Рекреативна настава на швајцарски начин

децембар 20 12:28 2015

Мој млађи син, који има 12 година, управо завршава основну школу, која у Швајцарској траје само шест година. Уместо матурске вечери и матурске екскурзије, године заједничког дружења и школовања овде заокружују петодневним боравком у планинама (а где би другде?). Разлика у нашем и швајцарском менталитету се огледа управо у вези неких обичних ствари.

deeca

Штедња пре свега

Швајцарске школе веома озбиљно схватају своју улогу васпитавања деце (за мој укус чак претерано озбиљно, у односу на образовање које ће добити тек у гимназији). Пошто су више него свесни да половина будућих Швајцараца долази из породица странаца, од вртића до краја средње школе покушавају да им усаде своја мерила вредности.

Никоме не пада на памет да децу води у хотел и плаћа им неког ко ће да их служи. Напротив, биће смештена у неком од бројних, скромно намештених планинарских домова, а спаваће у заједничким собама, у својим врећама за спавање.

То није довољно, већ се деца месецима унапред труде да колективно зараде новац, и тиме смање и онако минималне трошкове: пред Божић су правила украсе и продавала их испред школе, тренутно суботом продају колаче испред тржног центра, и слично. Уче их и да пронађу спонзоре, уколико је то могуће. Све у свему, нас ће Михајлова «матурска екскурзија» са све опроштајном вечером, која замењује матурско вече, да кошта око сто швајцарских франака.

Е, то само тако изгледа! Да бисте преживели боравак у планинама, где се дрвене кућице само минимално загревају, потребна вам је заиста добра врећа за спавање. Цене се веома разликују, али сваки прави Швајцарац ће да набави врећу марке Маммут, и исти такав ранац (испод кога се леђа не зноје!?). Затим, да бисте могли безболно да препешачите двадесетак километара, колико се у том узрасту очекује, потребне су вам јако добре и скупе ципеле за шетњу по планинама. Тако ми нећемо да купимо матурско одело, али ћемо исту, ако не и већу суму да уложимо у планинарску опрему. Са наше тачке гледишта: позитивно. Остали можда имају о томе другачије мишљење.

Планирање

Да би све функционисало, месецима унапред почиње планирање и договарање. Деца ће бити подељена у неколико група, а свака ће имати свој задатак: једног дана, прва група набавља храну, друга кува, трећа чисти, четврта распрема кухињу. Следећег дана мењају улоге. Тако ће свако дете да прође све «домаћинске послове», и заиста научи да преживи без родитеља. Јеловник се прави унапред, наравно – приоритет је да се деца навикну на швајцарску кухињу (то је најтежи део интеграције, уф…). WЦ се чисти по казни (Јел’ вас ово подсећа на војску, или…?).

Очврсни или умри!

Невероватно је колико не воле Немце, а колико су прихватили немачки начин васпитања омладине. Уопште није чудно видети бебу како пузи напољу и гура у уста све што јој падне под ручице. Сасвим мала деца ходају боса већ од априла, купају се у реци која има 13 степени, и слично. Сви пију воду из исте флаше. Нико не носи кишобран. Нико не сме да се жали на пешачење. Деца у средњу школу иду бициклом – чак и по пљуску или снегу. Много ствари које ми, који бдимо над нашом децом чак и када одрасту, веома тешко прихватамо.

Истовремено, у Србији…

За разлику од малих матураната у Швајцарској, наши мали матуранти прецизније матуранткиње, први пут ће надоградити нокте, испеглати косу код фризера, посетити солариум, обући штикле и миниће и нико неће веровати да је реч о девојчицама од четрнаест или петнаест година. Голобрадим дечацима довољне су добре фармерке, брендиране патике и кошуља, али и то има своју немалу цену…

Када се скупе у школском дворишту тако напирлитани у облацима парфема, учиниће вам се да сте залутали на аудицију Гранд параде. Мајке и очеви, са сузама у очима посматраће своју дечицу поносни што личе на „лутке са насловних страна“. Овај пут ћемо прескочити описе модних комбинација професорки и професора, али у бити њихов изглед је далеко скромнији.

Не мали број родитеља задужује се због мале матуре. Чак и ако имају скромну децу, што је реткост, родитељи инсистирају на томе да се њихово дете ни по чему не разликује. Помињу се бројке између 500 и 1000 еура за једно вече. У тим цифрама су сви с почетка набројани третмани, затим гардероба, обућа, матурско вече, такси за повратак кући и ко зна шта све још…Видећемо ускоро, када и наши клинци стасају за „малу матуру“, а до тада „пронађите разлике“:)

Пише: Светлана Ђокић

Текст објављен у магазину Родитељ & дете бр 13, јун 2011

  Article "tagged" as:
  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.