Психолози: Деца траже да им буду постављене границе и да маме и тате буду доследни

август 02 20:27 2016

Родитељи не маре: Деца минут са мамом а са рачунаром цео дан

Уместо да се баве потомцима родитељи васпитање препустили вршњацима и медијима. Основци и средњошколци углавном на друштвеним мрежама. Васпитање понето из породичног дома данас није на цени
dete kompjuter

Децу у Србији у најмлађем узрасту васпитавају родитељи, од предшколског доба примат преузимају вршњаци, а када крену у школу на формирање њихових ставова и мишљења највише утичу медији, и то углавном садржаји са интернета. Истраживање Института за психологију, при београдском Филозофском факултету, показује да данас основци и средњошколци време углавном проводе на друштвеним мрежама, чак 96 одсто њих има профил на „Фејсбуку“, па самим тим оне великим делом учествују у формирању вредносних ставова.
Подаци до којих је дошао „Теленор“ у истраживању урађеном у сарадњи са Министарством омладине и спорта указују да 80 одсто основаца и 90 одсто средњошколаца свакодневно користи интернет, али да само 16 процената нешто сазна, док остали „откривају“ могућности „Фејсбука“, „Мајспејса“, „Твитера“…

Данашња деца васпитне ставове могу да заузимају на организован и контролисан начин, у породици, школи, формалним и неформалним групама, објашњава школски психолог Бранка Тишма, али све чешће у томе им „помажу“ медији, нарочито друштвене мреже, које формирају неконтролисано мишљење, културне и друштвене навике.

– Велика улога у васпитању припада и вршњацима – каже Тишма.

 

ШЕСТ САТИ
Просечан британски тинејџер проведе до шест сати дневно испред екрана, а то је три пута дуже него што је дозвољено да би се очувало здравље. Истраживачи сматрају да деца не би требало да проведу више од два сата испред екрана. Већ са 10 година они имају приступ телевизору, конзолама за игрице, смарт телефонима, лаптоп или таблет рачунарима. Британски научници су израчунали да до седме године њихова деца проведу у просеку једну годину гледајући у разне мониторе, а то време се утростручи док напуне 18 година.

– Вршњаци немају никакве границе, кажу и ураде и оно шта мисле и шта не мисле. Деци је данас важан став пријатеља са „Фејсбука“, а комуникација им је сведена само на компјутер. Свега се одричу зарад „мреже“. Колико одрасли немају утицаја на њих, говори и то што их већина и не разуме у разговору. Они могу пред нама да прете једни другима, на само њима разумљивом језику, а да ми то и не приметимо.

Данашњој деци је, сматра наша саговорница, све дозвољено, а старији се труде да им пруже све, превазилазећи често границе реалног. Подилазе им, па тако млади не знају ни када устају, раде, одмарају се, али ни када треба да кажу „добар дан“… Родитељи их спутавају не дозвољавајући им да учествују ни у основним породичним дешавањима, као што су одлазак у продавницу или спремање куће.

Неда Гертнер, из београдског Удружења васпитача, сматра да су родитељи у најмлађем узрасту најважнији, али да баш тада и – заказују. Од њих зависи и колико ће времена деца провести уз рачунар, који је, нажалост, постао основно васпитно средство.

– Рад у обданишту подразумева и коришћење медија, али постоје границе када је то корисно у васпитању – објашњава Гертнерова. – Проблем настаје када виртуелни свет постаје њихов стваран свет и када изгубе границу између реалног и нереалног. Васпитачи из избора дечјих игара виде да ли маме и тате код куће читају приче и разговарају са својим наследницима или они проводе сате уз рачунар и живе неки свој живот.
Наша саговорница, међутим, сматра да би медији и те како могли позитивно да утичу на васпитање деце. Генерације су, сматра она, одрастале уз „Невен“ и „Коцкицу“, али данашњи програм не пружа образовне, већ углавном насилне садржаје.

– Нема образовних емисија, из којих би нешто научили, сазнали, које би им отвориле радозналост – каже Гертнерова. – Дечји програм сведен је на цртане филмове, често непримерене узрасту. То утиче и на развој говора, па је све више малишана са вокабуларом који је непримерен њиховом узрасту. Са децом се не разговара, а то је основ доброг васпитања.

 

РОДИТЕЉИ НЕМАЈУ ВРЕМЕНА
Наш прослављени научник Милутин Миланковић је као дете прелиставао и чак оловком преправљао трговачке књиге свог оца. Уместо да као данашњи родитељи пред пријатељима исхвали свог сина, његов отац је када је приметио да је малишан све исправно урадио, отишао корак даље – почео је са њим да вежба рачунање. Рана стимулација је Милутину помогла да касније постане признати стручњак и да правилно одреди смењивање и трајање ледених доба. То је оно, сматрају психолози, што нашој деци данас недостаје – родитељи немају времена за њих.

 

Васпитање понето из породичног дома данас не само да се ретко среће, него изгледа да није ни на цени. Мајка деветогодишњег Реље, Јелена Ж., читава два месеца од његовог поласка у школу муку је мучила да му помогне да се уклопи у друштво вршњака у продуженом боравку. После дужег размишљања одлучила је да га повуче из боравка и упише на часове „спортића“.

Тамо је проводио два сата после наставе, до доласка родитеља с посла. Њу је, међутим, и даље мучило зашто се дете, које до тада није имало проблем са уклапањем, није снашло.

– Разговарали смо са педагогом, психологом и директором школе, на крају су ми учитељица и тренер „спортића“ отворили очи, Реља је био само лепо васпитан и није могао да се снађе у друштву вршњака – каже Јелена Ж.

Деца у овом узрасту, сматрају психолози, траже да им буду постављене границе и да маме и тате буду доследни у ставовима. Реља је све то имао. Знао је шта сме, а шта не сме. Још при поласку у вртић родитељи су га научили шта је ауторитет. Већина данашње деце, нажалост, не може да се похвали таквим васпитањем.

– Основ би требало да буде породица, а она то годинама није. Преоптерећени родитељи гурају децу на глуму, солфеђо, школе језика, спорт… Све је то добро, али треба се квалитетно бавити децом. Дете више није дете и зато бива агресивно, а то за собом може да повуче проблеме друге деце – објашњава Марица Буј Бјелогрлић, директорка ОШ „Олга Петров“ из Падинске Скеле.

Медији и вршњаци, објашњава наша саговорница, васпитавају нове нараштаје, нарочито у основној школи. Окренути друштвеним мрежама заборавили су на емоције, дружење и све је сведено само на преписку.

– На екскурзијама се некада певало и дружило, а сада набију слушалице на уши или су на „Фејсбуку“ – каже Марица Буј Бјелогрлић. – Не прихватају родитељске савете, не учествују у ваннаставним активностима, а спорт је често само начин да искажу своју агресивност, а не борбеност. Школа као образовно-васпитна установа нема механизме да обузда настало насиље, ауторитет наставника је пољуљан, а систем вредности потпуно поремећен.

“ПРИЧАЈУ“ СА НЕПОЗНАТИМА

Последња светска истраживања говоре да чак трећина испитаника путем друштвених мрежа остварује комуникацију са особама или „особама“ које никада нису упознали уживо. Том приликом 90 одсто тинејџера користе своје пуно име, 91 одсто поставља своје фотографије на профиле, 52 процента њих у контакт-информацијама објављује своју мејл адресу, док 20 одсто остави чак и број мобилног телефона. Већина се изјаснила да се преко „Фејсбука“ повезује са члановима шире фамилије и пријатељима из школе, али да нема проблем ни да комуницира са непознатима.
РАЧУНАР НАЈДРАЖА ИГРАЧКА

Београдски предшколци и основци рачунар углавном користе за игрице и сурфовање, учење је на трећем, а четовање на четвртом месту, показује истраживање Удружења васпитача Београда.

– Деца све више времена проводе испред ТВ екрана, па слаби утицај родитеља на њих, као и њихова комуникација – каже Неда Гертнер. – Са шест година дете је испред компјутера око 105 минута, играјући игрице, а викендом то чини 150 минута. Четвртина деце има компјутер у соби, а више од половине њих и телевизор.

 

Извор: Новости

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.