Просветари, тако вам и треба

април 23 20:50 2014

– Од тога какав ће нам статус бити у образовању (а ту мислим и на здравство) зависи само од нас самих! Не само да договорени споразум са министарством о платним разредима не важи него се и достигнути стандарди смањују, што је брука!skola1 (1)

– Пословично разједињени и уплашени просветари не само да немају снаге да изађу на крај са претњама које се пред њих постављају него им је увек најлакше каменом да се баце на оне на које могу, на синдикате.Као да они нису синдикат! Не мисле ли,већ једном, да је време да стварно нешто ураде за себе и своју децу и за своје ђаке.

– Пред њих је овај пут јасна дилема: или ћете се борити или ћете пропасти?! Средњег пута нема. Најављене реформе се неће обрушити,вероватно,на оне на које би требале, а то је огромно чиновништво и велика гломазна администрација по јавним предузећима и установама већ ће се сломити на стручњацима, на оних 5% високообразовних који, иако представљају стуб друштва и њен најсвеснији део, ипак су бројна мањина!

-Па ипак неко би могао рећи  и “ако тако вам и треба”! Ако сте “стуб”, “каријатида”, “најсвеснији део…”  зашто вам се то дешава: зар нисте довољно спремни и способни да се супротставите?
Наиме, просветари (и здравство) уопште не треба да разматрају идеју о смањењу плата: ми смо се договорили да се донесу платни разреди и при томе треба да останемо. Платни разреди ће довести до правичније прерасподеле тако да ће, са једне стране исход бити, смањење буџетског дефицита и поступно повећавање плата!

-Друга замка у коју просветари не смеју да упадају, а која се ових дана пласира, јесте смањивање часова појединим предметима, и укидање једних на уштрб других .Тобоже има нас превише! А истина је следећа: у просвети у непосредном раду са децом ради око 75 000 људи што је идеал; 1 наставник:1000 становника.Смем да устврдим да је просвета најутегнутији српски систем и да ту вишака нема. Ако неко хоће да укида изборне предмете нека смогне снаге и нека укине циљеве образовања и васпитања и нека се тако суочи са Европском унијом и њеним захтевима који се пред нас постављају у тзв. скринингу! Нека каже зашто не остварује циљеве везане за људска права, образовање за толеранцију и сл. па нек онда тражи кредити за образовне пројекте, ако сме.

-И треће: просветни радници морају да инсистирају да се питање материјалних трошкова реши: оно се не сме пребацивати са републичког нивоа на општински и обрнуто јер се огроман број школа налази у стању као ова са слике блога!

  Categories:
напишите коментар

14 коментара

  1. април 24, 16:54 #1 Mimica

    Pošto godiama prosvetni radici nisu kotrolisani za struči rad. Mislim šta su pisali u dnevnik a šta pružali deci.
    1. Inkluziju nespremni dočekali a i volje za rad nisu imali(nisu se usavršili), samo na pairu. p su neka deca čas po IOP-u radila a kad dođe ocenjivanje ?! po starom.
    2. Oslanali se na roditelje da domeste ono što oni propuste. Za takmičenja deca su išla samo na lokalnom a roditelji spremali za republičko takmičenje
    3. informatički nepismeni- samo jedan broj radi na računaru-a u školama postoje po 20 kompjutera, a sa decom koja nemaju kući kompjuter nedozvoljavaju jer će pokvariti

    ovako u nedogled a roditelji da se ne zameraju u malim gradovima kao i selima
    sistemacki pregled, razgovor da li hoće da prihvati reforme i reforme oštrim nožem,

    Одговорите на овај коментар
    • април 25, 20:54 Dragana

      Poštovana Milice,
      Mislim da ste u pravu, svi prosvetni radnici a posebno profesori srpskog jezika treba da dobiju otkaz jer su napravili ogroman propust u Vašem obrazovanju…pa Vi ste nepismeni, pogledajte samo te rečenice. Pokušaću da na Vaš komentar odgovorim po stavkama
      .
      1. Prosvetni radnici su itekako kontrolisani mnogo puta su to čak radili i oni koji nisu dovoljno stručni za to. Ih, kad bi jedna šalterska slušbenica bila ovoliko kontrolisana , pa gde bi nam bio kraj ( a uzgred te iste “šalteruše ” imaju veću platu od naših visoko obrazovanih kolega).

      3. Volje za stručnim usavršavanjem je bilo ali plata da se sve to plati i uz sve to i preživi nije bila dovoljna.

      4. Na takmičenja deca nisu išla jer lokakna samouprava nije htela da da novac za put te iste dece a prosvetari su itekako imali volje za to. Sve ovo dokazuju baš ta takmičenja na lokalnom nivou za koje novac nije ni bio potreban već samo dobra volja tih istih prosvetara po kojima Vi tako pljujete iako su se mnogi od njih odrekli svojih dnevnica za to.

      5. Nisam baš dobro razumela ovako sklopljenu rečenicu ali pokušaću i na ovo da odgovorim. Ne znam otkud Vam ideja da su prosvetari informatički nepismeni. Takvi su odavno u penziji ili su se u borbi da sačuvaju posao opismenili. Ovo sve opet o svom trošku, za razliku od gore pomenutih šalteruša koje još uvek “nabadaju” po tastaturi zbog čega su nam redovi sve duži…

      I na kraju, jadna naša država, i još jadnija naša deca u njoj, jer nam takvi kao Vi kroje sudbinu…

      Одговорите на овај коментар
  2. април 24, 17:08 #2 Николић Миодраг

    Почећу од краја. Ова школа на слици добро изгледа споља, каква је унутрашњост и садржаји у објекту? Знам много школа које горе изгледају, а о садржајима и инвентару да не говорим. А сада кратко о синдикатима. Наиме, Савез самосталних синдиката Србије (СССС), 2011, потписао је са Владом Споразум о рационализацији. Тим уговором је укинута предметизација наставе у разредној настави. Само у Врању је више од 12 професора изгубило радна места. Зар није очигледно да већина наших републичких синдикалних представника тргује нашим интересима,(по неким сазнањима јако лепо живе, имају знатно веће плате од нас, а лепо бонусирају све договоре и уговоре са Владом). Најважније је ДА ОНИ НИКОМЕ И НИКАДА НЕ ОДГОВАРАЈУ, они су бели медведи ван свих система, са много већим платама од нас, а радни век им прође у оговарању и кафенисању (овоме сам лично био сведок у више наврата). Просвета је, задњих 20 година, у фази “неуспелог експеримента”. Нарочито од времена Гаше Кнежевића. Ми стално говоримо о смањењу планова и програма. Истовремено, математички и лингвистички лоби у Просветном савету, стално повећавају обиме, захтеве и исходе за своје интересне предмете, ђачка торба је све тежа, број часова на дневном нивоу је практично ван закона… Где идемо, чему тежимо? Постављени су и озакоњени Образовни стандарди!? Како можемо да имамо Образовне стандарде, а да немамо Стандарде услова и опремања наставе. Који је систем провере ових стандарда? Како даље са ПОЛИТИЧКИ постављеним МИНИСТРИМА, са исто тако постављеним ПАРТИЈСКИМ ДИРЕКТОРИМА?

    Одговорите на овај коментар
  3. април 24, 18:43 #3 Александар

    -Као што колеге наводе , исправно, ситуација је можда и озбиљнија. Партијски директори, индолентни руководиоци синдиката, једноставно, инертан систем. Али систем чине људи а људи се могу мењати или смењивати.Просветари баш треба то да раде.Да мењају своје неспособне руководиоце синдиката и директоре или ,где је то могуће, да их натерају да они промене понашање.Те промене представљају наше кораке.

    -Али био би анархизам рећи,због вечитих руководиоца синдиката ,”не треба нам синдикат”, или не требају нам добри директори због партијских послушника. Ко то каже ради у интересу оних који сматрају да смо и у овако бедним условима преплаћени!

    Одговорите на овај коментар
  4. април 24, 19:05 #4 Petar Blagojević

    Ne da predstavnici sindikata po školama – tzv, predsednici sindikata, trguju našim interesima nego ih otvoreno zabole uvo za njih. Oni su zaštićeni od gubitka fonda i bukvalno pet para ne daju kada neki nastavnik raznoraznim marifetlucim izgubi fond ili dobije otkaz u potpunosti. Apsolutno je bespredmetno raspravljati o sindikalnim pravima nastavnika jer oni i nemaju sindikat, i u većini slučajeva su potpuno nemoćni da ga organizuju. I kakav je to sindikat prosvetnih radnika kada trećina i više članova uopšte nije radnik prosvete. Tetkice, domari, sekretari, računovođe, ložači, kuvarice, itd, itd, pet para ne daju za probleme koje imaju nastavnici a koji se tiču fonda časova, ovog ili onog, a ravnopravni su članovi sindikata i mogu odlučivati o svemu. U takvim uslovima svaki zakon koji direkzno šikanira jedino i samo nastavnike lako će proći bez ikakvog bunta, jer, u 99% škola nemoguće je oragnizovati štrajk zbog bilo čega što smeta nastavnicima, jer, smeta samo njima. Dok god u sindikat prosvetnih radnika kogu da se učlane svi koji se vode da rade u školi a nemaju nikakve veze sa nastavom, svi zakoni koji se donose biće isključivo na štetu nastavnika, i svi će proći bez velike pompe i bunta. TAKO VAM I TREBA…100% pogođen naslov.

    Одговорите на овај коментар
  5. април 24, 20:21 #5 Viteza

    I treba nam kad radimo kao volovi,a primamo plate kao magarci!

    Одговорите на овај коментар
  6. новембар 12, 14:24 #6 Jelena

    “Spasa nam nema, a propast nećemo”. Ovo stanje je dugotrajna i nepobitna činjenica sa kojom su se rađali i odživeli svoj vek naši preci, prenosili je kao kakvu zaraznu bolest na svoje potomke koji je i dalje neguju i održavaju u životu. Dokle će ovakvo stanje trajati, treba da se svi kao obrazovani ljudi u 21.veku zapitamo. Da li nešto i od nas zavisi, ili su nam krivi svi od sindikalnog lidera, direktora škole, predsednika lokalne samouprave, pa do premijera države. Postavimo sebi pitanje; gde sam ja u svemu tome, da li nešto i od mene zavisi, mogu li ja nešto učiniti da se promeni stanje propasti. Ako su nam svi krivi,a mi sve mučenički i dalje podnosimo, onda mi nismo dostojni da se bavimo prosvetiteljskim poslom. U gore navedenom tekstu, bloger je lepo objasnio šta nam je činiti kao deo obrazovanog društva. Ne kažem da je to Sveto pismo, ali pokrenimo se!!! Ako svako od nas učini mali korak, naši potomci će nam biti zahvalni.

    Одговорите на овај коментар
  7. новембар 12, 17:31 #7 Aleksandar

    Jadni mi sa nama samima

    Одговорите на овај коментар
  8. новембар 12, 18:37 #8 G@M

    U potpunosti se slazem sa gospodinom Blagojevic Petrom ! Kada sam i sama nedavno, na sastanku sindikata u nasoj skoli postavila pitanje strajka onih koji nemaju veze sa nastavom, nisam dobila nikakav odgovor. Povedena emocijama, trazila sam da mi se objasni kako ce strajkovati pomocno osoblje, strucna sluzba, sekretar, racunovodja…i nisam dobila jasan i precizan odgovor.Sastanak zavrsen, a posle sastanka su svi pametovali kao “generali” posle bitke. Razocarana sam bila cutanjem mojih koleginica. Imam utisak da ne razmisljaju, vec naprosto srljaju u nesto nepoznato. Ja sam samo istakla da jesam za strajk, ako sve skole na nasem lokalu strajkuju…sto je i logicno. Pa zar ne treba predsednik sindikata da kontaktira opstinskog predsednika i ostale skole, da bi bili jedinstveni?! Ovo je izgubilo svaki smisao…..TOTALNO NEJEDINSTVO !
    Zato ne treba uopste da nas cudi sto nasa borba ne uspeva…..porucila bih svima UJEDINIMO SE U JEDINSTVEN SINDIKAT !

    Одговорите на овај коментар
  9. новембар 12, 20:56 #9 Маја

    Дакле, морам се убацити, мада сам већ рекла да ме мрзи да се бавим питањима просвете.
    Прво, предметни наставници су често инжењери и филолози који су сањали велике пројекте, а не катедре, али су невољом упали у школе и наставнички посао који не воле. Схватили су га као нужно зло, а очај се из године у годину повећава. Положили ту и тамо, по коју педагогију, а не воле ни ученике ни себе. А однедавно су силни експерти за ИОП, нервозна господа коју родитељи ђака не поштују и нападају. Од усавршавања, усавршили су само одабир радних свески од којих добијају већи рабат.
    Друго, на почетку године се и даље требују карте, глобуси, хамери у боји, креде и којештарије. Рачунари скупљају прашину, а кад неко уместо хрпе хартија предложи да се тражи и дели један пројектор, скачу и копају очи… Ма, ко ће се “млатити” компјутерима и прављењем презентација?
    Треће, компјутерски неписмени наставници, још увек ћопају ходницима, а у пензију иду по сили закона, иако могу да оду и пре. Лично сам мењала десетину, и улетала на сваку ишијалгију или боловање кад се уграђује вештачки кук.
    Четврто, моје обраћање синдикату због рада у школи без уговора, резултирало је изјавом да идем и да се удам, уместо што инсистирам на запослењу, уговору и сл. Овако матора, ружна, неписмена и неудата-још никад нисам заборавила Дневник на пијаци у сезони зимнице, као моје лепе, паметне и удате колегинице.:-)
    Пето, да!!! Тако вам и треба.:-) Не можете се борити са родитељима који вас нападају, а камоли са државним алама. Не можете, јер је радно место у просвети скупо и ако би уследио отказ не можете га поново купити. Не можете, јер не умете да зарадите другачије. Не можете, јер сте се упарложили и не знате више ни оно што сте знали. А испод части је тезгарити.
    Шесто, не можете се борити као интелигенција, против понижења, јер се још нисте ослободили ни локалног говора, због кога и највише нервирате родитеље ђака. Још су сувише пристојни да вам то кажу.
    И на крају- згодно је сељачке синове слати на наставничке факултете.:-) Одакле су тебе ископали колега, колегинице? Сећаш ли се порекла?:-)
    Срдачан поздрав свим мојим драгим колегама који раде, ћуте, не трче код директора да покажу шта су радили, нису чланови синдиката, који примају само похвале родитеља и за чије се име никад неће чути.

    Одговорите на овај коментар
  10. новембар 14, 14:12 #10 Aleksandar

    На жалост просвета је у Србији на веома ниским гранама и због тога што просветни радници мало цене себе. У дубини душе, многи од њих су обичне кукавице и бескичмењаци а систем их негује као такве јер има такви требају. Они морају да стварају , не грађанина , него поданика! Али зато и сами морају бити поданици и имати поданичку свест.
    А поданик не мисли. Он поступа ирационално јер је вођен страхом а не умом. Он је сам застрашен и од својих ђака прави једну уплашену гомилу. Такво му је радно место, таква му је друштвена улога која се у дубини крије.
    Да би се променио положај просветних (ја)дника неопходно је променити приступ просвети која не би више била средство отуђења него средство разотуђења. Не средство за стварање поданика него слободног грађанина. Е ту синдикати, као нешто слободнији и храбрији (не нужно) просветари могу нешто више да кажу.

    Одговорите на овај коментар
  11. новембар 15, 13:05 #11 Ina

    Poštovana MAJO,

    Žao mi je zbog tog tvog tako rđavog iskustva, ali imam utisak da prosvetare ocenjuješ upravo zbog svoje ozlojeđenosti tako nepravedno, neobjektivno i uopšteno.
    Ja sam u prosveti dvadesetak godina i o svemu što si navela imam drukčije mišljenje.
    Bila sam na 4-5 seminara o inkluziji, neke od njih sama platila ne bih li nešto naučila. A istina je da je svako dete sa posebnim potrebama priča za sebe i da se na seminarima ne može naučiti ništa drugo osim – morate, morate, morate. Mi nismo ni stručni, niti imamo uslove, niti smo plaćeni za taj rad, a moramo.
    Moramo ida poklanjamo dvojke, da trpimo učeničko i roditeljsko nasilje,da radimo po nerazumnim programima, bez nastavnih sredstava… Ceo radni vek slušamo samo: morate, morate, morate…
    A da li možemo, niko nas ne pita.
    Da imam zemlju, isla bih rado da je obradjujem. Ali je nemam. Školovala sam se za ovaj posao i sada ga radim da bih prehranila svoju decu. Ali entuzijazma, elana je sve manje.

    I da ne zaboravim – od izdavača užbenika sam dobila ceger, hemijsku okovku i rokovnik. To ću da prodam, pa da za taj novac vodim svoju decu na zimovanje.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.