Проф. др Зоран Вујчић о исхрани деце: Храна је пуна адитива и биће све гора

април 17 21:59 2017

Имајући у виду то да су наше читатељке (и) мајке, често збуњене опречним информацијама које им долазе са разних страна – што од педијатара, другарица, мама, са интернета… решили смо да од стручњака потражимо одговоре на нека питања која муче све младе маме.

Професор др Зоран Вујчић редовни је професор на Хемијском факултету у Београду. Биохемичар, заљубљеник у храну, блогер, борац против митова о храни, надрилекарства, заблуда и конфузија које је интернет доба унело у наше животе (поред свега доброг што нам је донело), говори за Зелену учионицу о храни коју данашња деца једу, заблудама које нас могу коштати здравља, индустријској и органској храни…

Кад и како почиње ваша „борба” против заблуда у које масовно верујемо?

Моја супруга је заправо “крива”. Свакидашња саопштења портала о чудотворној храни и козметици, третманима којекаквим опасним хемикалијама у борби против рака су ме довољно иритирала. Уз то и начини храњења, савети квази нутрициониста И вечита препорука да се једе жути шећер, Хималајска со и сличне небулозе су ме већ довеле у ексцитовано стање. Окидач је био тадашњи “бум” коњски шампон, који је неко почео да продаје као чудесни шампон за раст косе. Моја супруга ми је рекла да нешто напишем на ту тему. Пронашао сам блог као начин да комуницирам с људима и да са хемијске стране покушам да појасним где се греши и ко им продаје маглу.

Да почнемо од вечите дилеме и добро познатог „тако су и нама и шта нам фали”. Где су наше мајке и баке највише грешиле у исхрани деце и шта данашње мајке морају да раде другачије?

Ранија исхрана је била квалитетнија, јер су сировине просто биле квалитетније. Данас се купује у супермаркетима, на пијацама које нису ни изблиза задовољиле минималне хигијенске стандард, у продавницама пре бих рекао нездраве, него здраве хране. Воће и поврће се бере пре физиолошке зрелости због чега нема пуну нутритивну вредност. Идеја је само да се роба очува, а не да буде квалитетна. Моја бака није грешила. Јели смо све од спанаћа (кога сам одувек мрзео) до меса и воћа. Није било изобиља, нити слаткиша у свакој прилици и на сваком киоску. О злу кока-коли и да не говорим. Индустријско смеће од хране радо и мајке купују деци, мислећи да им чине неко добро. А као врхунац ироније је да се деца, ако су добра воде у Мек. Баке су правиле зимнице, слатка, џемове. Деца су пила млеко, јела месо. Трчала, скакала и јурцала за лоптом. Данас баке и деке кришом купују слаткише, а врхунац љубави се огледа у куповини разних телефона.

Већ поменуто „и шта нам сад фали” није баш добар аргумент за кљукање деце индустријским производима. Да ли су нове генерације осетиле последице лоше исхране претходних деценија? Дијабетес, гојазност, здравствени проблеми… када настају последице лоше исхране у детињству?

Шта нам фали заправо је лажни аргумент у светлу данашњег начина храњења. Индустријска храна је нужно зло, јер су сви постали лењи да кувају, спремају, обилазе пијаце и купују млеко и месо код сељака. Лоше навике људи који имају од 35 до 50 година су се пренете у сопствени дом, са родитеља на децу. Зато је свако четврто дете гојазно. И уместо да се води рачуна о класичној, разноврсној и умереној исхрани, квалитетним намирницама и домаћој кухињи све се своди на чаробне дијете, квази исхрана типа хроно исхране или фрутуријанце, сироваше и сл.

Када се у дечју исхрану уводе со и шећер?

Реално по науци – никада. Соли има довољно у мајчином млеку, а посебне формуле се креирају тако да у заменама имају исту количину соли. Слично је и са шећерима. С тим што је први шећер с којим се беба сусреће лактоза, а не сахароза. Овај други почиње да се уноси с воћем, баш као и глукоза и фруктоза. Зато постоје тачне препоруке колико чега у ком периоду је потребно да се уноси и од хране и од пиће. Проблем је у томе што су многе намирнице или полазне сировине већ третиране и садрже со или друге адитиве који подижу количину натријума. Знам да су и у периоду пре 20 година када су моја деца била мала у храну додавали шећер, како би беба радије јела. И наравно кварила зубе, гојила се и кварила метаболизам. Родитељско незнање је опасно, јер је много изазова око нас.

Постоји још једна позната флоскула: само умерено и све ће бити ок. Оправдање које налазимо када деци дајемо слаткише и грицкалице. Можемо ли се тиме правдати и шта значи умерено? Колико шећера сме да унесе дете дневно, без последица по здравље?

Умерено је 2 пута недељно слаткиш. Ко се тога још држи? Препорука Светске Здравствене Организације је до 10% од укупних енергетских потреба детета могу да буду слободни шећер (сахароза, глукоза или фруктоза или било која смеше тог типа: агава, малтекс и сл.). Нажалост све учесталији недостатак кретања даје основу за нови савет који СЗО има, а то је да се ова вредност смањи на само 5% од укупне потребне енергије. Наравно да то није баш увек лако израчунати. Нарочито што многи слаткиши и немају те податке на етикети. Није лако ни одолети детету које кука и хистерише у продавници.

Родитељи су данас веома забринути када купују храну јер не знају да ли је јабука прскана 30 пута, како је третирана зелена салата и којим је хормонима „кљукано” пиле чије месо дају деци. Апсолутне заштите нема. Можете ли им дати неки савет – како да поступају да би својој деци обезбедили квалитетну исхрану? Да ли је органско заиста органско?

Реално савета нема, јер добре хране нема. Нити здраве. Решење је у набавци код сељака. Али тражити то од свих није реално. Храна је пуна адитива и временом ће бити све гора. Уз то одгајање под фолијама, стакленицима и пластеницима је све само не идеална храна. Нажалост, то нам је реалност. Чак ни сва храна коју производе сељаци није здрава. Пречесто је превише прскана хемијским средствима. За јабуку сте претерали. Није 30 пута прскана, већ само 28 пута. У органску храну у Србији не верујем.

Комбиновање намирница је вечита дилема. Кромпир и месо не иду, житарице и воће не иду, житарице и месо не иду. Да ли је све то тачно и која правила би требало поштовати?

Ниједно. Све намирнице иду. Правила генеришу стручњаци и таквих правила нема код стручњака. Има код нестручњака, лажних креатора оригиналних исхрана, који су отишли чак и корак даље, па не дозвољавају нпр. јогурт, али може кисело млеко или не смеју да се мешају воће и поврће одређених боја. И даље важе основна правила која су постављена одавно. Обилан доручак, ужина, добар ручак, ужина и што лакша вечера. Деца која су изузетно физички активна могу да уносе и већу количину „забрањених“ слаткиша. Али када се све то израчуна, опет се своди на 5 до 10% укупних енергетских потреба.

Писали сте раније и о заблудама у вези са спанаћем и његовом хранљивошћу. Има ли још сличних заблуда? Да ли је истина да Ц витамин нема ту улогу коју сви верујемо да има?

Витамин Ц је и за мене био разочарање. Велике студије су показале да је просто без ефекта у спречавању грипа, назеба и сл. Нити убрзава оздрављење. Човек може да ресорбује одређену количину било ког витамина. Преко тога је све сметња, а не корист. И нема доброг суплемента. Они се узимају само по препоруци лекара. Једна од помодних и нестручних тврдњи је утицај хране на промену pH организма. А онда као шлаг на торту глупости неко измисли да је лимун базан. Много има заблуда око хране. У значајној мери доприносе новинари и портали који јуре сензацију, а не истину.

Модерне маме често међу првим намирницама својој деци нуде житарице као што су кус-кус, киноа, амарант, спелта. Да ли је у питању помодарство или су ове намирнице заиста добар избор за дете?

Чисто помодарство. Без реалног оправдања. Осим што се неке лакше спремају.

Шта је са хемијом у другим препаратима који долазе у контакт са децом – шампони, креме, купке. Рекли сте једном да не постоји природни сапун. Шта родитељи да одаберу?

Мотивисан управо проблемима с којима се срећу деца и родитељи покренуо сам школицу сапуна у којој се учи како да се праве добри тоалетни сапуни, који су бар 5 пута бољи од чувеног дечијег сапуна и бар 100 пута од турских сапуна. Постоји добра козметика за децу, али она мора да буде сертификовано хипоалргена. Чак и у таквој ситуацији средство за прање је шампон. Нека су деца просто сувише реактивна на такву козметику, па су се хипоалергени сапуни показали као спасилац у кризи. Сапуни нису природни, јер настају у хемијској реакцији. Али је производ безбедан. Баш као и печени хлеб. Услови печења нису природни, али је хлеб одлична храна.

Лекови су посебна тема и свакако да их нико неће давати деци без преке потребе. Можете ли дати неке опште смернице на ту тему? Многе мајке у жељи да избегну употребу лекова, прибегавају разним природним методама за скидање температуре. Шта бисте им саветовали?

У кризним ситуацијама добро је знати да се температура добро обара и млаком водом. У крајњем случају ако је температура упорна хладни чаршав тренутно скида температуру. Али се то ради ипак тек када је температура виша од 38,5 и има тенденцију раста. У сваком случају је потребно дете што пре одвести до лекара и слушати савете и упутства. Не повећавати дозу лека, али је и не смањивати по сопственом нахођењу. Нажалост био сам присутан у чекаоници када је мајка довела дете до лекара после 3 дана иако је све време имало температуру преко 39. А она је посезала за „природним лековима“, без ефекта. Рендани кромпир, сирће, алкохол и сличне глупости. Ја сам сувише волео своју децу да бих се тако играо. Наука није измислила лекове и третман болести да би се враћали у XIX век или богами и даље у прошлост. Помодарски антивакцинарски покрет је једно такво опасно зло. Прети да нам на велика врата врати смртоносне болести које смо скоро искоренили. Оно што је крајње збуњујуће и потпуно неморално када се у том скупу нађу и лекари и фармацеути. Морамо да имамо поверењу у струку, иначе све постаје бесмислено. Када струка поново заузме своје место и храна ће бити боља. Неће бити идиотских реклама на којима се промовише кекс, смоки и сл. а да родитељи изгледају као велике, трапаве будале док спремају нормалну храну.

На крају, шта бисте саветовали родитељима? Које намирнице никако не треба да дају деци?

1. Слаткиши и сланиши паковани у сребрним или златним кесицама (чипс, смоки, крекери, чоколадне бананице) и газирана пића. 2. Паштете. 3. Супе из кесице. 4. Хлеб (све оне продужене свежине и укуса), смеђи шећер и 5. Сва готова јела. Опет у одабиру ових артикала лењост је веома важан фактор. Или како се то данас каже – темпо живота. Кафа се никада не раствара без остатка. Зашто би се растварала инстант кафа? Има заиста толико хемије у њој да сам по првом ишчитавању чега све има у њој оставио тај грех за једном у 2-3 недеље. Раком се толико манипулише, да је то превршило сваку меру. Индустријска храна има строге регулативе и ако се оне испоштују, не може да буде канцерогена или да на други начин утиче на здравље. Али ако се дете не храни често паштетама и виршлама и све залива кока-колом. Све може да се једе понекад, али само ХРАНА редовно. Добра, стара, традиционална кувана храна. Воће и поврће. Домаће слатко, домаћи колачи. Толико је све око нас вештачко да сви умећемо реч домаћи. А некада није било тако. Некада је било само храна, колачи, торте. Профит нас убија, а сви у томе на један или други начин учествујемо.

Интервју водила А. Ц.

напишите коментар

19 коментара

  1. април 17, 23:17 #1 IQ

    Pobogu napisali ste pH cirilicom. Nauka ima univerzalan nacin izrazavanja i obelezavanja identican u celom svetu ukoliko izuzmemo Kinu, Japan i Rusiju, eventualno jos po neku zemlju. Ako ste portal edukativnog karaktera, svakako morate obratiti paznju sta i kako pisete kada preuzimate tekstove strucnjaka. Jednom prilikom ste korigovali moj komentar tako sto ste umesto reci neuronauka, upotrebili rec veronauka i na taj nacin potpuno obesmislili recenicu.

    Одговорите на овај коментар
    • април 18, 12:39 Александар

      Какав грех, стварно је човек погрешио најстаршније и треба цео текста одмах да преправи на Латиници. Глупости.

      Одговорите на овај коментар
    • април 19, 00:20 Zoran

      Nisam pogresio. Hemicari to uvek znaju. Autoamtska izmena iz latinice u cirilicu to uradi. No tesko da je to uticalo na ostatak citljivosti informacija.

      Одговорите на овај коментар
      • април 19, 15:26 IQ

        Svakako ste mogli korigovati naknadno. U eri poplave svakojakih polu- i dezinformacija na sta jasno ukazuju napisani komentari, svaka informacija na portalu koji citaju nastavnici, roditelji a verovatno i ucenici treba da bude precizna i tacna. Tamo gde nauka i logika ne dozvoljavaju dvoznacnost, ne treba ni da je bude. Unizenoj prosveti i obrazovanju ne treba dodatnih udaraca u obliku cirilicnih transkripta tamo gde im nije mesto. I obrnuto. Pa se onda nece desiti da je pH vrednost peha pisano cirilicom, a cirilicna skracenica RTS, er-te-es izgovoreno latinicom.

        Одговорите на овај коментар
  2. април 18, 15:42 #2 Mila

    Slažem se sa svim, osim sa delom o žitaricama i pomodarstvu. Konkretno, kuskus i spelta, prvo je prerađeno pšenično zrno, drugo opet vrsta pšenice. Zašto je to pomodarstvo, ako se bebama do sad davala mešavina instant žitarica ili razni grizevi? Ovo je bar od celog zrna i ima veću hranljivu vrednost od običnog griza…

    Одговорите на овај коментар
  3. април 18, 17:10 #3 Natasa

    Jos je stara dobra Labaratorija zvuka pevala….”ugljeni hidrati to ti telo smlati i stvara salo do kog ti nije stalo” i to je sve …. nema tu nikakve tople vode.

    Одговорите на овај коментар
  4. април 18, 22:18 #4 Gane

    Iskreno sam razočaran dezinformacijama u ovom tekstu koje su sakrivene u, jedan priličan broj, veoma nespornih činjenica.
    Žuti i ma kakav šećer su jedno te isto.
    Limun nije bazan, tj alkalan, ali je sadržaj alkalnih elemenata u limunu takav, da se, ako mogu tako da se izrazim, može smatrati “metabolički alkalnim”, tj ostavlja alkalni efekat na telo.
    Roba od seljaka ni slučajno nije kvalitetnija od one iz marketa, seljak sam, i znam šta seljaci i kako proizvode. Za one koji kupuju nema bezbedne i pouzdane robe. Jedino rešenje je da sami proizvedete. U suprotnom, vaša deca i unuci, biće sve bolesniji i živeće sve kraće.
    Vitamin C, bez obzira na kvazi studije, ipak, nedvosmisleno štiti od gripa i prehlada. To govori moje lično iskustvo, kao i iskustvo svih koje sam, svojim primerom da se nikada ne razbolim, uveo u rutinu korišćenja istog. I gle čuda, ko ga kako počne da koristi, postane otporan.
    Gluposti su da se može jesti sve i svašta odjednom, izoštrite samosvesnost, jedite i posmatrajte reakcije svoga tela. Dok je mlado telo će odolevati našem zlostavljanju, ali ako smo u malo zrelijim godinama, čak i kada su blage, ove su reakcije jasno primetne.
    Savremeno žito koje je bezbroj puta ukrštano/hibridizovano, nije i ne može biti prirodna hrana, isto kao i ta hrana ispod folija, iz staklenika, itd.
    Što se tiče doze od 10% na dan, tih brzih šećera, to je potpuna glupost. Koliko je kod ljudi stara upotreba šećera i belog brašna? Moja baba nije ni znala za šećer i belo brašno do svoje tridesete… A sada, kao, do 10% je ok. Ma dajte. 0% je jedino OK i tačka! I umesto da savetuju život u prirodi, svrsishodan rad, celodnevnu fizičku aktivnost napolju, svež vazduh, odricanje od načina života koji podržava sveopšte trovanje planete, SZO prati način života savremene dece, i pošto su manje aktivna, spušta preporuku sa 10 na 5% slobodnih šećera na dan… Strašno!!!
    Što se tiče kozmetike, samo se setite šta je korišćeno do pre par generacija i to koristite. Ako nije štetilo vekovima brojnim generacijama, i ako su naše pradede sve doživele desetu deceniju, onda je meni to jasan dokaz. Naravno da smo danas lenji. Lenštine smo i intelektualne i fizičke!!! I ne damo svoj komfor ni za šta na svetu.
    Sve ostalo je OK.

    Одговорите на овај коментар
    • април 19, 00:22 Zoran

      Metabolicki alkalan je neznanje. Limun je kiseo. Krv ne menja pH vrednost. I tacka

      Одговорите на овај коментар
      • април 22, 00:44 Gane

        Slažem se sa vama Zorane. Limun jeste kiseo, a ni krv ne menja svoju pH. Ja to nisam ni osporavao, niti govorio suprotno. Rekao sam, citiram: “da se tako izrazim, metabolički alkalan”; a onaj kome nije cilj kritika radi kritike, i ko ne misli šablonski, i ne razmišlja o pH kao apstraktnom terminu, zna šta sam rekao.
        Elem, krv ipak menja pH u nekim malim granicama (a male promene pH znače dosta veće promene H+), a puferski sistem je zadužen za tu pH stabilnost. A pod metabolički alkalan mislio sam na to da limun sadrži alkalne elemente u jednoj relativno jačoj dozi, tj jedinjenja koja, kroz metabolizam u širem smislu reči, pomažu telo u održavanju potrebne pH u tkivima i telesnim tečnostima. Kao neko ko u porodici ima bolesnog od gihta znam i čisto empirijski da limun smanjuje sadržaj mokraćne kiseline u organizmu, i pouzdano da podiže ph urina (analizom utvđeno), a najvažnije – osetno menja čitavu kondiciju na bolje! I tačka!

        Одговорите на овај коментар
    • април 19, 09:06 Đurka

      “rešenje je da sami proizvodite”?Šta mogu na 5.spratu?Ruzmarinu saksiji.Svi na selo?Glup komentar,nerealan.

      Одговорите на овај коментар
      • април 21, 05:07 Jovan

        Đurka, treba gajiti kod kuće što više možemo, ako imate terasu možete svašta da zasejete, a možete i da kupujete organiski gajeno voće i povrće ili od seljaka koje poznajete. Najbolje bi bilo, ako imate neko parče zemlje, negde, da tamo zasadite baštu, ali pošto vam sve ovo zvuči kao naučna fantastika, trudite se samo da što manje jedete prerađenu hranu, gotovu hranu, što manje šećera i što više sezonskog voća i povrća.
        Gane dobro razmišlja. Treba slušati svoje telo, mi smo svi slični, ali nismo isti, i kao što neko može da puši 20 godina i da mu pluća budu čista, neko će za isto to vreme da navuče rak pluća.

        Одговорите на овај коментар
      • април 22, 00:54 Gane

        Naravno Đurka, svi na selo. Kako je poslednjih 4-5 decenija važilo svi u grad… Svi bi da žive zdravo, da su im deca zdrava, dugovečna, ali niko ne bi da čuva planetu, da ne traći resurse, da ne vozi automobile, da ne traći struju, da ne živi potrošački… Ja sam živeo u gradu, i shvativši sve to, da ne dužim komentar, za prodat stan kupio sam ogromno imanje sa kućom, solarne panele, napravio solarno grejanje, solarne bojlere… Ima izvorske vode, svega… Gajim permakulturno, ali dosta jestivih biljaka raste i samo… Živim 100 puta bolje, ne jurim, vreme mi teče lepo, nisam pomodan, mobilni mi je star 10 godina, odeću nosim da mi nije hladno a ne kao ukras, kupujem polovnu… Krećem se dosta, puno sam napolju, dišem punim plućima… Život moj i moje porodice je pojednostavljen, oslobođen i oplemenjen…
        Postoji i urbana permakultura, ali ja nisam pristalica… No, kad ima volje ima i načina, ali su opravdanja privlačnija…

        Одговорите на овај коментар
    • април 19, 13:49 Dragana

      Gane!Dopada mi se Vas komentar.Deluje mi realnije!

      Одговорите на овај коментар
    • април 21, 10:14 Sale

      Bravo! Ovaj čovek je od celog teksta jedino pametno rekao: “Профит нас убија, а сви у томе на један или други начин учествујемо.”

      Одговорите на овај коментар
      • април 22, 01:07 Gane

        Drago mi je što ima svesnih ljudi… Oni koji imaju šablone, koji čuju, vide i misle u šablonima (unapred ukrojenim), ne vide stvari kakve zaista jesu. Oni vide ono što su naučeni da vide. No, uverio sam se, bar u svojoj neposrednoj okolini, da ima dosta onih koji ne vide jer ne žele da vide. Tj vide, ali, kako to za nerazumne važi po definiciji, ne žele da prihvate kako jeste, pa radije biraju da žive u iluziji da je onako kako oni veruju da jeste. Po meni, to je jako “društveno nezdravo”, jer je sebično. Ako ja mislim samo na svoj komfor (a lenjost je komfor, čak je i konformizam komfor, jer je biti svoj, ipak, nekakvo delanje, što je neudobno), i radim stvari koje su mi zgodne, i posmatram samo tu stranu, ne misleći pritom na dugoročne efekte (posledice) toga (npr: hoće li mi dete biti zdravo, hoću li ga naučiti da bude srećno, moralno, hoću li mu sotaviti nešto ili ću potrošiti resurse, zagaditi planetu plastikom,živom, uranijumom…), onda sam ja nezdrav za društvo, sebičan, ne?

        Одговорите на овај коментар
  5. април 19, 13:52 #5 Dragana

    Dobri komentari

    Одговорите на овај коментар
  6. април 19, 14:34 #6 Coka

    Kada vi kao hemicar budete analizirali vakcine koje nam iz uvoza stizu,i kada budete pratili 100 dece koja su iste primila i belezili sve promene u njihovom i na njihovom telu tokom narednih 20 godina od primanja pomenutih vakcina,uvazicu ovakav vas komentar…..Struci se nekada verovalo ,onda kada su lekari bez ultrazvuka znali da su deciji kukici uredu…Danas kada je dozvoljeno kupovanje diploma medicinskog fakulteta ,nema mesta poverenju….A to sto je Vama krajnje nemoralno sto pojedini lekari i farmaceuti istupaju sa svojim iskazima o vakcinama,za mene je znak da mozda jos postoji nada verovati nekom ko brine o nasem zdravlju….

    Одговорите на овај коментар
    • април 22, 01:31 Gane

      I da napišem još nešto jer smatram da će vam biti zanimljivo…
      Gajio sam piliće. U početku, dok mi je svest i dalje bila šablonska (da, završio sam hemijski fakultet) i materijalistička, želeo sam samo da porastu što više i što brže uz što manje moje ulaganje. Hranio sam ih prepoučenim koncentratima. Sve ostalo je bilo idealno: mali broj pilića, sunce, provetravanje… Na nogama su im često rasli tumori (u generalno tumor je oteklina, izraslina). Pilići koji su rasli sporo, jeli običnu, prirodnu hranu, bili su prirodni i lepi, samo manji za istu starosnu dob. Pored toga, prirodni pilići su voleli sunce, bili su energični, veseli, brzi, jurili su insekte i pasli travu, dok oni, odrasli na koncentratu, nisu voleli sunce, nisu ih zanimali insekti i nisu voleli travu. Meso pilića na koncentratu je bilo mekše, ukusnije, krto, brzo se peklo, dok je meso prirodnih bilo žilavo. Ljudi koji su se busali u grudi kako od proverenih seljaka kupuju organsko, kada sam im dao pravo organsko pile, rekli su da je loše, žilavo i neukusno. Kada sam im dao pile na koncentratu, hvalili su kvalitet.
      Što se tiče jaja kokošaka na koncentrovanoj hrani i onih koje jedu kukuruz, žito, travu i insekte, tu je razlika neverovatna. Ja sada ne mogu da pojedem jaje ako nije prirodno, gadi mi se…
      Kažem vam, ko još veruje u poštenje prodavca danas, pa da je stoput seljak sa dobroćudnim izgledom…svi su danas u kapitalizmu komercijalizovani, novac je jedina svetinja… Moral je SF.
      Kada sam se raspitao, mnogi proizvođači tovnih pilića su mi rekli da su te izrasline kod pilića česta pojava. Meni se iskreno gadi, i ja to ne jedem. Čak ni ne jedem meso više… osim vrlo retko… Stare sorte voća i povrća rađa i bez hemije. Mi jesmo naučeni i na ukuse i na stilove, oni su deo nas zato jer su naši roditelji to odabrali za nas, baš kao što autor teksta naglašava: “RODITELJSKO NEZNANJE JE OPASNO, jer je mnogo izazova oko nas”; ali to ne znači da je to što je činilo jedini dosadašnji svet za koji smo znali, i dobro. Nama je dat razum, možda bi trebali i da ga koristimo. Nije lako odreći se štetne navike, naročito ako je ugodna, ali je pametno. Glupo je zadržati lošu naviku. Ne delanje, ili lenjost, je loša navika. Strah je loša navika. A to su dve navike zbog kojih ne pravimo dobre izbore u životu.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.