Psihološkinja, pedagoškinja, ginekološkinja i druge „škinje”

decembar 23 23:54 2016

 Lingvista Rada Stijović smatra da uvođenje imenica ženskog roda za označavanje profesije, kao što su psihološkinja, pedagoškinja ili ginekološkinja uopšte nije potrebno jer se jednostavno ne uklapa u srpski jezik. Na ovaj način nikako se ne postiže navodna ravnopravnost polova, već sasvim suprotno – izdvajaju se različitosti.

– To je bio razlog zbog koga su se žene u Srbiji pre više od sto godina pobunile protiv svojih ženskih prezimena, na primer Markovićka ili Markovićeva, i tražile da nose muška prezimena – Marković. Upravo zato da se ne bi izdvajale, da se ne bi potencirala njihova različitost. Dakle, kada je ime profesije u pitanju, ne bih menjala ništa. Rečenica: Ja sam profesor, a moja sestra advokat ni najmanje ne diskvalifikuje ženu, niti nam oduzima bilo kakva prava – kaže Stijović.

– Politički korektan rečnik je iskonstruisan i isforsiran. Ne treba nikog vređati, nazivati pogrdnim imenima, omalovažavati, a u rečima koje se danas nazivaju nekorektnim toga nema – kaže Rada Stijović.

U poslednje vreme među dokonim srpskim braniocima časti ocvalih devojaka često se govori o ukidanju imenica gospođa ili gospođica, da se ne bi osećale uvređenim one pripadnice nežnijeg pola koje nisu htele ili nisu mogle da nađu muža.

– Onda bismo morali da ukinemo i imenice devojka i žena, kad prva označava neudatu, a druga udatu osobu. Kud bi nas to odvelo i zašto? Ako smo slobodne ličnosti i izborimo se za prave vrednosti, za to na primer da nijedna od ovih reči nije pogrdna, zašto bi nam smetalo da nas imenuju jednom od njih? – smatra Stijović.

Slično je i sa imenicama Ciganin, Šiptar ili crnac.

– Šiptari i Cigani sami sebe zovu tako. Ako kažemo da je to pogrdno, onda mi grešimo, mi dajemo boju tim rečima koju one očito nemaju jer se ti narodi ne bi sami tako zvali. Imenica crnac takođe nije pogrdna. Naprotiv, kod nas se kaže radim kao crnac, što znači da radim mnogo, vrdeno, naporno…

– I zašto onda ukidati tu imenicu? Možda ona u Americi ima drugačije značenje, zbog njihovog nekadašnjeg odnosa prema crncima, ali to nas ne obavezuje da mi nešto menjamo u svom jeziku. Ako to neko traži od nas, treba mu objasniti, a ne raditi po onoj narodnoj videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu – kaže Stijović.

Kako se po mnogo čemu ugledamo na Ameriku i velike evropske zemlje, ne bi bilo čudno da prihvatimo inicijativu o zabrani socijalno neprihvatljivih izraza. Njima je obuhvaćeno dvadeset tri pojma koje treba izbaciti ne samo iz javnog govora već iz dnevne upotrebe. Tako izrazi kao što su samohran ili nezaposlen postaju diskriminatorski, a siromašan se može nazvati samo socijalno ugroženim.

– Socijalno ugrožen je daleko gora reč nego siromašan, rekla bih čak s izvesnom dozom pogrdnosti. Možda neko hoće njom da kaže da je tog siromašnog neko drugi ugrozio i da on sam nije kriv zato što je siromašan, ali to mi se nekako čini demagoškim. Što se tiče izraza samohran, za mene je to lepa reč koja u sebi čuva i staru reč hraniti, u smislu čuvati, brinuti. Šta u njoj ima loše? Ne treba je primenjivati onda kada su roditelji rastavljeni, ali oboje brinu o detetu ili deci. Tada ne bih rekla samohrana majka ili samohrani otac. Ali, u slučaju kad zaista samo jedno brine, to treba i reći. Ako nećete da se zna da sami brinete o detetu, nemojte reći ništa, ni tu niti neku drugu reč, osim otac ili majka – ističe dr Stijović.

Izvor: vesti-online.com

  Categories:
napišite komentar

35 komentara

  1. februar 24, 06:45 #1 Boris Belingar

    Što se tiče imenica ženskog roda mislim da je gospođa Rada Stijović u pravu. Potpuno sam drugačijeg mišljenja kada se radi o sledećem stavu : Šiptari i Cigani sami sebe zovu tako. Ako kažemo da je to pogrdno, onda mi grešimo, mi dajemo boju tim rečima koju one očito nemaju jer se ti narodi ne bi sami tako zvali. Naime, neće biti da je ovo samo pitanje lingvistike. Poznato je i da se oko ovog pitanja mnogo lome koplja. I najčešće zagovornici ovih naziva koriste isti argument kao gospođa Stijović. Da ne otvaram na ovom mestu širu priču, samo da pokušam da odgovorim sa sličnim argumentom. To što na primer mene među prijateljima zovu Nosonja, Prda ili Ćela na primer, nikako ne bi dalo za pravo gospođi Stijović da me oslovi, ili naziva, takvim imenom. Isto kao što me neko može pozdraviti sa psovanjem i da to bude samo znak srdačnosti i bliskosti, a kada to uradi neko drugi – dobiće, u najboljem slučaju, po nosu. E pa sa tim narodom, Albancima na primer, poodavno više nismo tako bliski i prijateljski da bi ih mogli nazivati kako se oni zovu sami, ili kako se nama ćefne. Pre svega, a naročito POSLE SVEGA, moramo se potruditi da bar u tom delu iskažemo minimum poštovanja i da po hiljaditi put bahato ne otvaramo stare rane. I da se pritom ne pravimo baš nevešti, da ne kažem i nešto drugo, jer vrlo dobro znamo da nas upravo upotreba reči Šiptar ili Albanac određuje i opredeljuje u mnogo širem smislu od jezičkog ili politički korektnog – rekao bih da je to više civilizacijsko, pa i etičko pitanje. I na kraju da se vratim na početak, ne dajemo samo mi boju tim rečima kao što veli gospođa Stijović, daje ih i širi društveni kontekst, a u konkretnom slučaju, nažalost i tragične istorijske okolnosti.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 24, 13:49 Đorđe

      Borise, Vaša teza bi bila potpuno ispravna kada bi pretpostavka na kojoj se bazira bila tačna. Ali to nije slučaj. Naime, ni Šiptari ni Cigani nisu posprdne imenice (niti ih pripadnici tih naroda tako doživljavaju i upotrebljavaju) kao što posprdne jesu imenice koje ste Vi naveli (Ćela, Nosonja …)! Dakle, u tom smislu, lingvistička paralela koju ste izvukli naprosto ne stoji.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 24, 14:49 Marija

        Pa ni Srbijanac onda nije uvredljiv izraz, prema toj tezi, pa opet vecina Srba u najmanju ruku ne voli kada ga, npr. Hrvati za njih koriste. Znaci zavisno od toga ko, kad i kako tu rec koristi ona moze imati uvredljivo znacenje ili ne. Reci nisu objektivno postojece instance i odvojene od konteksta u kojem se izgovaraju, odnosa izmedju onih koji ih koriste i pozicije sa koje ih dati subjekat koristi. Na kraju krajeva, ukoliko neka drustvena grupa zeli biti oslovljavana na neki nacin od strane drugih, ne vidim zasto bi to bio problem postovati? I uzgred, lako je testirati ovu tezu – uputite se u Pristinu pa oslovljavajte slucajne prolaznike Siptarima, i da vidimo kako ce reagovati 🙂

        Odgovorite na ovaj komentar
        • februar 24, 21:11 ime

          Ja koliko znam oni za sebe ne govore da su Hrvatcijaci

          Odgovorite na ovaj komentar
        • februar 25, 01:03 Boris Belingar

          Gospođo Marija, potpuno se slažem sa vama.

          Odgovorite na ovaj komentar
        • februar 26, 09:52 HEFEST

          Rec Srbijanac naprosto ne postoji u srpskom jeziku i apsolutno je neispravna. To sto neki debili tako vole da nas nazivaju ne govori nista o nama nego o tim ljudima koji je upotrebljavaju. Isto tako mogu nas zvati i vanzemaljcima. A to sto mislite da bi Siptari reagovali burno na to da ih na ulici zovete Siptarima nema nikave veze sa samom reci nego sa ociglednom namerom koja se iz takvog tendecioznog oslovljavanja krije. Isto tako ih mozete zvati majmunima. Znaci i tu bi rec trebalo zabraniti. Na kraju ako krenemo tim putem ostace nam samo par reci sa kojima necemo moci ni da se sporazumemo. Ljudi moraju da shvate da sve to nama namece bolesna demokratija(koja to nikada nije ni bila). Pravilo je da kada tolerancija nema granicu ona se pretvara u anarhiju, a iz iste nista dobro ne moze izaci.

          Odgovorite na ovaj komentar
          • jun 15, 11:43 Mira Milosevic

            Nema sumnje, sve ide iz kovacnice bolesnog globaliste, koji izmedju ostalog, i na taj nacin pravi pometnju i unosi razdor, kako medju pojedincima, tako i medju narodima.
            Ispiraju nam i ovo malo mozga pod plastom lazne demokratije.

        • april 30, 16:37 Sosa

          “Srbijanac” je izraz (imenica), koja oznacava teritorijalnu pripadnost, dok je Srbin pripadnik naroda. Nema tu bas nista posprdno.
          Odnosno, mi u Vojvodini kada kazemo da je neko Srbijanac znaci da je iz Centralne Srbije, s’ druge strane postoje i izrazi kao Vojvodjanin, ali i Precanin (zar ne).

          Odgovorite na ovaj komentar
          • april 21, 00:59 Marko

            Ne, gospođo. Srbijana nije oblast Srbije, da bi mogli da pravite takvo upoređenje, ali Šumadinac, Sremac, Nišlija,…to jesu.

        • april 21, 21:02 Željko

          najbolje ih pitaj na srpskom, pa će ti sve biti jasno ….

          Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 25, 01:01 Boris Belingar

        Gospodine Đorđe, Pretpostavka je sasvim tačna, dakle , ako ja držim da je nešto uvredljivo za mene niste vi ti koji ćete o tome suditi, budite ljubazni pa mi se ne obraćajte tako, ili, ako to ipak činite, takođe je jasno zašto to radite. Upotreba tih naziva je u dužem vremenskom periodu srasla sa poznatim pogrdnim i uvredljivim pridevima koje ne bih navodio.Da kažem i ovo, recimo, naizgled ništa uvredljivo, ali sa jasnom konotacijom ili bar prizvukom može se reći Stijovićka, ova žena, Kosovarka ili, ne znam da li gospođica ili gospođa itd i sl. Da ne navodim primer i u vezi sa vašim imenom kako vam se neko može obratiti, da ne bude posprdno, a da ipak bude nezgodno.Dakle, možemo pametovati do sutra, nadgornjavati se i tobože voditi raspravu na akademskom nivou, a odlično znamo o čemu se zapravo radi. I na samom kraju, ako vam se na primer obratim sa molbom da me ubuduće oslovljavate sa gospodine Borise, što ste na primer propustili, to znači da bi tako trebalo da činite
        ubuduće.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • maj 03, 16:37 Kosingas Gavrilo

        Naravno da takva lingvistička paralela koju je Boris nasilno nategao ne pstoji! S druge strane, kada bismo krenuli tim putem mi bismo morali iz našeg rečnika da izbacimo gomilu imenica, i da im potražimo zamenu. Morali bismo da promenimo reči koje označavaju kravu, kozu, ovcu, vola, konja, psa…. a o vlastitim reproduktivnim organima ni da ne pričam, niti probavnim! Sve bismo morali da menjamo jer bi se neko mogao uvrediti. Ono što brine je da se nasilno menjanje nekih imenica vrši samo kod nas. U Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj se i dalje kaže Cigan, u Italiji Cingar, u Nemačkoj Cigojner… i da ne nabrajam. Zamislite samo kada bi neko Italijane koji svoj voljeni glavni grad zovu Roma, neko naterao da Cigane zovu Romima, ispalo bi da su Cigani zapravo Rimljani.

        Odgovorite na ovaj komentar
    • april 21, 09:13 Aleksandar

      Djordje, potpuno se slazem sa vama.
      Albanac se na albanskom kaze Shqiptar (Šiptar). To nikako ne može biti uvredljivo.
      S druge strane kada Hrvati kažu Srbijanac, oni to govore da bi naglasilii da se to odnosi na Srbe iz Srbije. Time žele da kažu da Srbi iz Srbije i Srbi iz Hrvatske ili BiH nisu isto. To je politika i nema veze sa temom o kojoj ovde govorimo.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • april 23, 22:58 Don

      Pa, nije Šiptar u jeziku Šiptara pogrdna reč koju oni između sebe koriste, kao što je to npr. među američkim crncima sa izrazom niger. Šiptar je njihov zvaničan naziv na njihovom jeziku. Isti taj naziv smo mi Srbi usvojili od njih, i nazivamo ih njihovim originalnim nazivom. Obične su gluposti ta njihova navodna uvređenost. To bi bilo isto kao kada bih se ja vređao ako me neki stranac zove Srbin, a ne Serb. Budalaština… Zašto se Hrvati ne vređaju kada ih zovemo Hrvati, a ne Kroate? Zašto se Mađari ne vređaju kada ih zovemo Mađari, a ne Ugari ili Hungari?

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. februar 24, 12:10 #2 mara

    skandalozan, neargumentovan tekst. kako vas nije sramota da objavite ovo: ”među dokonim srpskim braniocima časti ocvalih devojaka često se govori o ukidanju imenica gospođa ili gospođica, da se ne bi osećale uvređenim one pripadnice nežnijeg pola koje nisu htele ili nisu mogle da nađu muža.”??? pa zar je i 2016. godine smisao života žene samo i isključivo da se uda? drugo, kada je reč o distinkciji između GOSPOĐE i GOSPOĐICE, imenovanja žene samo na osnovu njenog bračnog statusa, podsetiću vas da takva distinkcija ne postoji u muškom rodu – koje je opravdanje da postoji u ženskom, dakle?

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 24, 22:50 Petra

      Ovaj deo teksta je zaista neprihvatljivo i nepotrebno sarkastican. Sta su to ”ocvale” devojke? A ocvali muskarci? Nesvesno ucitana mizoginija od strane autorke.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 25, 01:03 KK

      Jezik je stariji od vaše političke korektnosti. Čuva neke odnose koji su postojali hiljadama godina, i ne možete ga promeniti preko noći. Po toj logici treba ukinuti i rod u jeziku, pa da svi budemo ono. A i vaše emancipovane ideje su stvar trenutka, jednog retkog trenutka tehnološkog razvoja i relativnog blagostanja, koji vam omogućava da budete samostalne i da birate da li ćete se udati ili ne. Kad nastupi opet gusto, bićete opet žene, i opet ćete gledati samo kako da se udate što pre. Tako da nam trebaju ti izrazi, ne žurite da ih izbacujete iz jezika.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 15, 12:07 Mira Milosevic

      Dakle, ja sam neudata, gospodjica, u poslovnom miljeu – gospodja. Zdravom duhu nije za vredjanje, ako me neko oslovi sa go-djo, umesto
      g – djice, ili obrnuto.
      I nije tesko zakljuciti da nam je lako baciti kosku, da se oko nje majemo, a sve. u stilu : “Selo. gori, a baba se ceslja”,

      Odgovorite na ovaj komentar
  3. februar 24, 14:24 #3 Gorski

    Gospođa Stijović je sve stručno objasnila i dala primere. Daću samo jedan lični primer u vezi Šiptara-Albanca. Jednom prilikom u razgovoru sa Šiptarom iz Uroševca pokrenuo sam temu: zašto Šiptari smatraju reč Šiptar za pogrdnu? Čovek se prilično uzbudio i dao je kontra argumentaciju: vi Srbi ste smislili to “Albanac”, te je on to smatrao za pogrdni naziv. Još je dodao da je Šiptar autohtoni naziv i da se Šiptarska država zove “Šiptaria”, a za Albaniju nije ni znao otkuda to, već je optužio Srbe, kako ih tako izrugavaju!

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. februar 24, 14:34 #4 Marija

    Sto se tice profesija zenskog roda, slazem se – oduvek mi je forsiranje istih paralo usi. Smatram da profesiju i pol ne treba mesati, jer ispada da, npr. psiholog i psiholoskinja zbog pola drugacije obavljaju svoje poslove.

    Sto se svega ostalog izrecenog u tekstu tice, u najbolju ruku je arhaicno, a u najgoru maliciozno. DOvoljno su rekla prva dva komentatora – ne znam da li je autorka bila maliciozna ili je jednostavno u toj meri neupucena da ne zna da je jezik neraskidivo vezan s drustvenim kontekstom i odnosima moci u drustvu, te da istih nije svesna?

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. februar 24, 21:43 #5 Branko

    U staro doba postojala su dva roda: živi i neživi. Zatim se razvilo stočarstvo i potreba da se razlikuju muški i ženski princip. Tako se živi rod razdelio na muški i ženski. Pritom, muški je zadržao osnovni oblik živog roda, dok se ženski rod posebno razvio. Dakle, kada u ovom smislu, o kojem govorimo, zanimanje identifikujemo kao “muško” grešimo, jer je ono zapravo neutralno.

    Što se histeričnih komentara tiče, mogu reći da se svet (prilike u njemu, i odnosi) ne može ikada udesiti tako da bude svima po volji. Možete se potruditi da zakomplikujete svaki deo života samo da bi se zadovoljila nekakva pomodna frustracija. U svakom slučaju, ni takav trud neće biti plodan. Meni, na primer, takođe smeta mnogo toga što dolazi sa “vaše” strane, i ne vidim da se zbog toga iko potresao – čak! Ljudi, koji su skloni da grde i da se šilje i krute kako su im ugrožena prava, sami su skloni da osporavaju prava onima sa kojima se ne slažu. Pritom, u odnosu na to nemaju ikakav problem. Sa kvazinacionalizmom je lakše, jer je vidljiv zbog svoje sirovosti. No, zanimljivo je da se ne obraća pažnja na pseudograđanštinu, urbanštinu, i uopšte svu tu lažno učenu i umišljenu parodiju vrlina. Koja je, takođe, sklona agresiji (pasivnoj agresiji), rasizmu, isključivosti, diskriminaciji, i slično. Samo što se te pojave u njihovom koordinatnom sistemu ne vide na taj način. Možda je važnije na koji ćemo način izabrati da razumemo neko oslovljavanje, etkeciju, i slično, nego da hirovito menjamo jezik (koji i tako krivimo i grbavimo uz opravdanje da je “jezik živ”). Jer i takve intervencije će se brzo izobličiti u neku suprotnost ako ne postoji svest o upotrebi.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 24, 22:38 Vladimir Ristić

      Jezik je zaista živ. Možda ga to kvari, ali tako je! Jer ja znam ljude koji su protiv ukidanja povratnih glagola u srpskom jeziku (ono “se” kao u ‘Volim da se skijam’, jer se sada sve češće govori ‘Volim da skijam’, itd). Sam sam bio sklon borbi protiv tih tendencija, dok nisam otkrio da se u XYIX veku u Srbiji govorilo ‘idem da se vežbam sviranje klavira!’

      Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 25, 00:46 Branko

      Ne znam zašto je moj komentar preslovljen na gajevicu? Eto, to recimo smatram lošim i neprihvatljivim. (Kada sam na stranici koja je ispisana vukovicom i moj komentar je na njoj, dok su latinični na latinici; naprotiv, na stranici ispisanoj na gajevici sve je preslovljeno?!).

      @Vladimir Ristić
      Što se “živog jezika” tiče smatram da je to samo loš izgovor za lenjost i nemarnost. Naravno da se jezik razvija, i to nije sporno. Sporno je što se dozvoljava da se jezik razvija stihijski, i pod uticajem nepismenih. Jezik/mova bi trebalo da bude lepo uređeni sad, a ne korovište. Ponekad pomislim da su jezikoslovci tu samo da opišu promene, ne i da utiču na razvoj jezika (jer se to etiketira kao “nasilje” i slično). Zbog toga nam jezik oblikuju estradni radnici. Ovome bih dodao i primer svođenja reči: mnogo, veoma, puno, na oblik “puno”. “Puno vas pozdravljam/volim”, “Hvala puno”, “On je mnogo dobar čovek”,… I, svi znamo kojim se opravdanjima brani ovakva praksa. Sklonost ka pojednostavljivanju nije dobra. Ponekad pomislim da je u dalekoj prošlosti jezik bio veoma složen (a ne obrnuto!), pa smo ga uprostili i težimo da ga svedemo na poluartikulisani govor. Dakle, u ovom slučaju, lenjost, neznanje, nepismenost, nisu razumeli nijense u značenju i svele su ih na jedan oblik, odnosno pomešali su ih.. Zašto pristajemo na to? Tako će sutra “jer” i “jel” zasita postati sinonimi; “strašno dobar”, “užasno dobar”,.. će dobiti pravo građanstva. Na kraju, zašto ikoga ocenjivati kada je “jezik živ” i kada svako ima prvo da ga oblikuje po volji. Naravno da je jezik živ, ali od onih koji su nosioci prosvete, koji su obrazovani i plemeniti bi trebalo da zavisi na koji način će taj jezik živeti i kako će se razvijati. (Uzgred, nije se u Srbiji govorilo onako kako ste naveli. To je pre egzotični primer iz vremena kada se razvijao građanski stil i slično). U ostalom, ako književni jezik grade književnisi imamo razloga da se zabrinemo! Ne samo da imamo mnogo “spisatelja” među onima od kojih se i ne očekuje da vode računa o jeziku, već se bojim da nije mnogo bolje ni među “elitom”. Nisam čitao dela Svetislava Basare, ali ako je sudeći po onome kako govori (imao sam prilike da ga slušam) mogu samo da se nadam da njegova dela podležu lekturi. Jer, ima i takvih među onima koji se pitaju o jeziku, koji brane ovakav uticaj time da je gospodin pisac dobitnik “prestižnih nagrada”. Ostaje neprijatno pitanje u kojoj meri oni koji su jezički uzori zaista poznaju svoj jezik?!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • mart 25, 21:49 Bravo

      Bravo.

      Odgovorite na ovaj komentar
  6. februar 24, 22:12 #6 Dragi-i-Draginja

    Ja nemam ništa protiv da neko insistira i na “ženskim oblicima” za zanimanja, ali to nikako ne može biti oblik na “-škinja” jer se u srpskom imenice ženskog roda ne prave od prideva muškog roda nego od imenica muškog roda.

    Elem, ako je “bog”-“boGinja”, “glog”-“gloGinja” (a ne nepostojeće *boŠKinja i *gloŠKinja), onda je jedino moguće “sociolog”-“socioloGinja” isl.

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. februar 25, 01:43 #7 Boris Belingar

    Gospodine Đorđe, izvinjavam se što se ponovo javljam i vama obraćam. Iz tehničkih razloga kada se odgovara na komentar otvara se samo onaj mali prozor, u koji i ne znam šta je sve i kako stalo, ponešto sigurno jeste, nadam se dovoljno da se ne izgubi smisao. Rekoste – ni Šiptari ni Cigani nisu posprdne imenice , ali je stvar još gora – većina ih doživljava kao uvredljive, kada dolaze sa ove strane. I drugo, ne mora biti ništa ni najmanje posprdno, npr. ako mene prijatelji zovu Borčo, ali može za mene biti uvredljivo, ako mi se neko drugi obrati tako. Da ne navodim varijacije na temu vašeg imena, koje su inače standardne i nimalo posprdne, ali ako bih vas ja, koji vas ne poznajem, tako oslovio, verovatno ne biste bili ushićeni zbog toga.

    Evo i jednog primera za kraj. Bila dvojica prijatelja i komšija – Azem i Slobodan. Posvade se jednog dana oko međe, potuku, zakrve, ma samo što se ne pobiše skroz. I posle dugo vremena, sretnu se u čaršiji i Slobodan upita Azema – Prijatelju šta to onomad bi … a Azem mu odgovori – zapamti dobro, nikad više u životu da mi se nisi obratio sa prijatelju ! …

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 25, 13:12 Branko

      Zanimljivo je kako u Vašim interpretacijama Srbin po pravilu ima lošu ulogu, a Albanac je žrtva i pravednik.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 25, 15:28 Boris Belingar

        Ne vidim ništa posebno zanimljivo , osim Vašeg komentara, dakako.Prvo, koje su to moje interpretacije, u množini ? Drugo, gde to Srbin ima lošu ulogu – samo zato što mu se obratio sa prijatelju ? Treće, gde je to Albanac žrtva i pravednik ? Dakle, nigde nisam rekao ni ko je kriv, a ko prav, ni ko je započeo i zašto – očito vi nešto više znate o tome, ali molim vas, nemojte to pripisivati meni. I samo da podsetim, rasprava se vodila oko toga, između ostalog, kako bi Srbi trebalo da nazivaju Albance, a ne obratno. I u tom slučaju mogao bih
        navesti potpuno isti primer, samo sa obrnutim rasporedom uloga na samom završetku dijaloga.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • februar 25, 20:11 Branko

          Strogo nastupate, ali ste neubedljivi. A, što se tiče našeg odnosa prema nekom nazivu, odnosno etnopejorativu (da tako “učeno” kažem), Vaš sud u osnovi nije sporan. Problem nastaje kada moramo čitati misli nekome kako bismo znali šta želi, očekuje i slično. Pogledajmo to na primeru Vaše zamerke nekom od učesnika. Zamerili ste mu što Vas nije oslovio sa “gospodine”, mada on nije mogao znati da li bi Vas, moguće, takvo obraćanje uvredilo. Jer, moguće je da se osećate kao: “drug/tavariš”, “visočanstvo”,..
          (Nezavisno od odgovora): Kad već spominjem oslovljavanje sa “gospo-/din/-đa”, i u tom slučaju se mogu naći uvređenim oni “emancipovani” iz predhodnih komentara – jer je to u osnovi seksizam. Pa umesto da promenimo jezik, možda bi bilo bolje da uvedemo neki novi, neutralni, rod u okviru koga će se (samo)svrstavati takvi ljudi. Tim pre što ima mnogo (većina!) žena koje ne dele stavove takvih, i koje, na protiv, žele da budu oslovljene sa gospođ-a/-ica. Nije se rodio ko je svetu ugodio.

          Odgovorite na ovaj komentar
          • februar 25, 23:36 Boris Belingar

            Očito nema potrebe da više diskutujem sa Vama – niste osporili ni jedan moj argument, a na tri prethodno postavljena pitanja nemate ni jedan odgovor – ali to nadoknađujete kvalifikacijama – da sam tobože strog, pa još i neubedljiv. Pozdravljam Vas, mogao bih takođe da reknem poneku o prirodi, a još više suštini Vašeg komentara, ali ću se ipak uzdržati. Vidim da nema svrhe, a i da ne budem prestrog, Što se tiče ubedljivosti, vaše i moje, neka o tome sud ipak daju uvaženi čitaoci.

    • februar 26, 16:28 Branko

      @Boris Belingar, Zaljubljeni ste u sopstveni nastup, ispoljavate narkizam. Niste ponudili nikakav argument već pitanja – na argumente nisam ni mogao odgovarati, na pitanja nisam ni želeo jer su retorička. U svakom slučaju, podmećete mi kvalifikacije – “strog” nije bio zamena za odgovore, već komentar na ton i boju Vaših komentara. Da je iskren, Vaš pozdrav bi me dirnuo, ovako sam ga razumeo kao još jedan licmerni detalj u Vašem nastupu. I mada niste napisali “ono što ne želite reći”, to ste ipak saopštili između redova. Kao što ste dobro primetili na početku svog odgovora, zaista nema potrebe da mi se dalje obraćate (mada, meni je svejedno).

      Odgovorite na ovaj komentar
  8. februar 25, 10:14 #8 Sreten Vujović

    Svaka čast! Ovo je teror nad jezikom i nad moralom! BOrba za tzv. rodnu ravnošpravnost se pretvorila u borbu protiv muškaraca, nažalost! Sjećam se dramaturga iz Niša, Rahima Bujrhana, koji je bio lnaš gost na Cetinju. Kad ga je voditelj predstaviol kao “Roma”, on je kazao doslovno: Ja nijesam Rom, već Ciganin i ponosim se time!
    Više je postalo ogavno imitirati Hitlera i stvarati riječi tipa “zrnojed” umjesto vrabac, “zoroklik” umjesto kokot ili pijevac, kako vam drago! Imponuje da je pripadnica ljepšega pola progovorila ljudski, jer svaki teror nad jezikom je teror nad sviješću, čiji je jezik odraz! Poštovanje!

    Odgovorite na ovaj komentar
  9. februar 26, 03:37 #9 Siniša Dragić

    Ne znam zašto su termini Markovićka i Markovićeva nestali. Ja u njima ne vidim ništa unižavajuće, oni prosto označavaju udatu ženu i ćerku u porodici Marković, a ćerka je i majčina i očeva. Izrazi Markovićka i Markovićeva se lepo dekliniraju, što je odlično. Ženski oblici prezimena su sasvim uobičajeni u Makedoniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Ukrajini, Belorusiji i Rusiji – praktično u celom slovenskom svetu. Ne vidim zašto ženski oblici prezimena ne bi bili u upotrebi i kod nas.

    Odgovorite na ovaj komentar
  10. mart 29, 07:13 #10 helena

    Hm kako bi bilo otorinolaringološkinja? Ili hirurškinja? Strateškinja? Vojnikinja? A razredna stareškinja? Domarkinja? Hahahahaha, smejurija jedna!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 20, 21:46 Evita

      A ženski trener je trenerka, trenerica ili trenerkinja. Stvarno smešno. Nomenklatura zanimanja zakonski treba da je u muškom rodu, a u govoru, gde je moguće neka se koriste oba roda, a gde je rogobatno, ne naturati na silu.

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.