Просечна плата у просвети – испод или изнад републичког просека?

септембар 13 19:03 2017

Ако је тачно да је у просвети заступљен Парето принцип, принцип 80/20 и да 80% наставника има високу школску спрему док 20% чине наставници са петим и шестим степеном (које је време прегазило пошто не разумеју потребе садашњих ученика), затим помоћно и техничко особље онда је просечна плата у просвети 42280 динара није добро израчуната стратификованим узорком.

О чему се ради? Подаци о старосној структури запослених у просвети говоре да је просечна страрост запослених у просвети 47 година. Даље имамо податак да 80% запослених у просвети има високу спрему. Наставник је одељењски старешина и са 47 година просечне старости има мајмање 20 година стажа односно минулог рада у установи и када се израчуна плата запосленог у просвети са претходно наведеним ставкама оствари се плата од око 52000 динара.

Ако је просечна старост запослених у просвети 47 година и 23 година рада у школи је 9,2% и одељењско старешинство 4% онда је плата са високом школском спремом са коефицијентом 17,32 и нето основицом 2610,73 динара мора бити израчуната овим алгоритмом:
17,32*1,04*1,092*2610,73=51353,00 динар, а 52000 динара је само оријентационо наведено у претходном ставу.

Плата запослених наставника са факултетском дипломом је за око 2000,00 динара већа од републичког просека. И, имајте на уму председници синдиката да у Србији 80% запослених од послодавца прима плату оријентационо око 30000 динара док 20% запослених чине менаџери, власници предузећа, функционери, управљачка и техноструктура и имају плату четири чута већу од радника тј. око 120000 динара. То потврђује Парето принцип, принцип 80/20, Парето (економску) ефикасност и функционисање.

Стратификованим узорком израчуната просечна плата у Србији је око 49300 динара.

То даље говори да председници сидиката манипулишу запосленима и члановима синдиката у просвети и да се боре само за своју функцију у синдикату и заштиту од евентуалног технолошког вишка. Поставља се логично питање како је добијен просек плате у просвети од 42280 динара ако је 80% запослених у просвети са факултетском дипломом.

Плате запослених у предшколским установама, основним и средњим школама треба да се исплаћују из буџета просвете док помоћно и техничко особље треба да се финансира из градског буџета. Сада плате запослених у предшколским установама касне и нису кориговане као наставницима основних и средњих школа и финансирају се из градског буџета.

Коментар читаоца на текст УСПРС – Одлука о штрајку

напишите коментар

23 коментара

  1. септембар 14, 09:58 #1 ekonm. Pavle

    Ako u Srbiji prosecna plata racuna metodom stratifikovanim uzorcima, onda i u prosveti treba tako racunati.
    Ako bi u Srbiji racunulai Paretovom principu onda i u prosveti trebalo tako racunati.
    Tj. nije dobro racunato tako da u jedan se racuna jednim metodom, a drugi sa drugim metodom.
    Znaci sindikati ipak su upravu.
    A da ne zaboravimo a u racunici prosecne plate u Srbiji, izostavljeni su funkcioneri i politicari. Ako bi se i to racunalo stanje bi bilo jos drasticnija.

    Одговорите на овај коментар
  2. септембар 14, 10:48 #2 IQ

    Jel taj citaoc mozda uposljenik ministarstva prosvete? Udarna igla kabineta? Jel zna taj Pareto da pored tih “jadnih” peto- i sestostepenih nastavnika koje je vreme pregazilo, postoji i izvestan procenat magistara i doktora nauka koji se u sistemu ne vide. Vesto skriveni u programu za obracun zarada koji prepoznaje nivo obrazovanja samo do VII/1. U odnosu 5:95 mozda? Ne moze Pareto da “uzme” da je prosecna starost nastavnika 47 godina, vec mora izbaciti iz informacionog sistema Dositej tacne podatke: prosecnu starost nastavnika, prosecan nivo obrazovanja i prosecnu visinu primanja. A potom utvrditi statisticki znacajne razlike u zaradama u zavisnosti od starosne strukture, stepena angazovanosti i obrazovanja. I uporediti sa primanjima u ostatku javnog sektora. U protivnom za vodjenje Dositeja nema opravdanja, niti se vidi svrha njegovog postojanja. Napominjem jos jednom da Pareto princip nije naucni princip i da je velika razlika izmedju upotrebe i zloupotrebe statistike.

    Одговорите на овај коментар
  3. септембар 14, 10:59 #3 IQ

    Svi poslovi moraju biti skalirani prema stepenu slozenosti i samostalnosti tj. odgovornosti pa bio ti lekar, pekar, apotekar…Nezavisno od toga dal si u Pajinom il Jaretovom JP. ALI za to nema POLITICKE volje. I tu je kraj.

    Одговорите на овај коментар
  4. септембар 14, 22:44 #4 IQ

    Pa to ministarstvo za mog zivotnog, ne radnog veka, nije izbacilo egzaktnu cifru. Sve sto smo culi i videli je: ako, samo ako, mozda, sta bi bilo kad bi bilo, juce ce, sutra ce, prekosutra ce, evo samo sto nije, stari vek, novi vek i…Star Trek. Danas, ovde i sada nepoznata terminologija.

    Одговорите на овај коментар
  5. септембар 16, 10:08 #5 Просечна плата у просвети

    Председник Фискалног савета, професор др Павле Петровић је један од најбољих професора економетрије са вишегодишњим искуством. У овој проблематици је неприкосновен! Да ли је методологија за обрачун просечне плате у Србији добра? Професори Павле Петровић и Душан Вујовић су експерти у свом послу, а да нису експерти не би били на својим позицијама.

    Председници синдиката у просвети су пре објаве текста овог читаоца као главни аргумент за повећавање плате у просвети узимали да 80% наставника у просвети има високу школску спрему! Даље, просечна старост наставника у Србији је 47 година који има одељењско старешинство и има 23 године минулог рада у установи.

    Ако је тај податак тачан као примарни онда се као дуални (секундарни, изведени) намеће горенаведени алгоритам за обрачун плате, објављен у овом тексту да је 51.353,00 динада у односу на републички просек плата у Србији од 49.300,00 динара већи од републичког просека за око 4% и да није тачно да је просечна плата у просвети мања!

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 16, 13:53 IQ

      Ako je prosecna starost nastavnika 47 godina, a prosek r staza 23 godine, to onda znaci da je prosecan nastavnik zavrsio fakultet u roku, tj pre isteka apsolventskog roka i poceo da radi sa 24 godine. To ne biva…do unazad 10-15 godina, manjina je zavrsavala studije na vreme i prosecan studentski staz trajao 7-8 godina. Ispade da se ta manjina kompletno zaposlila u prosveti i da sada cini veci deo ili minimum polovinu prosvetarskog tela. Ili je pomocno osoblje sa daleko kracim periodom skolovanja i ranijim rokom zaposljavanja toliko podiglo duzinu r staza i jos toliko snizilo iskazani prosek zarada? Imajuci u vidu da njih ima do 20%. Ono sto bi jos bilo interesantno navesti da li se prosecna zarada u RS iskazuje sa svim vidljivim i nevidljivim dodacima ili se kao osnov uzima osnovni koeficijent pomnozen sa cenom rada? I da li se prosecan zaposleni u razlicitim sektorima poklapa po starosti, skolskoj spremi i stepenu angazovanja? Ko se sa kime uporedjuje? Nije sporna strucnost, vec informacije.

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 16, 16:32 Посвећени и супериорни наставници

        Председници синдиката истичу да у просвети раде најбољи и посвећени тој професији као аргумент. Као главне премисе за одбрану својих ставова и достојанства наводе да у просвети ради 80% наставникааика са високом школском спремом који су посвећени и најбољи. Ако то није тачно онда синдикати просвете обмањују јавност и баш ничему не служе!

        Одговорите на овај коментар
    • септембар 16, 23:40 Božović Vladan

      Pareto, hoćeš da mi nešto objasniš. Ja kao profesor sa 25 godina staža imam 49500 dinara, i to je najveća plata u prosveti, Prosečna plata u prosveti je bar 5-6 hiljada niža od najveće plate. Pomoću kojih trikova si dobio da je prosečna plata 51350 dinara. Da je toliki prosek, ja bih sa 25 godina staža, i visokom stručnom spremom imao bar 58000 dinara, a NEMAM.

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 17, 00:32 Алгоритам

        Свих 25 година стажа у образовној установи или је неки део стажа као програмер у некој фирми!
        Образовни систем плаћа само минули рад у образовној установи и за 25 година службе добија се 10% на минули рад, па је алгоритам за обрачун следећи следећи сада наведен без одељењског старешинства 17,32*1,10*2610,73=49739,63 динара износ плате господина Владана Божовића.

        Одговорите на овај коментар
  6. септембар 16, 19:01 #6 IQ

    Hahahaha. Niste odgovorili ni na jedno moje pitanje. Sto se tice predsednika sindikata, pa vi ste ih platili 12%. A prve intelektualne linije u Srbiji nema poodavno. Najbolji i najracionalniji su poslusali glas zdravog razuma i spakovali kufere. Tek po koja zalutala ovcica koja jos nije zaboravila da masta, moze se pronaci u nekoj od institucija. Pod kojima podrazumevam i sva ministarstva i predstavnike i organe vlasti. U prosveti kao i u svim ostalim bransama postoji miks dobrih, losih, uglavnom uplasenih ljudi. Ponajmanje je hrabrih, koji stoje cvrsto na stubovima svoje profesije i imaju integritet. Taman toliko koliko je nedovoljno po Pareto principu da izguraju bilo koju pricu. Moja je pretpostavka da svako od njih radi posao onako kako zna ili misli da zna. U stvari, da budem malo plasticnija, mozda su se bas tamo u Zemunu zadesili ti malobrojni sanjari i pravi predstavnici svoje profesije. Nekim cudom svi na istom mestu. Prst sudbine il ljudska volja, sta li je? Rezultate svakako vidite. Kako god, meni i dalje ne stima “prosecan” podatak: 47 godina starosti, 23 godine minulog rada i visoko obrazovanje. Valjda cu do penzije dobiti odgovor.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 16, 20:19 Синдикалне заврзламе и енигме просветних радника

      Да ли Ви знате да су се у основним школама у односу на средње школе запошљавали наставници са педагошком академијом са 22 године старости као учитељи. У образовном систему су учитељи најзаступљенији!

      Велика и одговорна већина тих наставника са вишом школом се дошколовала уз рад и стекла високо образовање, а минули рад у образовној установи им је текао од дана запослења са вишом школом, а не како Ви наводите за средњошколске предметне наставнике који су продужили студије и студирали по 7, 8 или 9 година.

      Јавља се проблем сада код оних наставника које је време прегазило јер нису хтели да се дошколују, а имају пети или шести степен школске спреме. Нису били одговорни и треба их испратити из образовног система уз отпремнину следеће школске године пошто ове године има финансијских средстава за прекобројне у образовном систему.

      Године старости таквих наставника са петим и шестим степеном у образовном систему се крећу од 45 до 65 (најчешће за наставнике музичког, ликовног, техничког, српског језика, математике, итд.) и њих покушава синдикат да штити и поред тога што Закон дефинише ту проблематику другачије.

      Одговорите на овај коментар
  7. септембар 17, 11:37 #7 IQ

    Vi nesto slabo poznajete strukturu radnika u skoli. Ucitelja mora biti cetiri puta manje od onih koji izvode nastavu od 5. do 8. razreda i u srednjoj skoli. Nastavnici u srednjim strucnim skolama po normativu imaju V i VI stepen strucne spreme , ukoliko izvode prakticnu nastavu ili su instruktori. Ucitelji i nastavnici koji su se doskolovavali ne mogu nikako prevagnuti na tasu kojim se stize do proseka 24 godine, jer su se samo u idealnim slucaju mogli zaposliti sa 22 godine. Dakle veca je verovatnoca da su se zaposljavali sa 23, 24 godine. Sto bi realno i bila neka donja granica zaposljavanja po starosnoj strukturi. Nikako prosek. Da ne govorimo o tome da je u osnovnim skolama uglavnom izumrla pojava nastavnik sa VI stepenom strucne spreme zbog generacijske smene. Ako pazljivo propratite informacije i saopstenja u sredstvima javnog informisanja od avgusta prosle godine, na iskazanu zabrinutost sindikata da ce zbog usvajanja novog pravilnika zaostali deo nastavnika sa VI stepenom strucne spreme izgubiti posao jer ih sistem vise ne prepoznaje, sledi demanti ministarstva prosvete. Koje kaze da ce zateceni nastavnici i dalje nesmetano moci da se zaposljavaju, ukoliko postanu tehnoloski visak. Da je sindikat pogresno interpretirao pravilnik??? Sa sve slikama ministra Sarca, finog raspolozenja, u malo vecem formatu. U sistemu takodje postoje i ljudi koji ne ispunjavaju uslove za rad, nesvrseni studenti angazovani na mestima deficitarnih nastavnika, koji se u sistemu isplate zarada vide kao VI stepen strucne spreme. Vasi zakoni su dozvolili takvim ljudima da rade, odavde pa do vecnosti. Predaju, vrednuju rad, zakljucuju isto kao bilo koji iskusan nastavnik, sa ispunjenim zakonskim uslovima za rad. Onda na drugom mestu zakon kaze da pripravnik MSc sa sve master studijama iz obasti prosvete i obrazovanja nema pravo da ocenjuje ucenike u skoli? Ono sto je simptomaticno jeste cinjenica da Vi uzimate prosecnu starost i minuli rad svih zaposlenih u prosveti (od onih sa osnovnom skolom do visokoobrazovanih) sto verovatno jeste 47 i 23 godine i to ubacujete u algoritam kojim prikazujete prosecnu zaradu nastavnika sa VII stepenom strucne spreme. I jos na to dodajete odeljensko staresinstvo koje nemaju svi nastavnici. E, to ne moze. Statistika kaze no, no.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 17, 14:40 Фонд часова наставника

      У коментарима сте контрадикторни! Структура запослених или фонд часова! Сваки учитељ има своје одељење у коме изводи наставу са пуним радним временом, а у одељење учитеља држи наставу вероучитељ и наставник енглеског језика! Ви очигледно не знате колики је фонд часова у разредној и предметној настави у основној школи! Кад апсолвирате ту материју нећете писати да учитеља мора бити четири пута мање од оних који изводе наставу од петог до осмог разреда и у средњој школи.

      Педагошке академије које су школовале учитеље и предметне наставнике за рад у основној школи су престале 1993. године да школују наставно особље са вишом школом и постале су факултети. Последња генерација наставника која је завршила педагошку академију налази се у образовном систему и има 46 година старости и ако се није дошколовала на факултету треба да ради још 19 година у образовној установи са петим или шестим степеном и Ви очекујете да ће опстати у образовном систему још 19 година. Имајте на уму да наставник са факултетском дипломом неће бити функционалан за нове генерације ако се стручно не усавршава.

      Са стеченим VII1 изједначени сте са колегом који без мастер студија сада не може да ради у предметној настави и Ви као искусна наставница постајете ментор том приправнику са мастер студијама који нема права да оцењује док не положи стручни испит. И, шта ту није реду, шта не ваља?

      У школама раде и директори који имају већу плату од наставника 20%, затим председници синдиката који имају 12% већу плату од наставника, дефектолози који раде са ученицима са сметњама у развоју и због услова рада имају 10% већу плату од наставника који има факултетску диплому, просечну старост 47 година, минули рад у установи 23 године и васпитно-образовни рад у одељењу 4% и просечну плату 51.353,00 динара (без одељењског старешинства плату у висини републичког просека). Таква плата није испод републичког просека, а није ни за потцењивање када се има у виду да 80% запослених у Србији прима плату по 30000 динара док 20% прима плату по 120000 динара који су власници предузећа, предузетници, менаџери, саветници, техноструктура.

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 17, 18:14 ema

        Iz svega navedenog sledi da smo super placeni, da nam je najbolje sto moze biti, da smo sjajno vrednovani i da je dosta bilo leba preko pogace…auuu…kakvo spinovanje. ..
        Mi smo, priznajem, svakakvi…al glupi nismo. Sve je nama odavno jasno. Ovo i nije prica za nas vec za javnost. Kao nekad, 90tih, kad dnevnik objavi da smo dobili platu…i cela javnost o tome bude obavestena a samo mi ZNAMO da je nismo dobili. Tako i sada, dok spinujete javnost u najboljoj tradiciji 90tih, mi ZNAMO sta radite. Gledamo s gadjenjem nase najgluplje ucenike upregnute u sluzenje tudjim interesima.

        Одговорите на овај коментар
      • септембар 17, 21:04 IQ

        Cek, cek, cek. Taj prosecan nastavnik je neka imaginarna osoba, ali ipak entitet. Neka ga svako zamisli kako zeli. Visokog, niskog, mrsavog, debelog, nasmejanog ili odvratnog. Ali ipak ima dva oka, dva uha, dve ruke, dve noge…dakle neka tamo osoba. Koja moze ali i ne mora imati punu normu. Kao sto ima i odredjeni broj godina i minulog rada. Pretpostavimo da ima 90% norme u proseku (ne znam tacnu cifru, NAPOMINJEM). I sa tih 90% on je jedna osoba cija je egzistencija vrlo izvesna i koja realno predstavlja stanje populacije kojoj pripada. E sada, ako se uzme u obzir norma koja nije entitet, bice, kakvu prosecnu osobu ste predstavljali?. 100% norme koju mogu deliti dve osobe, entiteta i u nekim slucajevima vestacki ciniti jednog NEPOSTOJECEG coveka. Tj. da li ste kao entitet uzimali 1/2 zivog coveka sto bi bilo skandalozno. Sabirali polovine i trecine sa celim zivim ljudima i na taj nacin stizali do proseka. Koliko je meni poznato, osim toga sto zakon prepoznaje nedeljiva prava i zivi ljudi predstavljaju nedeljive celine. Koji je onda Vas konacan broj zaposlenih u prosvetnom sistemu?
        I sta je to enigmaticno kod osnovnih skola? Pogledala sajt jedne, za koji znam da se redovno azurira i skolu bije dobar glas. Broj ucitelja 19, broj nastavnika od 5-8. razreda jos jednom toliko. Dupliran. I dodala neku tamo srednju skolu (sa manjim brojem nastavnika).
        Nema nista sporno u odnosu mentor-pripravnik. Ali je sporna stavka paragrafa koja dozvoljava zaposljavanje nestrucnog kadra kao sto su studenti ili ljudi sa zavrsenim strukovnim studijama tj visom skolom na mestima gde skola nije uspela da obezbedi adekvatnog nastavnika. Onda taj nestrucan student moze sve sto zavrseni masteras ne moze. Jer se prvi zove zaposleni, a drugi pripravnik. Sta je to?
        Ponajpre ce biti da je zvanican podatak o zaradama i najblizi istini, a da Vi izvlacite neki vrh zarada da bi ste pokazali da prosecan nastavnik (oko cega se prvo mora dogovoriti ko je on, odnosno sta on predstavlja) ima primanja iznad tog proseka. Zaludna prica.

        Одговорите на овај коментар
  8. септембар 18, 15:30 #8 Ana

    Napišite kolike plate imate da nam ovaj ovde ne mlati praznu slamu! Vaspitač, 7g4m staža u ustanovi, postdiplomske studije-plata 37.500,00
    4% za ‘starešinstvo’ tj. mesto glavnog vaspitača u grupi nam je ukinuto pre 3-4godine.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 18, 22:48 ema

      49.578 dinara. 26 godina staza u prosveti, bez staresinstva i dodataka, sve u istoj ustanovi, Filoloski fakultet.

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 19, 01:29 Нето радника - обуставе = нето за исплату

        26 година стажа у установи је 10,4%, па рачунање плате по алгоритму износи 17,32*1,104*2610,73=49920,50 Када се од ове цифре одбије чланство у синдикату и осигурање запосленог без одељењског старешинства је плата за 1,26% изнад републичког просека!

        Одговорите на овај коментар
        • септембар 19, 22:53 Božović Vladan

          Pareto, bukvalno bulazniš. Evo da ti citiram glupost koju si gore napisao:
          “Ако је тај податак тачан као примарни онда се као дуални (секундарни, изведени) намеће горенаведени алгоритам за обрачун плате, објављен у овом тексту да је 51.353,00 динада у односу на републички просек плата у Србији од 49.300,00 динара већи од републичког просека за око 4% и да није тачно да је просечна плата у просвети мања!”.
          Jeste, u pravu si da je prosečna plata u prosveti 51350.00 dinara….ali u Hrvatskoj.

          Одговорите на овај коментар
  9. септембар 19, 01:53 #9 Минималне плате помоћног и техничког особља значајно спуштају просечну плату наставника

    Ускоро ће плате запослених у предшколским установама бити финансиране из републичког буџета док ће се плате помоћног и техничког особља финансирати из градског буџета и више неће моћи да спушта просек наставног особља као што је сада случај. Новчана маса за просветне раднике биће обезбеђена за наредну годину у висини републичког просека за све просветне раднике, а не као до сада да помоћно и техничко особље које има минималну плату значајно спусти просечну плату запослених просветних радника што синдикати непрестано истичу и користе као аргументацију иако знају да помоћном и техничком особљу плата не може бити већа од минималца којих има скоро 20% у образовном систему и који се не баве образовањем него хигијеном и које може бити другачије организовано тако што организационо неће више бити део образовног система него ће само обављати услуге у школи.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 19, 14:52 IQ

      Domisljato, vrlo. Oduvek je i trebalo biti tako. Ali vi niste uredili sistem. I u tom slucaju ce pri odredjivanju republickog proseka biti izbaceni zaposleni sa I, II, III, IV stepenom i VKV majstori. Pre uporedjivanja sa prosekom visokoobrazovane prosvete. Jel tako? Ili Pareto zna nekako drugacije…

      Одговорите на овај коментар
  10. септембар 19, 14:58 #10 Dok palme njisu grane

    A i dobri su Vam ti peri- deri pasusi koje lepite unaokolo. Copy paste, 3000 rsd za gdin-a 🙂

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.