаворизује ове, а не нас“ и слично.
А да ли им овим избијате кеца из рукава да преговарају са својим ресорима. Зар не мислите да ћете навући гнев свих синдиката?
– Ниједном синдикату не оспоравамо да преговара са ресорним министарством. Напротив, уводимо министарствима додатну обавезу да планирају заједно са синдикатима наредне кораке, посебно у вредновању квалитета рада.
Жељка Јевтић
Извор: Блиц