Prosečna plata u prosveti – ispod ili iznad republičkog proseka?

septembar 13 19:03 2017

Ako je tačno da je u prosveti zastupljen Pareto princip, princip 80/20 i da 80% nastavnika ima visoku školsku spremu dok 20% čine nastavnici sa petim i šestim stepenom (koje je vreme pregazilo pošto ne razumeju potrebe sadašnjih učenika), zatim pomoćno i tehničko osoblje onda je prosečna plata u prosveti 42280 dinara nije dobro izračunata stratifikovanim uzorkom.

O čemu se radi? Podaci o starosnoj strukturi zaposlenih u prosveti govore da je prosečna strarost zaposlenih u prosveti 47 godina. Dalje imamo podatak da 80% zaposlenih u prosveti ima visoku spremu. Nastavnik je odeljenjski starešina i sa 47 godina prosečne starosti ima majmanje 20 godina staža odnosno minulog rada u ustanovi i kada se izračuna plata zaposlenog u prosveti sa prethodno navedenim stavkama ostvari se plata od oko 52000 dinara.

Ako je prosečna starost zaposlenih u prosveti 47 godina i 23 godina rada u školi je 9,2% i odeljenjsko starešinstvo 4% onda je plata sa visokom školskom spremom sa koeficijentom 17,32 i neto osnovicom 2610,73 dinara mora biti izračunata ovim algoritmom:
17,32*1,04*1,092*2610,73=51353,00 dinar, a 52000 dinara je samo orijentaciono navedeno u prethodnom stavu.

Plata zaposlenih nastavnika sa fakultetskom diplomom je za oko 2000,00 dinara veća od republičkog proseka. I, imajte na umu predsednici sindikata da u Srbiji 80% zaposlenih od poslodavca prima platu orijentaciono oko 30000 dinara dok 20% zaposlenih čine menadžeri, vlasnici preduzeća, funkcioneri, upravljačka i tehnostruktura i imaju platu četiri čuta veću od radnika tj. oko 120000 dinara. To potvrđuje Pareto princip, princip 80/20, Pareto (ekonomsku) efikasnost i funkcionisanje.

Stratifikovanim uzorkom izračunata prosečna plata u Srbiji je oko 49300 dinara.

To dalje govori da predsednici sidikata manipulišu zaposlenima i članovima sindikata u prosveti i da se bore samo za svoju funkciju u sindikatu i zaštitu od eventualnog tehnološkog viška. Postavlja se logično pitanje kako je dobijen prosek plate u prosveti od 42280 dinara ako je 80% zaposlenih u prosveti sa fakultetskom diplomom.

Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama treba da se isplaćuju iz budžeta prosvete dok pomoćno i tehničko osoblje treba da se finansira iz gradskog budžeta. Sada plate zaposlenih u predškolskim ustanovama kasne i nisu korigovane kao nastavnicima osnovnih i srednjih škola i finansiraju se iz gradskog budžeta.

Komentar čitaoca na tekst USPRS – Odluka o štrajku

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

23 komentara

  1. septembar 14, 09:58 #1 ekonm. Pavle

    Ako u Srbiji prosecna plata racuna metodom stratifikovanim uzorcima, onda i u prosveti treba tako racunati.
    Ako bi u Srbiji racunulai Paretovom principu onda i u prosveti trebalo tako racunati.
    Tj. nije dobro racunato tako da u jedan se racuna jednim metodom, a drugi sa drugim metodom.
    Znaci sindikati ipak su upravu.
    A da ne zaboravimo a u racunici prosecne plate u Srbiji, izostavljeni su funkcioneri i politicari. Ako bi se i to racunalo stanje bi bilo jos drasticnija.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. septembar 14, 10:48 #2 IQ

    Jel taj citaoc mozda uposljenik ministarstva prosvete? Udarna igla kabineta? Jel zna taj Pareto da pored tih “jadnih” peto- i sestostepenih nastavnika koje je vreme pregazilo, postoji i izvestan procenat magistara i doktora nauka koji se u sistemu ne vide. Vesto skriveni u programu za obracun zarada koji prepoznaje nivo obrazovanja samo do VII/1. U odnosu 5:95 mozda? Ne moze Pareto da “uzme” da je prosecna starost nastavnika 47 godina, vec mora izbaciti iz informacionog sistema Dositej tacne podatke: prosecnu starost nastavnika, prosecan nivo obrazovanja i prosecnu visinu primanja. A potom utvrditi statisticki znacajne razlike u zaradama u zavisnosti od starosne strukture, stepena angazovanosti i obrazovanja. I uporediti sa primanjima u ostatku javnog sektora. U protivnom za vodjenje Dositeja nema opravdanja, niti se vidi svrha njegovog postojanja. Napominjem jos jednom da Pareto princip nije naucni princip i da je velika razlika izmedju upotrebe i zloupotrebe statistike.

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. septembar 14, 10:59 #3 IQ

    Svi poslovi moraju biti skalirani prema stepenu slozenosti i samostalnosti tj. odgovornosti pa bio ti lekar, pekar, apotekar…Nezavisno od toga dal si u Pajinom il Jaretovom JP. ALI za to nema POLITICKE volje. I tu je kraj.

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. septembar 14, 22:44 #4 IQ

    Pa to ministarstvo za mog zivotnog, ne radnog veka, nije izbacilo egzaktnu cifru. Sve sto smo culi i videli je: ako, samo ako, mozda, sta bi bilo kad bi bilo, juce ce, sutra ce, prekosutra ce, evo samo sto nije, stari vek, novi vek i…Star Trek. Danas, ovde i sada nepoznata terminologija.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. septembar 16, 10:08 #5 Prosečna plata u prosveti

    Predsednik Fiskalnog saveta, profesor dr Pavle Petrović je jedan od najboljih profesora ekonometrije sa višegodišnjim iskustvom. U ovoj problematici je neprikosnoven! Da li je metodologija za obračun prosečne plate u Srbiji dobra? Profesori Pavle Petrović i Dušan Vujović su eksperti u svom poslu, a da nisu eksperti ne bi bili na svojim pozicijama.

    Predsednici sindikata u prosveti su pre objave teksta ovog čitaoca kao glavni argument za povećavanje plate u prosveti uzimali da 80% nastavnika u prosveti ima visoku školsku spremu! Dalje, prosečna starost nastavnika u Srbiji je 47 godina koji ima odeljenjsko starešinstvo i ima 23 godine minulog rada u ustanovi.

    Ako je taj podatak tačan kao primarni onda se kao dualni (sekundarni, izvedeni) nameće gorenavedeni algoritam za obračun plate, objavljen u ovom tekstu da je 51.353,00 dinada u odnosu na republički prosek plata u Srbiji od 49.300,00 dinara veći od republičkog proseka za oko 4% i da nije tačno da je prosečna plata u prosveti manja!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 13:53 IQ

      Ako je prosecna starost nastavnika 47 godina, a prosek r staza 23 godine, to onda znaci da je prosecan nastavnik zavrsio fakultet u roku, tj pre isteka apsolventskog roka i poceo da radi sa 24 godine. To ne biva…do unazad 10-15 godina, manjina je zavrsavala studije na vreme i prosecan studentski staz trajao 7-8 godina. Ispade da se ta manjina kompletno zaposlila u prosveti i da sada cini veci deo ili minimum polovinu prosvetarskog tela. Ili je pomocno osoblje sa daleko kracim periodom skolovanja i ranijim rokom zaposljavanja toliko podiglo duzinu r staza i jos toliko snizilo iskazani prosek zarada? Imajuci u vidu da njih ima do 20%. Ono sto bi jos bilo interesantno navesti da li se prosecna zarada u RS iskazuje sa svim vidljivim i nevidljivim dodacima ili se kao osnov uzima osnovni koeficijent pomnozen sa cenom rada? I da li se prosecan zaposleni u razlicitim sektorima poklapa po starosti, skolskoj spremi i stepenu angazovanja? Ko se sa kime uporedjuje? Nije sporna strucnost, vec informacije.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 16, 16:32 Posvećeni i superiorni nastavnici

        Predsednici sindikata ističu da u prosveti rade najbolji i posvećeni toj profesiji kao argument. Kao glavne premise za odbranu svojih stavova i dostojanstva navode da u prosveti radi 80% nastavnikaaika sa visokom školskom spremom koji su posvećeni i najbolji. Ako to nije tačno onda sindikati prosvete obmanjuju javnost i baš ničemu ne služe!

        Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 23:40 Božović Vladan

      Pareto, hoćeš da mi nešto objasniš. Ja kao profesor sa 25 godina staža imam 49500 dinara, i to je najveća plata u prosveti, Prosečna plata u prosveti je bar 5-6 hiljada niža od najveće plate. Pomoću kojih trikova si dobio da je prosečna plata 51350 dinara. Da je toliki prosek, ja bih sa 25 godina staža, i visokom stručnom spremom imao bar 58000 dinara, a NEMAM.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 17, 00:32 Algoritam

        Svih 25 godina staža u obrazovnoj ustanovi ili je neki deo staža kao programer u nekoj firmi!
        Obrazovni sistem plaća samo minuli rad u obrazovnoj ustanovi i za 25 godina službe dobija se 10% na minuli rad, pa je algoritam za obračun sledeći sledeći sada naveden bez odeljenjskog starešinstva 17,32*1,10*2610,73=49739,63 dinara iznos plate gospodina Vladana Božovića.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • septembar 17, 16:38 Božović Vladan

          Pareto, nisi mi odgovorio na pitanje. Kako si dobio prosek od 513500 dinara. Izgleda da si pomešao vaše, ničim zaslužene plate, sa našim u prosveti, ili si pomešao prosvetu i zdravstvo.

          Odgovorite na ovaj komentar
  6. septembar 16, 19:01 #6 IQ

    Hahahaha. Niste odgovorili ni na jedno moje pitanje. Sto se tice predsednika sindikata, pa vi ste ih platili 12%. A prve intelektualne linije u Srbiji nema poodavno. Najbolji i najracionalniji su poslusali glas zdravog razuma i spakovali kufere. Tek po koja zalutala ovcica koja jos nije zaboravila da masta, moze se pronaci u nekoj od institucija. Pod kojima podrazumevam i sva ministarstva i predstavnike i organe vlasti. U prosveti kao i u svim ostalim bransama postoji miks dobrih, losih, uglavnom uplasenih ljudi. Ponajmanje je hrabrih, koji stoje cvrsto na stubovima svoje profesije i imaju integritet. Taman toliko koliko je nedovoljno po Pareto principu da izguraju bilo koju pricu. Moja je pretpostavka da svako od njih radi posao onako kako zna ili misli da zna. U stvari, da budem malo plasticnija, mozda su se bas tamo u Zemunu zadesili ti malobrojni sanjari i pravi predstavnici svoje profesije. Nekim cudom svi na istom mestu. Prst sudbine il ljudska volja, sta li je? Rezultate svakako vidite. Kako god, meni i dalje ne stima “prosecan” podatak: 47 godina starosti, 23 godine minulog rada i visoko obrazovanje. Valjda cu do penzije dobiti odgovor.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 16, 20:19 Sindikalne zavrzlame i enigme prosvetnih radnika

      Da li Vi znate da su se u osnovnim školama u odnosu na srednje škole zapošljavali nastavnici sa pedagoškom akademijom sa 22 godine starosti kao učitelji. U obrazovnom sistemu su učitelji najzastupljeniji!

      Velika i odgovorna većina tih nastavnika sa višom školom se doškolovala uz rad i stekla visoko obrazovanje, a minuli rad u obrazovnoj ustanovi im je tekao od dana zaposlenja sa višom školom, a ne kako Vi navodite za srednjoškolske predmetne nastavnike koji su produžili studije i studirali po 7, 8 ili 9 godina.

      Javlja se problem sada kod onih nastavnika koje je vreme pregazilo jer nisu hteli da se doškoluju, a imaju peti ili šesti stepen školske spreme. Nisu bili odgovorni i treba ih ispratiti iz obrazovnog sistema uz otpremninu sledeće školske godine pošto ove godine ima finansijskih sredstava za prekobrojne u obrazovnom sistemu.

      Godine starosti takvih nastavnika sa petim i šestim stepenom u obrazovnom sistemu se kreću od 45 do 65 (najčešće za nastavnike muzičkog, likovnog, tehničkog, srpskog jezika, matematike, itd.) i njih pokušava sindikat da štiti i pored toga što Zakon definiše tu problematiku drugačije.

      Odgovorite na ovaj komentar
  7. septembar 17, 11:37 #7 IQ

    Vi nesto slabo poznajete strukturu radnika u skoli. Ucitelja mora biti cetiri puta manje od onih koji izvode nastavu od 5. do 8. razreda i u srednjoj skoli. Nastavnici u srednjim strucnim skolama po normativu imaju V i VI stepen strucne spreme , ukoliko izvode prakticnu nastavu ili su instruktori. Ucitelji i nastavnici koji su se doskolovavali ne mogu nikako prevagnuti na tasu kojim se stize do proseka 24 godine, jer su se samo u idealnim slucaju mogli zaposliti sa 22 godine. Dakle veca je verovatnoca da su se zaposljavali sa 23, 24 godine. Sto bi realno i bila neka donja granica zaposljavanja po starosnoj strukturi. Nikako prosek. Da ne govorimo o tome da je u osnovnim skolama uglavnom izumrla pojava nastavnik sa VI stepenom strucne spreme zbog generacijske smene. Ako pazljivo propratite informacije i saopstenja u sredstvima javnog informisanja od avgusta prosle godine, na iskazanu zabrinutost sindikata da ce zbog usvajanja novog pravilnika zaostali deo nastavnika sa VI stepenom strucne spreme izgubiti posao jer ih sistem vise ne prepoznaje, sledi demanti ministarstva prosvete. Koje kaze da ce zateceni nastavnici i dalje nesmetano moci da se zaposljavaju, ukoliko postanu tehnoloski visak. Da je sindikat pogresno interpretirao pravilnik??? Sa sve slikama ministra Sarca, finog raspolozenja, u malo vecem formatu. U sistemu takodje postoje i ljudi koji ne ispunjavaju uslove za rad, nesvrseni studenti angazovani na mestima deficitarnih nastavnika, koji se u sistemu isplate zarada vide kao VI stepen strucne spreme. Vasi zakoni su dozvolili takvim ljudima da rade, odavde pa do vecnosti. Predaju, vrednuju rad, zakljucuju isto kao bilo koji iskusan nastavnik, sa ispunjenim zakonskim uslovima za rad. Onda na drugom mestu zakon kaze da pripravnik MSc sa sve master studijama iz obasti prosvete i obrazovanja nema pravo da ocenjuje ucenike u skoli? Ono sto je simptomaticno jeste cinjenica da Vi uzimate prosecnu starost i minuli rad svih zaposlenih u prosveti (od onih sa osnovnom skolom do visokoobrazovanih) sto verovatno jeste 47 i 23 godine i to ubacujete u algoritam kojim prikazujete prosecnu zaradu nastavnika sa VII stepenom strucne spreme. I jos na to dodajete odeljensko staresinstvo koje nemaju svi nastavnici. E, to ne moze. Statistika kaze no, no.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 17, 14:40 Fond časova nastavnika

      U komentarima ste kontradiktorni! Struktura zaposlenih ili fond časova! Svaki učitelj ima svoje odeljenje u kome izvodi nastavu sa punim radnim vremenom, a u odeljenje učitelja drži nastavu veroučitelj i nastavnik engleskog jezika! Vi očigledno ne znate koliki je fond časova u razrednoj i predmetnoj nastavi u osnovnoj školi! Kad apsolvirate tu materiju nećete pisati da učitelja mora biti četiri puta manje od onih koji izvode nastavu od petog do osmog razreda i u srednjoj školi.

      Pedagoške akademije koje su školovale učitelje i predmetne nastavnike za rad u osnovnoj školi su prestale 1993. godine da školuju nastavno osoblje sa višom školom i postale su fakulteti. Poslednja generacija nastavnika koja je završila pedagošku akademiju nalazi se u obrazovnom sistemu i ima 46 godina starosti i ako se nije doškolovala na fakultetu treba da radi još 19 godina u obrazovnoj ustanovi sa petim ili šestim stepenom i Vi očekujete da će opstati u obrazovnom sistemu još 19 godina. Imajte na umu da nastavnik sa fakultetskom diplomom neće biti funkcionalan za nove generacije ako se stručno ne usavršava.

      Sa stečenim VII1 izjednačeni ste sa kolegom koji bez master studija sada ne može da radi u predmetnoj nastavi i Vi kao iskusna nastavnica postajete mentor tom pripravniku sa master studijama koji nema prava da ocenjuje dok ne položi stručni ispit. I, šta tu nije redu, šta ne valja?

      U školama rade i direktori koji imaju veću platu od nastavnika 20%, zatim predsednici sindikata koji imaju 12% veću platu od nastavnika, defektolozi koji rade sa učenicima sa smetnjama u razvoju i zbog uslova rada imaju 10% veću platu od nastavnika koji ima fakultetsku diplomu, prosečnu starost 47 godina, minuli rad u ustanovi 23 godine i vaspitno-obrazovni rad u odeljenju 4% i prosečnu platu 51.353,00 dinara (bez odeljenjskog starešinstva platu u visini republičkog proseka). Takva plata nije ispod republičkog proseka, a nije ni za potcenjivanje kada se ima u vidu da 80% zaposlenih u Srbiji prima platu po 30000 dinara dok 20% prima platu po 120000 dinara koji su vlasnici preduzeća, preduzetnici, menadžeri, savetnici, tehnostruktura.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 17, 18:14 ema

        Iz svega navedenog sledi da smo super placeni, da nam je najbolje sto moze biti, da smo sjajno vrednovani i da je dosta bilo leba preko pogace…auuu…kakvo spinovanje. ..
        Mi smo, priznajem, svakakvi…al glupi nismo. Sve je nama odavno jasno. Ovo i nije prica za nas vec za javnost. Kao nekad, 90tih, kad dnevnik objavi da smo dobili platu…i cela javnost o tome bude obavestena a samo mi ZNAMO da je nismo dobili. Tako i sada, dok spinujete javnost u najboljoj tradiciji 90tih, mi ZNAMO sta radite. Gledamo s gadjenjem nase najgluplje ucenike upregnute u sluzenje tudjim interesima.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 17, 21:04 IQ

        Cek, cek, cek. Taj prosecan nastavnik je neka imaginarna osoba, ali ipak entitet. Neka ga svako zamisli kako zeli. Visokog, niskog, mrsavog, debelog, nasmejanog ili odvratnog. Ali ipak ima dva oka, dva uha, dve ruke, dve noge…dakle neka tamo osoba. Koja moze ali i ne mora imati punu normu. Kao sto ima i odredjeni broj godina i minulog rada. Pretpostavimo da ima 90% norme u proseku (ne znam tacnu cifru, NAPOMINJEM). I sa tih 90% on je jedna osoba cija je egzistencija vrlo izvesna i koja realno predstavlja stanje populacije kojoj pripada. E sada, ako se uzme u obzir norma koja nije entitet, bice, kakvu prosecnu osobu ste predstavljali?. 100% norme koju mogu deliti dve osobe, entiteta i u nekim slucajevima vestacki ciniti jednog NEPOSTOJECEG coveka. Tj. da li ste kao entitet uzimali 1/2 zivog coveka sto bi bilo skandalozno. Sabirali polovine i trecine sa celim zivim ljudima i na taj nacin stizali do proseka. Koliko je meni poznato, osim toga sto zakon prepoznaje nedeljiva prava i zivi ljudi predstavljaju nedeljive celine. Koji je onda Vas konacan broj zaposlenih u prosvetnom sistemu?
        I sta je to enigmaticno kod osnovnih skola? Pogledala sajt jedne, za koji znam da se redovno azurira i skolu bije dobar glas. Broj ucitelja 19, broj nastavnika od 5-8. razreda jos jednom toliko. Dupliran. I dodala neku tamo srednju skolu (sa manjim brojem nastavnika).
        Nema nista sporno u odnosu mentor-pripravnik. Ali je sporna stavka paragrafa koja dozvoljava zaposljavanje nestrucnog kadra kao sto su studenti ili ljudi sa zavrsenim strukovnim studijama tj visom skolom na mestima gde skola nije uspela da obezbedi adekvatnog nastavnika. Onda taj nestrucan student moze sve sto zavrseni masteras ne moze. Jer se prvi zove zaposleni, a drugi pripravnik. Sta je to?
        Ponajpre ce biti da je zvanican podatak o zaradama i najblizi istini, a da Vi izvlacite neki vrh zarada da bi ste pokazali da prosecan nastavnik (oko cega se prvo mora dogovoriti ko je on, odnosno sta on predstavlja) ima primanja iznad tog proseka. Zaludna prica.

        Odgovorite na ovaj komentar
  8. septembar 18, 15:30 #8 Ana

    Napišite kolike plate imate da nam ovaj ovde ne mlati praznu slamu! Vaspitač, 7g4m staža u ustanovi, postdiplomske studije-plata 37.500,00
    4% za ‘starešinstvo’ tj. mesto glavnog vaspitača u grupi nam je ukinuto pre 3-4godine.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 18, 22:48 ema

      49.578 dinara. 26 godina staza u prosveti, bez staresinstva i dodataka, sve u istoj ustanovi, Filoloski fakultet.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • septembar 19, 01:29 Neto radnika - obustave = neto za isplatu

        26 godina staža u ustanovi je 10,4%, pa računanje plate po algoritmu iznosi 17,32*1,104*2610,73=49920,50 Kada se od ove cifre odbije članstvo u sindikatu i osiguranje zaposlenog bez odeljenjskog starešinstva je plata za 1,26% iznad republičkog proseka!

        Odgovorite na ovaj komentar
        • septembar 19, 22:53 Božović Vladan

          Pareto, bukvalno bulazniš. Evo da ti citiram glupost koju si gore napisao:
          “Ako je taj podatak tačan kao primarni onda se kao dualni (sekundarni, izvedeni) nameće gorenavedeni algoritam za obračun plate, objavljen u ovom tekstu da je 51.353,00 dinada u odnosu na republički prosek plata u Srbiji od 49.300,00 dinara veći od republičkog proseka za oko 4% i da nije tačno da je prosečna plata u prosveti manja!”.
          Jeste, u pravu si da je prosečna plata u prosveti 51350.00 dinara….ali u Hrvatskoj.

          Odgovorite na ovaj komentar
  9. septembar 19, 01:53 #9 Minimalne plate pomoćnog i tehničkog osoblja značajno spuštaju prosečnu platu nastavnika

    Uskoro će plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biti finansirane iz republičkog budžeta dok će se plate pomoćnog i tehničkog osoblja finansirati iz gradskog budžeta i više neće moći da spušta prosek nastavnog osoblja kao što je sada slučaj. Novčana masa za prosvetne radnike biće obezbeđena za narednu godinu u visini republičkog proseka za sve prosvetne radnike, a ne kao do sada da pomoćno i tehničko osoblje koje ima minimalnu platu značajno spusti prosečnu platu zaposlenih prosvetnih radnika što sindikati neprestano ističu i koriste kao argumentaciju iako znaju da pomoćnom i tehničkom osoblju plata ne može biti veća od minimalca kojih ima skoro 20% u obrazovnom sistemu i koji se ne bave obrazovanjem nego higijenom i koje može biti drugačije organizovano tako što organizaciono neće više biti deo obrazovnog sistema nego će samo obavljati usluge u školi.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 19, 14:52 IQ

      Domisljato, vrlo. Oduvek je i trebalo biti tako. Ali vi niste uredili sistem. I u tom slucaju ce pri odredjivanju republickog proseka biti izbaceni zaposleni sa I, II, III, IV stepenom i VKV majstori. Pre uporedjivanja sa prosekom visokoobrazovane prosvete. Jel tako? Ili Pareto zna nekako drugacije…

      Odgovorite na ovaj komentar
  10. septembar 19, 14:58 #10 Dok palme njisu grane

    A i dobri su Vam ti peri- deri pasusi koje lepite unaokolo. Copy paste, 3000 rsd za gdin-a 🙂

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.