Предлог Министарству просвете за смањење обима документације у школама

август 06 14:27 2014

Пише: Ljubinka-Boba Nedić

Мање рада на форми требало би да појача рад на суштини, зар не?

eko-papirologija_150x0

Министарство просвете је упутило позив просветним радницима да предложе како би се могла смањити администрација којом се бавимо у школама. Има у тој администрацији заиста важних и неопходних ствари, логичних, које би само лењивцима могле да сметају. Али има и мали милион глупости које су наше “жабе” виделе по белом свету, па сад нас терају да станемо у ред да нам поткују ноге. У овом тексту ћу изнети неке своје предлоге. Ако немате везе са просветом, не дангубите читајући 😉 А можете и прочитати, из чисте радозналости.

Реакције просветних радника на овај позив Министарства су различите, таман онолико колико смо и сви ми међусобно различити.

(…)

Ово су моји предлози за смањење администрације (они којих тренутно могу да се сетим). Где мислим да треба, даћу и кратко образложење.

1. Глобални план треба да садржи редни број и назив наставне теме, планирани број часова, исходе (без циљева) и ништа више!

2. Оперативни план треба да садржи редни број теме, редни број и назив наставне јединице, тип часа, облик рада, методе, наставна средства и колону “напомене” у којој ће се уписати место одржавања часа, ако то није учионица/кабинет, корелација, уколико је проузроковала нешто изузетно (типа, да су час заједно одржала два наставника предмета између којих је корелација наглашена, и сл.), одступање од планираног и разлог, и томе слично. При том, у зависности од специфичности предмета, треба дозволити наставницима да сами направе образац којим ће најбоље планирати своју наставу. Код мене, на пример, осим часова провере знања и систематизације градива, сви су часови комбиновани (обрада и обнављање), увек користим еклектичку методу, и имам све облике рада. Наставна средства су ми веома ограничена, и врло је иритирајуће да све то понављам по 70 пута у сваком одељењу.

3. Дневне припреме наставника по својој форми треба да се разликују код наставника са и без лиценце. Они који који тек треба да добију лиценцу, треба да их раде по упутству своје ПП службе, или Министарства. Остали треба да наведу назив наставне јединице, циљеве, активности и минутажу. Евентуално поред сваке активности написати метод и облик рада, и наставна средства (ако то нису уџбеник, радна свеска, наставни листићи). Све ово треба радити у једној сажетој табели, уписивати скраћене облике назива свега што се стално понавља (Оперативни план може садржати легенду скраћеница које ће наставник користити у свом раду). Смисао оваквог мог предлога је у следећем: да би се попунила та сажета табела, наставник мора озбиљно да испланира час, да прегледа и одабере активности које су му на располагању, да припреми материјал за активности које сам креира, и кроз минутажу испланира структуру часа. Зар није то оно што је најважније? Писање детаљне припреме у пуним реченицама (о питањима и очекиваним одговорима нећу ни да говорим – толико их сматрам бесмисленим!) је само губљење времена, и задовољавање веома напорне форме, након што је суштина већ постигнута.

4. План стручног усавршавања наставника је у постојећим околностима бесмислен. Редовно изгубим много времена проучавајући листу акредитованих семинара, бирајући области за које мислим да су мени најпотребније, бирајући семинаре који покривају баш те области, и на крају од тога не буде ништа! И да сам у ситуацији, а нисам, да сама могу да финансирам одласке на семинаре, котизације, трошкове пута и смештаја, то не бих радила, јер је јако некоректно захтевати од данашњег просветног радника да и на то троши свој новац. На крају се све сведе на то да посетимо семинаре који “дођу” у наш град, или евентуално неке конференције које организују издавачи, а које су бесплатне (случај код наставника страних језика). Ово се највише односи на нас који не живимо у центрима збивања (Бг, Кг, НС, Ниш).

5. Извештај о стручном усавршавању треба писати, опет сажето, и по могућству кроз табелу.

6. План допунске, додатне, припремне и сличних настава не треба писати, зато што је бесмислено унапред претпостављати шта ће ученицима бити најтеже, где ће им и колико помоћи требати, или каква ће им бити интересовања (за секцију на пример). Уместо тога, у Глобалном плану треба навести које ће остале облике наставе наставник држати, са оквирним бројем планираних часова.

7. План рада Стручног већа не треба писати. Уместо тога, Министарство треба да пропише које интерне правилнике (не знам како другачије да их назовем) свако стручно веће треба да донесе, или да се око њих усагласи. Да појасним: усаглашавање критеријума оцењивања; усаглашавање исхода за сваки разред и образовни профил/смер; заједничке активности (код мене би рецимо то била припрема Вечери страних језика, или изложба којом бисмо представили културе земаља чије језике предајемо). Када ће и како стручна већа то постићи, препустити њима. Уколико су се већ усагласили око наведених тема, оставити их на миру.
Имам утисак да план рада не служи ничему, да се често своди на копирање прошлогодишњег, и да вештачки ствара потребу за неким темама које нису суштински битне, али лепо изгледају на папиру.

8. Кратак извештај о раду стручних већа треба писати.

9. Школски програм треба да садржи копије глобалних програма свих наставника, и можда још две стране пропратног текста у коме би се навеле још неке планиране активности на нивоу целе школе.

10. Портфолио наставника треба да садржи кратке извештаје о раду за сваку школску годину, где би наставник навео (опет кроз табелу) податке типа број ученика, средња оцена, број упућених на поправни испит, облике стручног усавршавања, остале облике наставе, иновације у настави, активности које је орагнизовао, и сл.

11. Евиденцију праћења напредовања ученика треба писати, и дозволити наставницима да је сами креирају у складу са потребама предмета.

12. Годишњи план рада одељењског старешине треба да саставе (по разредима) руководиоци већа за сваки разред (на заједничком састанку), и проследе их одељењским старешинама. Тако се не би десило да се неке теме непотребно понављају из разреда у разред, а да неке поједине ОС изоставе.

13. Тимови су тек прича за себе! Вештачки створени, сјани на папиру, ушминкани за екстерну и ШУ, а да суштински скоро нимало не унапређују рад школе. Треба их озбиљно претрести, бар пола избацити, оне који су стварно важни задржати, али и модификовати, и у њиховом раду учествовати добровољно. Рад у тиму рачунати као облик стручног усавршавања!

 

Извор: /ljubinkabobanedic.blogspot.com

  Categories:
  1. август 06, 16:54 #1 Биљана Андрић 402

    Одлично сте све написали.Додала бих још само да где год је то могуће радимо у електронској форми, да се користе старе припреме, да нам пошаљу нормалне дневнике,посебно за комбинацију,јер делимо ионако ситне рубрике на пола.Да се избаци описно оцењивање у првом разреду и романи које о деци пишемо, јер и родитељи траже да се каже оцена.Књижице кући и не погледају. Да се уведу шаблони за писање припрема за просветаре који раде дуже од пет година,тако да се углавном заокружују ставке како би се што мање беспотребно писало.То би требало да буде у виду радне свеске Припреме наставника.Ја сам направила већ један пример који користе и неке моје колеге, то може послужити као пример који се може још искориговати.Може се видети на мом блогу. Текст се зове Универзална бланко припрема.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.