Profesorka iz Amerke: Ovo pišem da bih objasnila kako funkcioniše američko školstvo

oktobar 01 20:59 2018

U Čikago sam se preselila pre nekih godinu i po dana. U Srbiji sam više od 15 godina radila kao privatni profesor matematike, nacrtne geometrije, fizike i mehanike. Radila sam sa decom i studentima. I sada u Čikagu radim isti posao. Volela bi da moji bivši đaci ovo čitaju jer imam puno toga da im kažem. Nadam se da me nisu zaboravili. Bila sam jako gruba sa većinom od njih i to iz samo jednog prostog razloga: Želela sam da nauče i da budu najbolji. Verujte da sam najgrublja i najsurovija kada radim sa sopstvenim detetom. Sa Amerikancima sam potpuno opuštena i nasmejana. Nije mi stalo niti mi može biti stalo do njih kao do naše dece. Ne kažem da se ne trudim, ali emocije ostavljam po strani.

 

Ovo sada pišem da bih objasnila kako funkcioniše američko školstvo, i koje su razlike između evropskih i ovdašnjih škola, kao i da bi razbila neke mitove o Americi u koje sam i sama verovala dok nisam došla ovde.

Generalni zaključak koji imam o amerikom školstvu je da da je među najgorem na svetu. Nacionalna strategija o obrazovanju ne postoji. Obrazovanje je biznis oko koga se vrte nenormalne količine novca i državi nije u interesu da lanac neznanja i lopovluka prekine i da se narod obrazuje. Škole ne služe da se deca ičemu nauče nego da se stvori bezbedna sredina, a najveća reklama za školu ovde je što im se niko od dece u školi nije potukao niti je ušao sa oružjem. Nekoliko direktora škole je bilo šokirano kad sam pitala za nastavni plan i program i koliki je procenat dece iz njihove škole upisao koledže ili dobre srednje škole.

Postoje državne i privatne škole (od osnovne do fakulteta). Državne škole su jeftino gubljenje vremena, dok su privatne škole veoma skupo gubljenje vremena. Jedino što u Americi vredi, to su Master studije (donekle, a i zavisi koje) i Doktorkse studije (skidam kapu!). Na Doktorskim studijama na većini univerziteta nema Amerikanaca, ni kao studenata ni kao profesora. Suviše su neobrazovani da bi mogli da budu primljeni. Tačnije tokom osnovnog školovanja ne nauče dovoljno da bi mogli da nastave studiranje. Ono što me je jako obradovalo je da sa prostora bivše Jugoslavije ima dosta nastavnika i profesora u školama i fakultetima kao i da važe za veoma dobre, a studenti ih dosta cene. U suštini Epropljani dominiraju svojim znanjem ovde.

Osnovna škola ovde traje devet godina, a u školu se kreće sa pet godina. Moja kćerka je išla godinu dana u državnu školu. I neće nikad više. Nikad. NIKAD. Prvi moj šok je bio kada sam videla da deca ovde u školama sede na podu. Imaju stolice i stolove, ali potpuno je normalno da tamo gde su pre pet minuta gazili prljavim cipelama, sednu i igraju se ili rade nešto što je učiteljica zadala. Isto tako, potpuno je normalno da u hodniku škole sednu da bi se obuli ili jer su jednostavno umorni. Amerikanci su jako prljav narod, o tome ću pisati u nekoj drugoj temi. Drugi šok koji sam doživela je bila potpuna nekompetentnost učiteljice. Jednog dana sam je prišla i rekla da smo mi imigranti, da u kući pričamo srpski jezik i da mi treba knjiga po kojoj rade i plan i program da bi mogla nekako da pratim šta se dešava i da eventualno potražim pomoć nekog ko priča bolje engleski od mene. Rekla je da ona za to nema vremena i da će mi dostaviti spisak knjiga za nekoliko dana. Čekala sam i više od toga, a kada sam reagovala, dobila sam e-mail od nje sa linkom ABC mous (za one koji ne znaju, to je sajt sa pesmicama, uspavankama i igricama za decu od tri do pet godina). Malo je reći da sam poludela. Zvala sam direktorku, školski odbor u Čikagu, školski odbor države Ilinois i sve koje sam mogla da zovem da se žalim. Bilo mi je neverovatno da neko ko 26 godina radi u školi ne zna koje knjige koristi dok predaje. Imala sam utisak da me smatraju vanzemaljcem. Ko to još pita? Kog još briga šta će dete naučiti u školi? Spisak knjiga nikada nisam dobila. Većinu informacija šta dete treba da nauči u školi u prvim razredima sam dobila od mojih studenata. Učiteljica naravno nikad nije bila kažnjena za propust sa linkom sa dečijim pesmicama.

Ovde su inače Unije PREJAKE. Ako ste nastavnik i uđete u Uniju (naš sindikat), možete da radite šta vam je volja! Jedini način da izgubite posao je da uradite neko kriminalno delo na poslu (da ubijete, udarite, seksualno uznemiravate nekog ili dođete pod dejstvom alkohola i narkotika). Nastavnici nikom ne polažu račune (naročito oni iz državnih škola, bolja je situacija u privatnim), i možete da ni ne znate šta predajete, radno mesto vam je zagarantovano. U jednoj od boljih srednjih škola u Čikagu matematiku predaje nastavnik kome je ‘major’ bila istorija a ‘minor’ matematika. To vam je kao prvi strani jezik vam je bio engleski, drugi francuski, a vi ste profesor francuskog. S tim da oni sa tim ‘minor’ ne nauče apsolutno ništa (objasniću i ovo u toku teksta). Taj isti nastavnik je pokušao da sam reši test koji je planirao da da deci, i imao 75 od 100 poena. Nije se čak ni postideo kad je to rekao pred celim razredom.

Nastavnici primaju platu u zavisnosti od stručne spreme i godina staža. Najniža plata je oko 45 000 dolara godišnje (sa bachelor, što bi bila naša visoka škola) do 70 000 dolara sa fakultetom i sa par godina radnog staža, što je morate priznati sasvim solidno. Ako radite petnestak godina radnog staža ili ako imate doktorsku disertaciju, i predajete koledž pedmete u srednjoj školi (objasniću i ovo šta znači), plata ide do 110 000 dolara godišnje. Radi se do 4, imaju duže raspuste i mnoooogo više praznika kada se ne ide u školu. Sve je naravno to njima plaćeno. Po nekom novom zakonu imaju olakšice pri kupovini kuća, i razne druge beneficije (zdravstveno osiguranje za celu porodicu recimo). NIKOG OD NJIH NIJE BRIGA DA LI SU DECA NAUČILA NEŠTO.

Postoji jedna tamna strana američkog društva, a to je “legalno drogiranje” dece lekovima za ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost). Ako vam je dete hiperaktivno (što obično i jeste jer je dete), a vi ne možete da ga obuzdate ili vam jednostavno nedostaje vaš mir, odvedete dete kod lekara, on prepiše lekiće, strpa pare u džep koje mu da farmaceutska industrija, dete je zombirano i svi srećni. Osim malog zombija kojem je život potpuno uništen. Tako nešto slično rade i nastavnici po školama. Čvrge i odlasci po ćoškovima su zabranjeni i ako u razredu postoje nemirna deca, vi predložite roditeljima te dece da ih odvedu kod lekara. Iste lekove daju i deci koja “imaju poremećaj u učenju”. Ovo stoji pod znacima navoda jer jednostavno svaki loš nastavnik može da kaže da su deca niže inteligencije i da ne razumeju šta on priča, a da niko nikad ne prispita da li je taj nastavnik dobar i da li dobro prenosi znanje. Imala sam par slučajeva gde sam primetila “drogiranu”, a potpuno zdravu, pravu i bistru decu. Imala sam čas sa dečakom čija je majka tvrdila da ima disleksiju. Imao je F iz matematike (što bi bilo kao naša jedinica). Posle samo par časova, dobio je A na testu (što bi bila naša petica). Otvoreno sam rekla ženi da je dečko zdrav i pametan i da nisam primetila kod njega nikakav poremećaj. Počela je da plače i objasnila mi da su ga kao malog odveli kod lekara na preporuku učitelja u osnovnoj školi. Pre nekoliko dana sam preklinjala jednu ženu da ne krene da daje kćerki lekove. Inače, dosta studenata na fakultetu zloupotrebljava te lekove pred finalne testove i ispite (što bi mi rekli ispitni rok). Kupuju ih od ljudi kojima su lekovi prepisani. Fakultete završe, a lekove nastave da uzimaju jer su stvorili zavisnost.

Naredni šok koji sam doživela je kada sam počela da radim kao math tutor  (privatni profesor matematike). Tutoring je ovde potpuno normalna stvar, ako nešto na času ne razumete, nastavnik će vam reći na nađete tutora. Ako imate para, sve je rešeno, ako nemate, nikad nećete dobiti visoke ocene. Veliki broj škola i koledža zapošljava tutore da pomognu studentima. Niko se ne seti da promeni nastavnike i preispita njihov rad. Ovde je potpuno normalno da tutor piše nastavniku, obavesti ga da je krenuo da radi sa detetom i da pita šta je to na šta treba obratiti pažnju u učenju. Da li treba da kažem da imam pune ruke posla? Tutori se angažuju za sve i svašta, pre nekoliko meseci sam videla oglas za tutora španskog i kineskog za bebu od devet meseci. Postoje čak i škole za pripremu IQ testova.

Nastavni planovi i program i udžbenici se godinama ne menjaju. Škola uglavnom daje knjige đacima na korišćenje i oni je posle vrate školi kad završe razred. Ne retko knjige uopše ne koriste nego im nastavnik odštampa radne listove i iz toga uče.

Još jedna porazna činjenica je da nastavnici vrlo često koriste potpuno identične testove svake godine. Dešava mi se da kada počnem da radim sa detetom i pitam da mi da testove da vidim gde najčešće greši da na tome radimo, dobijem odgovor da se testovi NIKAD I NIKAKO ne mogu pogledati kad se završi čas. Nastavnik samo pročita poene kad pregleda testove.

Deca u školu ne nose sveske, nego registratore, i u njega stavljaju radne listove i domaće zadatke. Da li treba da kažem da to u 99% slučajeva liči na kupus salatu u kojoj ni samo dete ne može da se snađe? Inače, ovde se u školama ne uče pisana slova, tako da ogromna većina dece ne ume ni da se potpiše kako treba. Rukopis im je sve samo ne čitak.

Nastaviće se…

Izvor: Milena Šović

  Categories:
napišite komentar

3 komentara

  1. oktobar 03, 00:58 #1 Koliko zlobe

    Ženo šta ti tražiš u Americi?!
    Volela bih da te šutnu (ali da se ne vratiš ovde kod nas).

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. oktobar 04, 04:12 #2 David Pokrajac

    Postovanje. Ako sam dobro razumeo, Vi ste u SAD (samo) godinu i po dana, NIKADA niste radili ni u jednoj skoli u Americi, zivite u jednom gradu, u kome drzite privatne casove iz matematike i fizike (imam poteskoca da zamislim kome biste mogli drzati, rec je o srednjeskolcima, privatne casove iz mehanike a narocito iz nacttne geometrije!). Dakle, na osnovu, priznacete, veoma malog iskustva, i uzorka koji je apsolutno nedovoljan za bilo kakvu generalizaciju, Vi zakljucujete o CELOKUPNOM americkom skolstvu. Ne pise da ste u Sjedinjenim drzavama studirali, niste radili ni u higher education, ali zato donosite zakljucke o (ne)kvalitetu dodiplomskih studija. Sto se tice broja studenata na doktorskim studijama, pronasao sam dokument iz koga sledi da je u vecini disciplina 2015. vecina doktorata jos uvek bila dodeljena drzavljanima i onima sa stalnim boravkom. Reci za Amerikance da su “jako prljav narod” je jos jedna od generalizacija, kojima izgleda volite da se sluzite. Znate, ja sam ponosni Amerikanac srpskog porekla, kupam se jednom dnevno, perem ruke pre i posle jela, pre i posle upotrebe WCa, i prakticno na svakih sat vremena, i ovim ste i mene uvredili. Vi, kao profesor matematike ili fizike apsolutno NISTE KVALIFIKOVANI da komentarisete terapiju i dijagnostiku dece sa ADD i slicnim poremecajima, a POGOTOVO da o bilo kome detetu dajete sudove je li zdravo ili nije: jednostavno, Vi ste, koliko shvatam, za medicinu, LAIK. To sto se, izgleda, bunite da su cvrge (tj. fizicko kaznjavanje!) zabranjeni trebalo bi da Vas diskvalifikuje da uopste dolazite u kontakt da decom. Nadam se da Vam je jasno da cete, ako nekome, iz “vaspitnih razloga” lupite cvrgu drzeci mu privatne casove, odgovarati…Inace, kcerka moje supruge je sa uspehom zavrsila high school u Delaware. To sto nisu koristili sveske nego kako kazete “registratore” nije uzrokovalo da joj “registratori” lice na kupus. Ja znam decu koja su u Srbiji isla u skolu, pa su im SVESKE nalikovale na kupus. Sto se tice ucenja PISANIH slova, ja sam ih naucio u Srbiji: rukopis mi je, narocito cirilicni, sve samo ne citak. Konacno… radio sam 16 godina na Univerzitetu, imao sam prilike da svasta vidim, pa Vam iz iskustva mogu reci samo ovo: sa tako negativnim i rigidnim stavovima, i za Vas i za prosvetu je najbolje da budete sto dalje od nje. Ako ste zavrsili neki tehnicki fakultet, pomucite se i pronadjite mesto u struci. Bicete, verovatno, bolje placeni nego nastavnici. Da bi se neki posao mogao raditi, on se mora voleti (a sami ste i onako izjavili da Vam do ucenika i nije stalo).

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.