Припремамо ли децу за школу?

Ако је веровати албумима са фотографијама као једним од најверодостојнијих чувара важних тренутака за породицу, можемо претпоставити да је дететов полазак у школу сигурно један од тих. Готово свака породица чува слике првог школског дана као успомену на важан тренутак дететовог одрастања. На сликама често видимо нову одећу, ранчеве, прибор и много што шта друго посебно купљено за први разред. Већина родитеља се веома труди да дете опреми свим потребним стварима за полазак у школу.

ucenМеђутим, често су најважније припреме управо оне које се на сликама не могу видети и те припреме задају родитељима много више брига него оне које се тичу материјалних ствари.

Многи родитељи мисле да се припрема за школу врши тако што се унапред са дететом раде ствари које ће се већ учити у школи. Тако, многа деца пред полазак у први разред већ знају да пишу сва слова, да броје, сабирају и одузимају једноцифрене, неки и двоцифрене бројеве, а неки и много више од тога. Много важније од тога колико је дете савладало оно што ће већ касније по школском програму учити, јесте колико смо дете заинтересовали за школу, како смо школу представили, а још важније- како смо му представили учење. Умањити радозналост детета је невероватно тежак посао, и томе може да посведочи сваки родитељ суочен са гомилом дечијих питања која свакодневно изискују одговоре. С тога, једна од важних припрема за школу представља каналисање те радозналости. Усмерите дете ка сферама које га могу занимати. Учите га како да истражује непознато, поставља питања и само тражи одговоре. Не сервирајте му одговоре. Учите га да организује процес сазнавања. Није погрешно учити ни бројеве ни азбуку…али ако то радимо на тај начин да дете и после научених бројева и слова пожели да настави да учи и трага. Радозналост и учење како да систематизујемо оно што сазнајемо је основа за школско учење. Помажите детету да оно што сазнаје стави у употребу, да повезује нешто, наизглед апстрактно, са свакодневним дешавањима

Слично претходном,уместо да се концентришемо на то да ли дете зна да пише сва слова, много је важније обратити пажњу на то како држи оловку, колико притиска док пише, како координише покрете руку. Онда када је основа за писање добра, дете ће лако савладати писање. Купујте деци бојанке, подстичите их да цртају, прецртавају облике и слично.

Учите дете да буде сналажљиво. Шта подразумевамо под тим? Битно је да се дете не осећа немоћно онда када вас нема у близини. Подстичите дете да мисли о ситуацијама у којима се налази или у којима се може наћи. То врло лако можете чинити кроз разговор. Уведите дете у ситуацију: „Заборавио си ужину а немаш довољно новца код себе. Шта ћеш урадити?“. „Шта би урадио када би мама и тата закаснили да те покупе из школе? Где би их чекао?“

Колико је дете „осетљиво на критику“? Да ли смо га мало „размазили“ константно га тешећи да „није ништа погрешио“, да је оно „паметна главица“ која све зна да ради…? Понекад желећи да подржимо дете критику прекријемо комплиментом. То није решење. Треба детету скренути пажњу ако греши и учити га томе да се на грешкама највише учи и да је потребно потрудити се. „Нико се није научен родио“. Приче, бајке, цртани филмови, лични примери и разговори о људима, јунацима, ликовима који су детету познати су одлични начини да се овој теми приступи.
Да ли дете може да издржи да седи мирно 45 минута и да пажљиво слуша? Уколико мислите да није, вежбајте то са њим. Читајте причу, подстичите дете да вас слуша а онда заједно разговарајте о причи. Исто можете и за филм, цртани, позоришну представу…

Колико дете зна да се снађе у друштву друге деце? Да ли зна да препозна осећања друге особе? Да ли зна да потражи, да се захвали, да се одбрани, заштити…? Деца знају да буду „сурова“ према другој деци у својим коментарима. Ако дете изађе из презаштићене средине, школа му се може учинити као страшно место.

Ми смо укратко излистали неке од важних аспеката припреме за полазак у школу. Наша мисија би требало да буде да инспиришемо дете да сазнаје, да учинимо да пред полазак оно заправо буде жељно поласка у школу. Циљ нам је да га упознамо са тим шта значи ићи у школу и шта се у школи очекује.

На основу повратних информација многих родитеља чија су деца похађала нашу школицу спорта имамо искуство да школе попут наше могу бити од велике користи деци предшколског узраста. Похађање школице деци даје искуство одвајања од родитеља, искуство учења вештина које су ретко лаке, које захтевају труд, рад, бројне погрешке да би се успело, дисциплину, истрајност, пажљиво слушање инструкција а све то у друштву друге деце која се понашају на различите начине, која постижу боље или горе резултате и која су детету симпатична или не.
Имајте на уму да је полазак у школу велики корак за Ваше дете. Будите посебно осетљиви на промене код детета током те огромне промене у његовом животу. Будите спремни да разумете, подржите дете, прекорите га ако је то потребно и учите се стрпљивости која ће у школском добу итекако бити потребна. :))

Срећно и родитељима и првацима у новој школској години!

Извор: pokretzaokret.rs