Пријатељи драги, немојте ме погрешно схватити…

На текст на нашем сајту Услов за одлазак жена у пензију о положају жена у просвети стигао је коментар који смо одлучили да пренесемо као засебан текст. Зато што мислимо да то заслужује. Напомињемо да ауторка текста није просветни радник. Без икаквих интервенција га преносимо у наставку.

 

Пријатељи драги, немојте ме погрешно схватити… Поштујем прописе, возим “школски” – по свим правилима, нисам неко ко крши закон и своју децу учим да се ауторитет, правила и закони морају поштовати… Али, ова одредба, услов, закон ( назовите га како год желите ) је по мом скромном мишљењу – потпуна бесмислица.
Не може, једна васпитачица, учитељица, наставница или професорка, која ради са децом – да се пореди са продавачицом у прехрамбеној продавници, конобарицом или шалтерском службеницом..
Не може се један васпитач, учитељ, наставник или професор – који ради са децом – поредити са електричарем, аутомеханичарем….
Не може, нити ће моћи икада…
Немојте ме погрешно схватити – не потцењујем, нити омаловажавам жене које раде у банакама, поштама, ресторанима… Не потцењујем њихове професије. Била сам у њиховој позицији, радила сам исте те послове.
Не потцењујем посао пекара, аутомеханичара, електричара… Многи моји пријатељи су – занатлије, трговци, “радничка класа”…
Али, баш због тога и могу да кажем – није исто. И не може бити исто.
Људи које раде са децом “обликују” малишане у добре, паметне и образоване људе… Они су ти које нама, родитељима, помажу да им усадимо праве вредности, да их изведемо на прави пут… Они су ауторитет, подршка и утеха, нашој деци – када ми нисмо ту…
Због тога – није исто. И не може бити исто!
Деца нису главица купуса, пакет млека или кутија кекса – коју треба сложити на полицу. Деца нису послужавник пића, који треба однети до госта. Деца нису рачун за комуналије или струју.
Свако дете је један живот. Можда спортски шампион, или Нобеловац… Можда апотекар, или месар… Свеједно.
Дете је живот.
Људи који раде са децом – негују и васпитавају… Чувају и подстичу тај живот. Спашавају их, тако што их изводе на прави пут…
И полицајци чувају животе. И ватрогасци спашавају животе.
Зар онда нису заслужиле васпитачице, учитељице, наставнице и професорке – бенефицирани радни стаж? Зашто онда васпитачи, учитељи, наставници и професори – морају да оставе своју душу и своје кости за катедром? У школи, вртићу…
Није исто, знам… Али, и јесте… Зар не?

Аутор: Ana Pavlović

 

  Categories:
напишите коментар

27 коментара

  1. септембар 20, 15:14 #1 ivana

    Ne slažem se da treba da imaju beneficirani radni staž. Njihovo silno slobodno vreme već njihov staž čini beneficiranim. Slažem se da je profesija jedna od najvažnijih, da ljudima treba dati veće plate. To poredjenje sa drugim strukama i njihovo omalovažavanje je sramotno u ovom tekstu, jer koliko samo ljudi radi u tri smene a nikada neće dobiti beneficirani radni staž. Poznajem jednog profesora, učiteljicu i nastavnika mazematike. Svi do jednog će vam reći da nikada ne bih menjali svoje profesije. Ali ne zato što preovladava njihova ljubav prema deci, već zbog slobodnog vremena koje ni jedna druga profesija nema.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 20, 17:36 Marija

      Postovana Ivana,
      ne mogu da sudim o ovo troje prosvetnih radnika koje kazete da poznajete, jer ih ja ne poznajem. I ne znam koji su njihovi motivi za rad u skoli. Molim vas, informisite se malo bolje i kod drugih nastavnika i profesora o tome sta, kada i koliko rade. Slobodno vreme o kome govorite vi i mnogi komentatori pokazuje vase nepoznavanje posla ucitelja i nastavnika. Ja se, recimo, nikada ne bih usudila da komentarisem posao lekara., jer to nije moja struka. Ali posao prosvetnog radnika svako daje sebi za pravo da komentarise. Zasto? Zato sto je svako isao u skolu? Da li to automatski znaci da smo svi eksperti za prosvetu?
      Trebalo bi da razgovarate sa uciteljicama u kasnim pedesetim godinama. Istrosene, pregorele, opterecene, umorne. I dalje pune ljubavi za decu, ali smozdene birokratijom, inkluzijom, nepotrebnim timovima, izvestajima, projektima… Ljubavi za decu i rad u ucionici prepune, ali umorne od neuvidjavnih roditelja, nerazumevanja javnosti… i toga sto od odraslih u svome okruzenju nikada ne dobiju lepe reci, vec samo komentare slicne Vasem.
      Treba za to imati zivce. A zivci se trose. I stoga beneficirani staz i nije tako smesna ideja.
      PS. Znam mnoge profesije gde ima puno vise slobodnog vremena ( averujem da ste ih primetili i vi).

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 21, 14:47 Anka

        SVAKA ČAST, Marija! Od tog, nazovi, slobodnog vremena, danas nije ostalo ništa.Da li vi u to slobodno vreme računate pregledanje pismenih zadataka i kontrolnih vežbi, njihovo sastavljanje, kucanje, štampanje…Pravljenje Port folia, panoa, priredbi…Održavanje i pripreme za razna takmičenja, radne subote, seminare, prijemne ispite…. Da li je to SLOBODNO VREME?!

        Одговорите на овај коментар
      • јануар 23, 20:39 ljubica

        draga Marija , prelepo ste opisali rad sa decom , vaspitacica sam sa stazom od 36 godina staza ; radim najlepsi posao na svetu, roditelji nam svakodnevno ostavljaju svoje najvece blago sa punim poverenjem, mislim da nije u redu sto su nam produzili rok za odlazak u penziju i zato cu ja ove godine u prevremenu , sagorela sam , jednostavno osecam da je vreme da odem i da neko mladi dobije sansu da radi i oblikuje ta mala stvorenja u buduce clanove naseg drustva a svi znamo da kad dete ima dobre temelje , postaje i dobar coveka mi smo jednim delom ite kako zasluzni za to.hvala vam sto nas razumete i o tome ovako lepo komentarisete! srdacno vas pozdravljam

        Одговорите на овај коментар
      • јун 19, 10:42 Tanja

        Bravo Marija!
        Svaka Vam je na mestu. Učitelja može razumeti samo učitelj.
        Ja sam učiteljica i verujte da sam zgrožena silnim komentarima,kako okoline,tako i roditelja.
        Istina je jedna,svaki roditelja nakon zimskog,pa i letnjeg raspusta kaže deci:,,Jedva čekam da počne nastava da se odmorim jer ste nemogući “.Sto li tako kažu???
        Cenim i poštujem svaku profesiju,ali ne podržavam neke izjave poput prethodnih i ne slažem se s’njima.

        Одговорите на овај коментар
      • јул 29, 22:16 Olivera

        U potpunosti se slažem !

        Одговорите на овај коментар
    • септембар 20, 19:02 mirjana

      Ne znam ko ste ni sta radite, ali znam koliko rade profesori ucitelji i vaspitaci. Mislite da sa 65 g jedna tad vec baka moze da cuva po 30 dece u grupi da ih obuce ,obuje , obrise im guze nahrani i odrzi aktivnosti s njima pa bilo to fizicko likovno setnja ili ne daj boze izlet, o odgovornosti i stresu necemo jer se podrazumeva. A slobodno vreme je samo zakonski godisnji odmor koji moraju da iskoriste za vreme raspusta. Sve ostalo se radi. Dal sastanci seminari sednice… koji su obavezni , pabilo to popodne subota ili nedelja, ko te pita. A o starijim djacima koji nisu poneli od roditelja kucno vaspitanje i stresu nastavnika svakodnevnom, HVALA LEPO.

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 20, 19:40 Ana Pavlović

      Poštovana Ivana,

      kao autor ovog teksta, na samom početku sam zamolila da me ne shvatite pogrešno…

      Generalno, uopšte se ne slažem sa novim uslovima za odlazak u penziju. Mislim da je starosna granica previsoka, da su ljudi koji rade trideset ( i više ) godina, u svojoj šezdesetoj, ili šezdesetpetoj – umorni, “istrošeni” od posla, života… Od svega.

      Plašim se da me niste dobro razumeli. Nikoga nisam želela da potcenim, niti sam nekoga omalovažavala.

      Ali, hajde da se osvrnemo na to što ste rekli – slobodno vreme. To je zabluda – da prosvetari imaju “višak” slobodnog vremena. Nisam prosvetar, ali s obzirom da poslednjih šesnaest godina radim sa decom, a poslednjih deset godina saradjujem sa prosvetarima – mislim da je moje iskustvo u radu, komunikaciji i iskustvu sa tom profesijom daleko veće od Vašeg. Samim tim, to mi daje za pravo da otvoreno i javno kažem, iznesem kao apsolutno tačnu činjenicu – prosvetari nemaju “višak” slobodnog vremena.

      To “silno slobodno vreme”, kako Vi kažete – prosvetari provode pripremajući plan rada za sutradan, pregledajući domaće zadatke, kontrolne i pismene vežbe… Svoj posao donose kući, redovno. Svakog dana. Vaspitači i vaspitačice pripremaju predstave, šiju kostime, smišljaju igre…

      Pri tom, svi oni imaju svoje porodice, decu, voljene… Sve njih čekaju i “kućne obaveze”, i porodični ručkovi i sve što uz to ide… I sve moraju da postignu.

      Oni ne mogu da ostave posao – na poslu. Oni ne mogu posle 7-8 sati da kažu: “To je to. Završio sam, do sutra.”, ili : “Nije hitno, ne moram to da uradim sada – ostaviću to za sutra…” Ne. Oni svoj posao moraju da završe danas, i što je najveća ironija – njihov posao se ne završava kada izadju iz škole ili vrtića.

      Da, imaju zimski i letnji raspust… Ali, da li znate da prosvetarima godišnji odmor ne traje tri meseca? Ne. Dok se naša deca odmaraju, oni imaju sastanke, sednice, popravne… Pripreme za sledeću školsku godinu… A vaspitači imaju odmor kao i svi ostali zaposleni, po godinama staža… Ne tri meseca, nikako.

      Ako na sve to dodamo i seminare, polaganje za raznorazne licence – jer, treba ići u korak sa decom i njihovim potrebama… I, sve to – u slobodno vreme… Ono “silno slobodno vreme”…

      I, za kraj…

      Ja sam roditelj, mama dvoje divne dece… Ali, i ta moja divna deca, ( moja rodjena deca! ) su imala svoje dobre i manje dobre dane… Dane, kada ni ja nisam uspela da ih smirim, kada su bili plačljivi ili nervozni, ili jednostavno – previše glasni…Kada su postavljali milion pitanja ili imali milion zahteva.. Tih dana sam i ja želela da plačem, vrištim i ujedam – zajedno sa njima.

      A zamislite sada – svakog radnog dana, dvadeset ili više mališana… Različiti karakteri, potrebe, želje, pitanja… Svakog od njih morate – pozdraviti, pomaziti, utešiti… Obući, obuti, obrisati suzu, saslušati… Ako su bebe – presvući, nahraniti, uspavati… I sve to – sa osmehom na usnama. I nijedno od njih nije lično Vaše…

      A Vaša deca … Oni čekaju da mama dodje s posla, očekuju da ima snage za njih, osmeh za njih…

      A Vaši unuci… Ukoliko se nešto ne promeni – i oni će čekati da baka dodje s posla…

      Ali, da li će imati snage za njih? Da li će imati snage, energije i volje za mališane sa kojima radi?

      I, što je još važnije – da li će imati snage za sebe?

      Srdačan pozdrav.

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 20, 19:42 Jelena

      Ivana, stavite malo prst na celo, molim Vas! Kakvo crno slobodno vreme? Pa koja profesija vise donosi svoj posao kuci nego predavacka? I ne mislim samo na ocenjivanje pismenih provera znanja, nego na svu tu besmislenu administraciju i birokratiju koja se svake godine samo uvecava i usloznjava.

      Одговорите на овај коментар
    • јун 20, 14:33 Marija1

      Kakav plitak komentar, Ivana. Postoje ljudi do kojih nista ne moze da dopre jer misle da su samo oni u pravu. Nisu otvorenog uma i ostaju zacaureni u svom malom stisnutom svetu samoobmana. Zelim Vam da sto pre ugledate svetlo.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 27, 23:29 Draga

      Oprosti joj Bože, ne zna sta priča !?! Pa prosvetni radnik je onaj soj ljudi koji na posao kreće s’ dušom, entuzijasta, modelar, kreator, inovator, onaj ko iz svog domaćinstva odnosi materijal za rad na posao i sa posla donosi kući novi posao za sutrašnje radne kreacije…i tako iz dana u dan iznova poklanja sebe svom poslu bez obzira na platu i uslove rada. A slobodnog vremena baš i nema. Ima odmor kao i svaki radnik na drugom poslu. Raspust imaju samo djaci, prosvetari ne. A ne rade ni sa litrima, ni sa kilogramima već sa grupom živahne dece koja imaju različita interesovanja i modele ponašanja i shvatanja…i sve to treba uskladiti, animirati pa i ukrotiti ili probuditi. A roditelji jedva da uspeju da usklade korake i razumevanje za dva deteta… I sad Vi uporedite korak vremešnog prosvetnog radnika sa korakom njegovog mlađeg kolege…ko bi Vama i Vašem detetu bio po volji: edukator koji ima preko 60 godina ili mlađi i hitriji njegov kolega? Poverili bi svoje dete nekoj baka vaspitačici ili njenoj mlađoj koleginici u grupi koja vri od dece?
      Stvarno, oprosti joj Bože, ne zna šta priča !!!

      Одговорите на овај коментар
      • јул 28, 08:49 Ana

        Tako bi trebalo da bude,ali uglavnom deca imaju isfrustrirane polupismene I nezainteresovane nsstavnike koji ih nicemu ne mogu nauciti.Nazalost njihovu I Nas roditelja

        Одговорите на овај коментар
        • јул 30, 12:53 E

          Ana,dopunite “nedostatke”nastavnika,saradnjom sa njima.Znam da je 100% nastavnika završio fakultete ili su master.Poštujem to da svaki roditelj voli svoje dete,ali ne vređajte one koji obrazuju(uče i čuvaju) vašu decu.

          Одговорите на овај коментар
    • август 12, 12:49 Весна лукач

      Ти не знаш шта причаш.Твоји пријатељи просветни радници су лоши радници.Ја сам васпитач и са компетенцијама ти кажем да не знаш шта говориш.Упознај се мало боље са тематиком па онда чукај на тастатури.Свеједно ова држава има такав однос према образовању,такав ће и нараштај добити.Када се будете уверили у то биће касно јер једном искривљена дечја душица искривљена за цео живот.М
      Нема препакуј,скрпи па залепи

      Одговорите на овај коментар
  2. септембар 20, 15:50 #2 Vera

    Jos kada bi se iz redova prosvetara uklonili oni sa kupljenim diplomama,oni koji se bave najstarijim zanatom,koji se nedolicno oblace i ponasaju,koji imaju neprimeren recnik…tada bi covek mogao da u potpunosti podrzi prosvetare.

    Одговорите на овај коментар
  3. септембар 20, 15:55 #3 Simonida Radoncic-Derlic

    Svaka cast g-djo,utjesno je da bar neko razmislja o nama.Zahvaljujem se na razumjevanju i postovanju.

    Одговорите на овај коментар
  4. септембар 20, 17:34 #4 Tea

    Moja devetogodišnja ćerkica je radila sastav na temu ”Šta je za mene nepravda i ismevanje?”. Povod ovakve teme je bilo ismevanje i provokacija nekih dečaka prema nekim devojčicama i želja učiteljice da se zapitaju kako bi njima bilo da su akteri takve situacije. Napisala je sjajan tekst u kome me je blago je reći oduševila svojom zrelošću i rezonovanjem. Ali je najbitnija poslednja rečenica kojom me je razoružala – ”Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka”. E upravo tako. Prosvetni radnici danas su kao ogoljeno drvo, bez i jednog drugog da se na njega oslone. I šibaju ga vetrovi i udari sa svih strana. A ako je čovek, onda je usamljeni starac sa tek po kojim drugim da se na njega osloni. Uglavnom su tu samo prolaznici prepuni gorčine koja nikada i nikome nije bila dobar savetnik. Pustoš i gorčina, usmereni na potpuno pogrešnu adresu.

    Одговорите на овај коментар
  5. септембар 20, 20:29 #5 nemilosrdni

    drzava u kojoj politicari i trgovci vise zaradjuju od ucitelja, nije drzava /Lenjin/

    Одговорите на овај коментар
  6. септембар 21, 20:43 #6 Radmila

    Dragi moji,
    Svako ko ne radi posao sa decom ne može ili neće da shvati koliko je to kompleksan i složen posao. Zato,predlažem da samo na jedan dan “obujete njihove cipele i hodajte stazama kojim oni hodaju” tokom “300” školskih dana a pritom da budite ujedno i dobre majke,bake,supruge,domacice,drugarice i td.(toliko o slobodnom vremenu) pa tek onda komentarišite o poslu vaspitačica ,učiteljica ,nastavnika …I to ,prodavnica ima katanac,metla ima ostavu,mašina se isključuje ..A dete ? Ajde, ostavite jedno dete na minut dalje od vas .I to tudje dete..A tek trideset ,čak i više.. E, to mi kaži!
    Pa onda nek neko kaže da posao vaspitača,učitelja,nastavnika je lak posao .I zato,treba im dati benificirani radni staž i veću platu i puno poštovanje.
    P.S. I samo da se zna …Toliku žrtvu svog tela,svoje duše mogu podneti samo ljudi koji su velikog srca,koji beskrajno vole svoj posao i te “male” ljude a to su naši vaspitači,učitelji i nastavnici.

    Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 15:24 Marija

      Predlažem dotičnoj gospodi samo da povedu svoju decu ,sestrinu i kuminu na Kopaonik pet dana.Ne moraju da obrađuju nastavne jedinice,samo nek se maksimalno posvete deci i dan i noć.Možda će posle togboravka napisati komentar i skinuti kapu učiteljima.Mogli bi sa tom grupom da povedu i jedno dete sa teškoćama u razvoju i jedno hiperaktivno.Zimski raspust u Vojvodini prođe sa praznicima.Koliko znam u to vreme retko ko radi.U februaru uzimaju decu i petnaest dana su na skijanju.Ja ne mogu da uzmem godišnji tokom školske godine.Zamislite samo učiteljicu sa 65 godina među prvacima.

      Одговорите на овај коментар
  7. март 16, 13:55 #7 Vera druga

    Нисам могла да одолим овој занимљивој преписци, него сам морала да се укључим. Наиме, главни неспоразум између просветара и осталих људи је у томе што волимо да уопштавамо ствари. Наиме, рекла бих да су сви у праву.И ја сма просветар, а себе сматрам од оних који много раде. Јуче сам цело пре подне на пример правила радне листове за моје осмаке, тражила по интернету занимљиве материјале, преводила их и тд…Дакле, за један час ми је било потребно неких три сата времена да бих припремила све што ми је било потребно. Није сваки дан такав, али ако желите да се добро припремите за један “обичан” дан, заиста је потребно најмање сат и по времена, без прегледања тестова и слично. Предност просвете је у томе што своје радно време могу да распоредим како мени одговара, дакле не морам да га сместим у одређени калуп, него оно што треба да урадим могу да радим у време које мени одговара, па макар то било и у поноћ. То онда многе доводи у заблуду да ми имамо времена на претек. Друго је чињеница да и међу нама има оних који заиста долазе на часове неспремни, отаљавају их како знају и умеју, а да за то не сносе никакве санкције. Другим речима, њихов нерад сви виде, деца причају, родитељи коментаришу ( с правом), али они који треба да реагују ништа не предузимају.На срећу, у мојој школи су такви мањина. Та “мањина” је у ствари и оваквом платом награђена, а остали који раде су кажњени.
    Што се тиче нашег распуста, у јуну се многи од нас заиста осећају психички потпуно исцрпљени и мислим да је то специфичност нашег посла. Не постоји тај летњи распуст случајно.
    А кад смо већ код распуста, не знам само зашто га само нама броје, кад у то време новинари на радију и телевизији прелазе на летњу шему рада, па гледамо све могуће репризе. А и наши политичари такође тада обустављају рад. Не знам да ли су некада новинарима мерили радно време, или водитељима програма. Исправите ме ако грешим, али волела бих да знам да ли и новинари (који су узгред и највећи кривци негативне кампање коју имамо) сваки дан раде тачно осам сати..
    Најбоље решење нашег проблема би било мерење постигнућа сваког наставника различитим параметрима (постигнућа ученика,анкете родитеља, ученика, праћење рада наставника-секције, изложбе, пројекти, такмичења, ангажовања у школи, праћење његовог усавршавања, али не само да добије неке бодове, него и да примени у пракси). Када би све то било обавезујуће за све наставнике, онда би могли да одвојимо жито од кукоља. Зашто да примамо сви исту плату, ако не радимо исто? Онда би и ова хајка на нас можда била мања.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 28, 15:38 Više nikom ne podnosim račune, osim svojoj savesti

      Draga Vera, to što ste napisali, to je stvarno stanje i problem… s poštovanjem… jedan pedagog

      Одговорите на овај коментар
    • јул 28, 20:01 Ivana

      E bas Vam hvala sto ste rekli sve sto sam htela. Inace, nastavnik sam bez stalnog posla, promenila sam jedno 8,10 skola u kojima sam radila i, zaista ste u pravu i slazem se sa svim. Svaki svoj seminar sam platila sa zadovoljstvom iz svog dzepa i, ono malo vremena dok sam imala srece na po koju zamenu da odem, trudila se da sve nauceno primenim u radu. Moja cerka tada 15ogodisnjakinja me je pitala jednom, gledajuci me kako svakoga dana dosavsi s posla sedam za racunar i nastavljam da radim: ”Mama, jel svi profesori toliko rade?” A sta ti mislis? Odgovorila sam joj…
      ”Pa, ne rade”, rekla je.
      Ali, posto je najveci problem ne/vaspitanje i nesavesnost roditelja, najlakse je osuditi sve prosvetare a istina je ista kao i u svakom drugom poslu: svugde ima onih koji su strucni, pozrtvovani i savesni i suprotno.
      A sto se prosvete tice, porucujem Veri da se slazem s njom, ali ipak nikom nije zabranjeno da ode u skolu i skrene paznju direktoru, psihologu, pedagogu na ono cime nije zadovoljan i ja bih bas volela da se svi takvi ”losi” sklone iz prosvete ali svi znaju da je danas vlada ona koja upravlja postavljanjem rukovodecih kadrova u skolama, stoga, ako direktori ne reaguju na apravi nacin, obratite se ministarstvu gdjo Vera i i svi ostali koji imaju prituzbe na nastavno osoblje, samo prvo preispitajte sebe jeste li vi uopste kompetentni da sudite o necemu u toj oblasti, molim Vas.
      Treba preci hiljadu milja u tudjim cipelama prvo…

      Одговорите на овај коментар
  8. јул 28, 07:47 #8 Julijana

    Draga Ana. Imate i moju punu podršku. Oni koji su komentarisali negativno se ne razumeju u profesiju prosvetnih radnika. Pitam hejtere, koji su komentarisali negativno: kako zamišljaju da će vaspitačica koja ima problem sa leđima, glasom, krvnim pritiskom (ili ko zna još čime) da radi sa trogodišnjacima da se saginje, briše guze, da ih prati, ima dobre reflekse da predupredi nezgode i sl…Kako će umorna vaspitačica da bude deci vesela i nasmejana i da peva, puzi sa njima da im imitira životinje, da radi fiskulturu?Stoji li jednoj ženi od na primer 60 godina, da priča priču uz svu glumu koja to treba da prati? Kako je zamišljeno da će žena koja će morati da ide svaki čas na bolovanja zbog ovog-onog održati kontinuitet u radu? Mogla bih ovde još da nabrajam…glupo je…
    Dragi hejteri, ako niste znali, prosvetni radnici NEMAJU veliki godišnji odmor. Imaju ga isto kao i svi drugi zaposleni i što je još gore, mogu da ga koristie jedino u vreme zimskog ili letnjeg raspusta… Ne mogu na primer, u aprilu da uzmu deo godišnjeg odmora, pa da negde lepo otputuju i vrate se sveži i odmorni. U punoj sezoni su cene aranžmana maksimalne, pa ni ne odlaze nigde, jer nemaju novca…A ne dobijaju neki ekstra dodatak na platu zbog toga. Već platu nižu od prosečnih.
    A komentari roditelja tipa: ma pusti, imamo matoru vaspitačicu/učiteljicu, kako će ona da radi sa decom? su sasvim na mestu, pa i dalje rade, do 65-te godine…
    toliko…

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.