Психолошкиња, педагошкиња, гинеколошкиња и друге „шкиње”

децембар 23 23:54 2016

 Лингвиста Рада Стијовић сматра да увођење именица женског рода за означавање професије, као што су психолошкиња, педагошкиња или гинеколошкиња уопште није потребно јер се једноставно не уклапа у српски језик. На овај начин никако се не постиже наводна равноправност полова, већ сасвим супротно – издвајају се различитости.

– То је био разлог због кога су се жене у Србији пре више од сто година побуниле против својих женских презимена, на пример Марковићка или Марковићева, и тражиле да носе мушка презимена – Марковић. Управо зато да се не би издвајале, да се не би потенцирала њихова различитост. Дакле, када је име професије у питању, не бих мењала ништа. Реченица: Ја сам професор, а моја сестра адвокат ни најмање не дисквалификује жену, нити нам одузима било каква права – каже Стијовић.

– Политички коректан речник је исконструисан и исфорсиран. Не треба никог вређати, називати погрдним именима, омаловажавати, а у речима које се данас називају некоректним тога нема – каже Рада Стијовић.

У последње време међу доконим српским браниоцима части оцвалих девојака често се говори о укидању именица госпођа или госпођица, да се не би осећале увређеним оне припаднице нежнијег пола које нису хтеле или нису могле да нађу мужа.

– Онда бисмо морали да укинемо и именице девојка и жена, кад прва означава неудату, а друга удату особу. Куд би нас то одвело и зашто? Ако смо слободне личности и изборимо се за праве вредности, за то на пример да ниједна од ових речи није погрдна, зашто би нам сметало да нас именују једном од њих? – сматра Стијовић.

Слично је и са именицама Циганин, Шиптар или црнац.

– Шиптари и Цигани сами себе зову тако. Ако кажемо да је то погрдно, онда ми грешимо, ми дајемо боју тим речима коју оне очито немају јер се ти народи не би сами тако звали. Именица црнац такође није погрдна. Напротив, код нас се каже радим као црнац, што значи да радим много, врдено, напорно…

– И зашто онда укидати ту именицу? Можда она у Америци има другачије значење, због њиховог некадашњег односа према црнцима, али то нас не обавезује да ми нешто мењамо у свом језику. Ако то неко тражи од нас, треба му објаснити, а не радити по оној народној видела жаба да се коњи поткивају, па и она дигла ногу – каже Стијовић.

Како се по много чему угледамо на Америку и велике европске земље, не би било чудно да прихватимо иницијативу о забрани социјално неприхватљивих израза. Њима је обухваћено двадесет три појма које треба избацити не само из јавног говора већ из дневне употребе. Тако изрази као што су самохран или незапослен постају дискриминаторски, а сиромашан се може назвати само социјално угроженим.

– Социјално угрожен је далеко гора реч него сиромашан, рекла бих чак с извесном дозом погрдности. Можда неко хоће њом да каже да је тог сиромашног неко други угрозио и да он сам није крив зато што је сиромашан, али то ми се некако чини демагошким. Што се тиче израза самохран, за мене је то лепа реч која у себи чува и стару реч хранити, у смислу чувати, бринути. Шта у њој има лоше? Не треба је примењивати онда када су родитељи растављени, али обоје брину о детету или деци. Тада не бих рекла самохрана мајка или самохрани отац. Али, у случају кад заиста само једно брине, то треба и рећи. Ако нећете да се зна да сами бринете о детету, немојте рећи ништа, ни ту нити неку другу реч, осим отац или мајка – истиче др Стијовић.

Извор: vesti-online.com

  Categories:
напишите коментар

33 коментара

  1. фебруар 24, 06:45 #1 Boris Belingar

    Što se tiče imenica ženskog roda mislim da je gospođa Rada Stijović u pravu. Potpuno sam drugačijeg mišljenja kada se radi o sledećem stavu : Шиптари и Цигани сами себе зову тако. Ако кажемо да је то погрдно, онда ми грешимо, ми дајемо боју тим речима коју оне очито немају јер се ти народи не би сами тако звали. Naime, neće biti da je ovo samo pitanje lingvistike. Poznato je i da se oko ovog pitanja mnogo lome koplja. I najčešće zagovornici ovih naziva koriste isti argument kao gospođa Stijović. Da ne otvaram na ovom mestu širu priču, samo da pokušam da odgovorim sa sličnim argumentom. To što na primer mene među prijateljima zovu Nosonja, Prda ili Ćela na primer, nikako ne bi dalo za pravo gospođi Stijović da me oslovi, ili naziva, takvim imenom. Isto kao što me neko može pozdraviti sa psovanjem i da to bude samo znak srdačnosti i bliskosti, a kada to uradi neko drugi – dobiće, u najboljem slučaju, po nosu. E pa sa tim narodom, Albancima na primer, poodavno više nismo tako bliski i prijateljski da bi ih mogli nazivati kako se oni zovu sami, ili kako se nama ćefne. Pre svega, a naročito POSLE SVEGA, moramo se potruditi da bar u tom delu iskažemo minimum poštovanja i da po hiljaditi put bahato ne otvaramo stare rane. I da se pritom ne pravimo baš nevešti, da ne kažem i nešto drugo, jer vrlo dobro znamo da nas upravo upotreba reči Šiptar ili Albanac određuje i opredeljuje u mnogo širem smislu od jezičkog ili politički korektnog – rekao bih da je to više civilizacijsko, pa i etičko pitanje. I na kraju da se vratim na početak, ne dajemo samo mi boju tim rečima kao što veli gospođa Stijović, daje ih i širi društveni kontekst, a u konkretnom slučaju, nažalost i tragične istorijske okolnosti.

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 24, 13:49 Đorđe

      Borise, Vaša teza bi bila potpuno ispravna kada bi pretpostavka na kojoj se bazira bila tačna. Ali to nije slučaj. Naime, ni Šiptari ni Cigani nisu posprdne imenice (niti ih pripadnici tih naroda tako doživljavaju i upotrebljavaju) kao što posprdne jesu imenice koje ste Vi naveli (Ćela, Nosonja …)! Dakle, u tom smislu, lingvistička paralela koju ste izvukli naprosto ne stoji.

      Одговорите на овај коментар
      • фебруар 24, 14:49 Marija

        Pa ni Srbijanac onda nije uvredljiv izraz, prema toj tezi, pa opet vecina Srba u najmanju ruku ne voli kada ga, npr. Hrvati za njih koriste. Znaci zavisno od toga ko, kad i kako tu rec koristi ona moze imati uvredljivo znacenje ili ne. Reci nisu objektivno postojece instance i odvojene od konteksta u kojem se izgovaraju, odnosa izmedju onih koji ih koriste i pozicije sa koje ih dati subjekat koristi. Na kraju krajeva, ukoliko neka drustvena grupa zeli biti oslovljavana na neki nacin od strane drugih, ne vidim zasto bi to bio problem postovati? I uzgred, lako je testirati ovu tezu – uputite se u Pristinu pa oslovljavajte slucajne prolaznike Siptarima, i da vidimo kako ce reagovati 🙂

        Одговорите на овај коментар
        • фебруар 24, 21:11 ime

          Ja koliko znam oni za sebe ne govore da su Hrvatcijaci

          Одговорите на овај коментар
        • фебруар 25, 01:03 Boris Belingar

          Gospođo Marija, potpuno se slažem sa vama.

          Одговорите на овај коментар
        • фебруар 26, 09:52 HEFEST

          Rec Srbijanac naprosto ne postoji u srpskom jeziku i apsolutno je neispravna. To sto neki debili tako vole da nas nazivaju ne govori nista o nama nego o tim ljudima koji je upotrebljavaju. Isto tako mogu nas zvati i vanzemaljcima. A to sto mislite da bi Siptari reagovali burno na to da ih na ulici zovete Siptarima nema nikave veze sa samom reci nego sa ociglednom namerom koja se iz takvog tendecioznog oslovljavanja krije. Isto tako ih mozete zvati majmunima. Znaci i tu bi rec trebalo zabraniti. Na kraju ako krenemo tim putem ostace nam samo par reci sa kojima necemo moci ni da se sporazumemo. Ljudi moraju da shvate da sve to nama namece bolesna demokratija(koja to nikada nije ni bila). Pravilo je da kada tolerancija nema granicu ona se pretvara u anarhiju, a iz iste nista dobro ne moze izaci.

          Одговорите на овај коментар
        • април 30, 16:37 Sosa

          “Srbijanac” je izraz (imenica), koja oznacava teritorijalnu pripadnost, dok je Srbin pripadnik naroda. Nema tu bas nista posprdno.
          Odnosno, mi u Vojvodini kada kazemo da je neko Srbijanac znaci da je iz Centralne Srbije, s’ druge strane postoje i izrazi kao Vojvodjanin, ali i Precanin (zar ne).

          Одговорите на овај коментар
          • април 21, 00:59 Marko

            Ne, gospođo. Srbijana nije oblast Srbije, da bi mogli da pravite takvo upoređenje, ali Šumadinac, Sremac, Nišlija,…to jesu.

        • април 21, 21:02 Жељко

          најбоље их питај на српском, па ће ти све бити јасно ….

          Одговорите на овај коментар
      • фебруар 25, 01:01 Boris Belingar

        Gospodine Đorđe, Pretpostavka je sasvim tačna, dakle , ako ja držim da je nešto uvredljivo za mene niste vi ti koji ćete o tome suditi, budite ljubazni pa mi se ne obraćajte tako, ili, ako to ipak činite, takođe je jasno zašto to radite. Upotreba tih naziva je u dužem vremenskom periodu srasla sa poznatim pogrdnim i uvredljivim pridevima koje ne bih navodio.Da kažem i ovo, recimo, naizgled ništa uvredljivo, ali sa jasnom konotacijom ili bar prizvukom može se reći Stijovićka, ova žena, Kosovarka ili, ne znam da li gospođica ili gospođa itd i sl. Da ne navodim primer i u vezi sa vašim imenom kako vam se neko može obratiti, da ne bude posprdno, a da ipak bude nezgodno.Dakle, možemo pametovati do sutra, nadgornjavati se i tobože voditi raspravu na akademskom nivou, a odlično znamo o čemu se zapravo radi. I na samom kraju, ako vam se na primer obratim sa molbom da me ubuduće oslovljavate sa gospodine Borise, što ste na primer propustili, to znači da bi tako trebalo da činite
        ubuduće.

        Одговорите на овај коментар
    • април 21, 09:13 Aleksandar

      Djordje, potpuno se slazem sa vama.
      Albanac se na albanskom kaze Shqiptar (Šiptar). To nikako ne može biti uvredljivo.
      S druge strane kada Hrvati kažu Srbijanac, oni to govore da bi naglasilii da se to odnosi na Srbe iz Srbije. Time žele da kažu da Srbi iz Srbije i Srbi iz Hrvatske ili BiH nisu isto. To je politika i nema veze sa temom o kojoj ovde govorimo.

      Одговорите на овај коментар
    • април 23, 22:58 Don

      Pa, nije Šiptar u jeziku Šiptara pogrdna reč koju oni između sebe koriste, kao što je to npr. među američkim crncima sa izrazom niger. Šiptar je njihov zvaničan naziv na njihovom jeziku. Isti taj naziv smo mi Srbi usvojili od njih, i nazivamo ih njihovim originalnim nazivom. Obične su gluposti ta njihova navodna uvređenost. To bi bilo isto kao kada bih se ja vređao ako me neki stranac zove Srbin, a ne Serb. Budalaština… Zašto se Hrvati ne vređaju kada ih zovemo Hrvati, a ne Kroate? Zašto se Mađari ne vređaju kada ih zovemo Mađari, a ne Ugari ili Hungari?

      Одговорите на овај коментар
  2. фебруар 24, 12:10 #2 mara

    skandalozan, neargumentovan tekst. kako vas nije sramota da objavite ovo: ”među dokonim srpskim braniocima časti ocvalih devojaka često se govori o ukidanju imenica gospođa ili gospođica, da se ne bi osećale uvređenim one pripadnice nežnijeg pola koje nisu htele ili nisu mogle da nađu muža.”??? pa zar je i 2016. godine smisao života žene samo i isključivo da se uda? drugo, kada je reč o distinkciji između GOSPOĐE i GOSPOĐICE, imenovanja žene samo na osnovu njenog bračnog statusa, podsetiću vas da takva distinkcija ne postoji u muškom rodu – koje je opravdanje da postoji u ženskom, dakle?

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 24, 22:50 Petra

      Ovaj deo teksta je zaista neprihvatljivo i nepotrebno sarkastican. Sta su to ”ocvale” devojke? A ocvali muskarci? Nesvesno ucitana mizoginija od strane autorke.

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 25, 01:03 KK

      Језик је старији од ваше политичке коректности. Чува неке односе који су постојали хиљадама година, и не можете га променити преко ноћи. По тој логици треба укинути и род у језику, па да сви будемо оно. А и ваше еманциповане идеје су ствар тренутка, једног ретког тренутка технолошког развоја и релативног благостања, који вам омогућава да будете самосталне и да бирате да ли ћете се удати или не. Кад наступи опет густо, бићете опет жене, и опет ћете гледати само како да се удате што пре. Тако да нам требају ти изрази, не журите да их избацујете из језика.

      Одговорите на овај коментар
  3. фебруар 24, 14:24 #3 Горски

    Госпођа Стијовић је све стручно објаснила и дала примере. Даћу само један лични пример у вези Шиптара-Албанца. Једном приликом у разговору са Шиптаром из Урошевца покренуо сам тему: зашто Шиптари сматрају реч Шиптар за погрдну? Човек се прилично узбудио и дао је контра аргументацију: ви Срби сте смислили то “Албанац”, те је он то сматрао за погрдни назив. Још је додао да је Шиптар аутохтони назив и да се Шиптарска држава зове “Шиптариа”, а за Албанију није ни знао откуда то, већ је оптужио Србе, како их тако изругавају!

    Одговорите на овај коментар
  4. фебруар 24, 14:34 #4 Marija

    Sto se tice profesija zenskog roda, slazem se – oduvek mi je forsiranje istih paralo usi. Smatram da profesiju i pol ne treba mesati, jer ispada da, npr. psiholog i psiholoskinja zbog pola drugacije obavljaju svoje poslove.

    Sto se svega ostalog izrecenog u tekstu tice, u najbolju ruku je arhaicno, a u najgoru maliciozno. DOvoljno su rekla prva dva komentatora – ne znam da li je autorka bila maliciozna ili je jednostavno u toj meri neupucena da ne zna da je jezik neraskidivo vezan s drustvenim kontekstom i odnosima moci u drustvu, te da istih nije svesna?

    Одговорите на овај коментар
  5. фебруар 24, 21:43 #5 Бранко

    У старо доба постојала су два рода: живи и неживи. Затим се развило сточарство и потреба да се разликују мушки и женски принцип. Тако се живи род разделио на мушки и женски. Притом, мушки је задржао основни облик живог рода, док се женски род посебно развио. Дакле, када у овом смислу, о којем говоримо, занимање идентификујемо као “мушко” грешимо, јер је оно заправо неутрално.

    Што се хистеричних коментара тиче, могу рећи да се свет (прилике у њему, и односи) не може икада удесити тако да буде свима по вољи. Можете се потрудити да закомпликујете сваки део живота само да би се задовољила некаква помодна фрустрација. У сваком случају, ни такав труд неће бити плодан. Мени, на пример, такође смета много тога што долази са “ваше” стране, и не видим да се због тога ико потресао – чак! Људи, који су склони да грде и да се шиље и круте како су им угрожена права, сами су склони да оспоравају права онима са којима се не слажу. Притом, у односу на то немају икакав проблем. Са квазинационализмом је лакше, јер је видљив због своје сировости. Но, занимљиво је да се не обраћа пажња на псеудограђанштину, урбанштину, и уопште сву ту лажно учену и умишљену пародију врлина. Која је, такође, склона агресији (пасивној агресији), расизму, искључивости, дискриминацији, и слично. Само што се те појаве у њиховом координатном систему не виде на тај начин. Можда је важније на који ћемо начин изабрати да разумемо неко ословљавање, еткецију, и слично, него да хировито мењамо језик (који и тако кривимо и грбавимо уз оправдање да је “језик жив”). Јер и такве интервенције ће се брзо изобличити у неку супротност ако не постоји свест о употреби.

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 24, 22:38 Vladimir Ristić

      Jezik je zaista živ. Možda ga to kvari, ali tako je! Jer ja znam ljude koji su protiv ukidanja povratnih glagola u srpskom jeziku (ono “se” kao u ‘Volim da se skijam’, jer se sada sve češće govori ‘Volim da skijam’, itd). Sam sam bio sklon borbi protiv tih tendencija, dok nisam otkrio da se u XYIX veku u Srbiji govorilo ‘idem da se vežbam sviranje klavira!’

      Одговорите на овај коментар
    • фебруар 25, 00:46 Бранко

      Не знам зашто је мој коментар пресловљен на гајевицу? Ето, то рецимо сматрам лошим и неприхватљивим. (Када сам на страници која је исписана вуковицом и мој коментар је на њој, док су латинични на латиници; напротив, на страници исписаној на гајевици све је пресловљено?!).

      @Vladimir Ristić
      Што се “живог језика” тиче сматрам да је то само лош изговор за лењост и немарност. Наравно да се језик развија, и то није спорно. Спорно је што се дозвољава да се језик развија стихијски, и под утицајем неписмених. Језик/мова би требало да буде лепо уређени сад, а не коровиште. Понекад помислим да су језикословци ту само да опишу промене, не и да утичу на развој језика (јер се то етикетира као “насиље” и слично). Због тога нам језик обликују естрадни радници. Овоме бих додао и пример свођења речи: много, веома, пуно, на облик “пуно”. “Пуно вас поздрављам/волим”, “Хвала пуно”, “Он је много добар човек”,… И, сви знамо којим се оправдањима брани оваква пракса. Склоност ка поједностављивању није добра. Понекад помислим да је у далекој прошлости језик био веома сложен (а не обрнуто!), па смо га упростили и тежимо да га сведемо на полуартикулисани говор. Дакле, у овом случају, лењост, незнање, неписменост, нису разумели нијенсе у значењу и свеле су их на један облик, односно помешали су их.. Зашто пристајемо на то? Тако ће сутра “јер” и “јел” засита постати синоними; “страшно добар”, “ужасно добар”,.. ће добити право грађанства. На крају, зашто икога оцењивати када је “језик жив” и када свако има прво да га обликује по вољи. Наравно да је језик жив, али од оних који су носиоци просвете, који су образовани и племенити би требало да зависи на који начин ће тај језик живети и како ће се развијати. (Узгред, није се у Србији говорило онако како сте навели. То је пре егзотични пример из времена када се развијао грађански стил и слично). У осталом, ако књижевни језик граде књижевниси имамо разлога да се забринемо! Не само да имамо много “списатеља” међу онима од којих се и не очекује да воде рачуна о језику, већ се бојим да није много боље ни међу “елитом”. Нисам читао дела Светислава Басаре, али ако је судећи по ономе како говори (имао сам прилике да га слушам) могу само да се надам да његова дела подлежу лектури. Јер, има и таквих међу онима који се питају о језику, који бране овакав утицај тиме да је господин писац добитник “престижних награда”. Остаје непријатно питање у којој мери они који су језички узори заиста познају свој језик?!

      Одговорите на овај коментар
  6. фебруар 24, 22:12 #6 Драги-и-Драгиња

    Ја немам ништа против да неко инсистира и на “женским облицима” за занимања, али то никако не може бити облик на “-шкиња” јер се у српском именице женског рода не праве од придева мушког рода него од именица мушког рода.

    Елем, ако је “бог”-“боГиња”, “глог”-“глоГиња” (а не непостојеће *боШКиња и *глоШКиња), онда је једино могуће “социолог”-“социолоГиња” исл.

    Одговорите на овај коментар
  7. фебруар 25, 01:43 #7 Boris Belingar

    Gospodine Đorđe, izvinjavam se što se ponovo javljam i vama obraćam. Iz tehničkih razloga kada se odgovara na komentar otvara se samo onaj mali prozor, u koji i ne znam šta je sve i kako stalo, ponešto sigurno jeste, nadam se dovoljno da se ne izgubi smisao. Rekoste – ni Šiptari ni Cigani nisu posprdne imenice , ali je stvar još gora – većina ih doživljava kao uvredljive, kada dolaze sa ove strane. I drugo, ne mora biti ništa ni najmanje posprdno, npr. ako mene prijatelji zovu Borčo, ali može za mene biti uvredljivo, ako mi se neko drugi obrati tako. Da ne navodim varijacije na temu vašeg imena, koje su inače standardne i nimalo posprdne, ali ako bih vas ja, koji vas ne poznajem, tako oslovio, verovatno ne biste bili ushićeni zbog toga.

    Evo i jednog primera za kraj. Bila dvojica prijatelja i komšija – Azem i Slobodan. Posvade se jednog dana oko međe, potuku, zakrve, ma samo što se ne pobiše skroz. I posle dugo vremena, sretnu se u čaršiji i Slobodan upita Azema – Prijatelju šta to onomad bi … a Azem mu odgovori – zapamti dobro, nikad više u životu da mi se nisi obratio sa prijatelju ! …

    Одговорите на овај коментар
    • фебруар 25, 13:12 Бранко

      Занимљиво је како у Вашим интерпретацијама Србин по правилу има лошу улогу, а Албанац је жртва и праведник.

      Одговорите на овај коментар
      • фебруар 25, 15:28 Boris Belingar

        Ne vidim ništa posebno zanimljivo , osim Vašeg komentara, dakako.Prvo, koje su to moje interpretacije, u množini ? Drugo, gde to Srbin ima lošu ulogu – samo zato što mu se obratio sa prijatelju ? Treće, gde je to Albanac žrtva i pravednik ? Dakle, nigde nisam rekao ni ko je kriv, a ko prav, ni ko je započeo i zašto – očito vi nešto više znate o tome, ali molim vas, nemojte to pripisivati meni. I samo da podsetim, rasprava se vodila oko toga, između ostalog, kako bi Srbi trebalo da nazivaju Albance, a ne obratno. I u tom slučaju mogao bih
        navesti potpuno isti primer, samo sa obrnutim rasporedom uloga na samom završetku dijaloga.

        Одговорите на овај коментар
        • фебруар 25, 20:11 Бранко

          Строго наступате, али сте неубедљиви. А, што се тиче нашег односа према неком називу, односно етнопејоративу (да тако “учено” кажем), Ваш суд у основи није споран. Проблем настаје када морамо читати мисли некоме како бисмо знали шта жели, очекује и слично. Погледајмо то на примеру Ваше замерке неком од учесника. Замерили сте му што Вас није ословио са “господине”, мада он није могао знати да ли би Вас, могуће, такво обраћање увредило. Јер, могуће је да се осећате као: “друг/тавариш”, “височанство”,..
          (Независно од одговора): Кад већ спомињем ословљавање са “госпо-/дин/-ђа”, и у том случају се могу наћи увређеним они “еманциповани” из предходних коментара – јер је то у основи сексизам. Па уместо да променимо језик, можда би било боље да уведемо неки нови, неутрални, род у оквиру кога ће се (само)сврставати такви људи. Тим пре што има много (већина!) жена које не деле ставове таквих, и које, на против, желе да буду ословљене са госпођ-а/-ица. Није се родио ко је свету угодио.

          Одговорите на овај коментар
          • фебруар 25, 23:36 Boris Belingar

            Očito nema potrebe da više diskutujem sa Vama – niste osporili ni jedan moj argument, a na tri prethodno postavljena pitanja nemate ni jedan odgovor – ali to nadoknađujete kvalifikacijama – da sam tobože strog, pa još i neubedljiv. Pozdravljam Vas, mogao bih takođe da reknem poneku o prirodi, a još više suštini Vašeg komentara, ali ću se ipak uzdržati. Vidim da nema svrhe, a i da ne budem prestrog, Što se tiče ubedljivosti, vaše i moje, neka o tome sud ipak daju uvaženi čitaoci.

    • фебруар 26, 16:28 Бранко

      @Boris Belingar, Заљубљени сте у сопствени наступ, испољавате наркизам. Нисте понудили никакав аргумент већ питања – на аргументе нисам ни могао одговарати, на питања нисам ни желео јер су реторичка. У сваком случају, подмећете ми квалификације – “строг” није био замена за одговоре, већ коментар на тон и боју Ваших коментара. Да је искрен, Ваш поздрав би ме дирнуо, овако сам га разумео као још један лицмерни детаљ у Вашем наступу. И мада нисте написали “оно што не желите рећи”, то сте ипак саопштили између редова. Као што сте добро приметили на почетку свог одговора, заиста нема потребе да ми се даље обраћате (мада, мени је свеједно).

      Одговорите на овај коментар
  8. фебруар 25, 10:14 #8 Sreten Vujović

    Svaka čast! Ovo je teror nad jezikom i nad moralom! BOrba za tzv. rodnu ravnošpravnost se pretvorila u borbu protiv muškaraca, nažalost! Sjećam se dramaturga iz Niša, Rahima Bujrhana, koji je bio lnaš gost na Cetinju. Kad ga je voditelj predstaviol kao “Roma”, on je kazao doslovno: Ja nijesam Rom, već Ciganin i ponosim se time!
    Više je postalo ogavno imitirati Hitlera i stvarati riječi tipa “zrnojed” umjesto vrabac, “zoroklik” umjesto kokot ili pijevac, kako vam drago! Imponuje da je pripadnica ljepšega pola progovorila ljudski, jer svaki teror nad jezikom je teror nad sviješću, čiji je jezik odraz! Poštovanje!

    Одговорите на овај коментар
  9. фебруар 26, 03:37 #9 Синиша Драгић

    Не знам зашто су термини Марковићка и Марковићева нестали. Ја у њима не видим ништа унижавајуће, они просто означавају удату жену и ћерку у породици Марковић, а ћерка је и мајчина и очева. Изрази Марковићка и Марковићева се лепо деклинирају, што је одлично. Женски облици презимена су сасвим уобичајени у Македонији, Бугарској, Чешкој, Пољској, Украјини, Белорусији и Русији – практично у целом словенском свету. Не видим зашто женски облици презимена не би били у употреби и код нас.

    Одговорите на овај коментар
  10. март 29, 07:13 #10 helena

    Hm kako bi bilo otorinolaringološkinja? Ili hirurškinja? Strateškinja? Vojnikinja? A razredna stareškinja? Domarkinja? Hahahahaha, smejurija jedna!

    Одговорите на овај коментар
    • април 20, 21:46 Evita

      A ženski trener je trenerka, trenerica ili trenerkinja. Stvarno smešno. Nomenklatura zanimanja zakonski treba da je u muškom rodu, a u govoru, gde je moguće neka se koriste oba roda, a gde je rogobatno, ne naturati na silu.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.