Radionica na Sajmu knjiga – kako da budete nastavnik koga će da cene i deca i roditelji

oktobar 19 20:51 2018

Šta znači biti dobar nastavnik? Da li je dobar onaj koji ima najzadovoljnije đake? Ili onaj čiji učenici pokažu najbolje rezultate u kasnijem školovanju? Ili je najbolji nastavnik onaj čije su pripeme najpotpunije, planovi uvek ispunjeni, a papirologija besprekorna?

Tačan odgovor na ovo pitanje ne postoji. Dobar nastavnik je mnogo više od svega toga. Zato verujemo da Udruženju Živojin Mišić, koje svake godine bira najbolje edukatore u Srbiji, nije nimalo lako pri izboru onih koji će poneti titulu najboljih. Troje nastavnika koji su ove godine primili priznanje takmičiće se za najbolje edukatore sveta (Global Teacher Prize 2018), a jedan od njih je i Dragan Kuveljić, koji živi i radi u Prijepolju.

Dragan Kuveljić je učitelj, koautor više akreditovanih programa za stručno usavršavanje, od kojih je jedan i trenutno aktuelan, kao i dva priručnika za nastavnike u izdanju Kreativnog centra (101 odgovor na 101 pitanje o tome šta svaki nastavnik treba da zna i Kako stvarati prijatnu atmosferu za učenje) . Kada bismo morali da definišemo njegov rad samo jednom rečju, ta reč bi bila posvećenost.

Dragane, ono što vas je posebno izdvojilo u ovom takmičenju jeste to što ste napustili tradicionalni način rada u učionici i okrenuli se sopstvenom pristupu u podučavanju. Šta to konkretno znači? Kako izgleda jedan čas u vašoj učionici? 

U našoj učionici nema frontalnog rasporeda klupa, kakav još postoji u većini škola. Najčešće sedimo u velikom krugu, okrenuti jedni prema drugima. Između nas nema prepreka, nema prvog i poslednjeg. Kada neko uđe u učionicu, učenici nastavljaju s radom i ne ustaju. Tako dajemo na značaju aktivnostima kojima se bavimo, podstičemo samopouzdanje i gradimo pozitivnu sliku o sebi. Naša vrata su otvorena za roditelje, koji mogu da prisustvuju časovima kad god i koliko god to žele. Kod nas ne postoji ništa što nismo spremni da razmenimo s drugima ili što neko drugi ne bi smeo videti.

Dajemo svoj doprinos ambijentu u kojem radimo kako bismo se osećali prijatno i uvaženo. Deca, u skladu sa osnovnim potrebama, bez pitanja odlaze u toalet, piju vodu, donose omiljene igračke. Na stolu imaju potreban pribor, vode računa o zajedničkim kućnim ljubimcima. Kada se umorimo, koristimo igrice koje unose radost i svežinu.

Učionicu smatramo zatvorenom kutijom, koja nije dobar prostor za pripremu dece za svakodnevni život. Zato nastavu organizujemo i kroz kulturna i istorijsko-edukativna istraživanja i male projekte. Učimo u obližnjem planinarskom domu, obično u društvu roditelja i gostiju iz drugih gradova. Mesto za učenje nam je i porta manastira Mileševe, Lapidarijum Muzeja, Čitaonica Gradske biblioteke, Dom kulture, obala Lima. Posećujemo i razne prirodne lepote, koje nas inspirišu i podsećaju na to da smo deo te prirode i da njen opstanak zavisi od nas. Često smo gosti vršnjacima u različitim krajevima Srbije, gde upoznajemo drugačiji način života. Naše učenje čine zanimljivim i gosti, najčešće poznati pisci.

Posvećujem pažnju deci s kojom radim sada i tu gde jesmo, njihovim interesovanjima i mogućnostima. Ne namećem im sadržaje i teme po svaku cenu. Učenje organizujemo kroz igru – tako da je škola deci najbolja zabava u gradu i, naravno, vodimo računa o tome da efekti postignuća budu maksimalni!

Kako održavate disciplinu na času?

Moje iskustvo pokazuje da je određivanje pravila ponašanja moćno sredstvo za uspostavljanje dobrih odnosa u odeljenju. U donošenje pravila uključeni su svi učenici. Za održavanje dobrih odnosa koristim nepogrešivu strategiju, a to su doslednost i pravičnost u poštovanju usvojenih pravila i primeni mera u slučaju njihovog nepoštovanja.

Učenici mlađih razreda vole rituale. Kada jasno odredimo pravila i ispišemo ih na panou – mi položimo zakletvu. Učenici umoče dlanove u boje i ostave otisak na panou. Zatim se potpišu preko otiska i daju zakletvu. Kada se desi da neko od učenika prekrši pravilo, obično kucnemo po ispisanom pravilu i pozovemo se na datu zakletvu.

Poštovanje donetih pravila pratimo koristeći pečate s likovima iz crtanih filmova. Dogovorimo se da tri opomene nose određenu posledicu, odnosno meru za nepoštovanje pravila. Učenici se tada trude da ne dobiju treću opomenu, a meni je važno da učenike držim u sistemu. Tako učeniku dajem šansu da se popravi i ostane uključen u kolektiv.

Ako učenik uporno krši pravila, postoje posledice oko kojih smo se dogovorili i koje dosledno primenjujemo. Posledice su obično nešto što učenika neće diskriminisati i neće ugrožavati njegova prava, a opet nešto što on ne bi želeo – kako bi mera imala efekta… Važno je da mera nije uperena na ličnost učenika, već na njegov postupak/ponašanje. Kada se dosledno pridržavamo pravila i mera koje smo zajedno doneli i koje su usvojili i roditelji, onda su odnosi u odeljenju zaista dobri.

Kako izgledaju provere znanja?

Maštovitost i kreativnost smatramo važnim koliko i pismenost, zato se i zovemo Grupa MAŠTA. Pri formiranju ocene uzimam u obzir originalnost učenika, njihovu sposobnost zaključivanja, veštinu postavljanja pitanja… Nastojim da učenje bude zajedničko prijatno iskustvo, nešto što nas zabavlja i u čemu uživamo. Smatram da tamo gde ima smeha ima i učenja. Poklanjam pažnju i tome kako se deca osećaju, kako vrednuju sadržaje koje uče, a ne samo na ono što znaju. Nastojim da ih stavim u ulogu istraživača, pronalazača, da temi daju svoj doprinos i viđenje, da imaju kritički stav koji će braniti argumentima i činjenicama, da imaju sopstvenu konstrukciju znanja, iskustva, veština i vrednosti.

Ne proveravam reprodukciju onoga što su čuli od nekog drugog. Deca sve vreme rade timski, sarađuju i istražuju u okviru svog tima, a nakon toga pravimo razmenu s drugim timovima u velikom krugu. Predstavnici grupa, uz asistenciju članova, izlažu svoje rezultate rada. Nastavu ne delimo po predmetima i po časovima, već sadržaje obrađujemo tematski, integrisano, mobilišući znanja i iskustva – orijentisana na ishode i upotrebljiva u životu. Usmeravam ih na najveću moguću participaciju i interakciju, kako vršnjačku tako i interakciju sa učiteljem. Trudim se da sve što rade bude u skladu sa interesovanjima učenika i njihovim sadašnjim i budućim potrebama.

Šta smatrate najvećim problemom obrazovnog sistema u Srbiji?

Problem je što se svet menja brže nego naša škola. Škola, između ostalog, treba da nas priprema za život u savremenom svetu. Potrebna nam je nova paradigma, podržana iskrenom namerom celog društva, koja podrazumeva učenje i menjanje učenika, učenje i menjanje nastavnika, učenje i menjanje škole, učenje i menjanje sistema. Dakle, kada kažemo učenje, svako prvo treba da pomisli na sebe. Svet u kojem živimo biće bolji kada budemo živeli u društvu spremnom da uči i da se menja.

Deca su po prirodi radoznala, zanima ih nepoznato i neistraženo, vole da uče aktuelne nove sadržaje, vole igru, vole uspeh (nagrade, pohvale). I šta se onda događa? Kada uđu u školu onakvu kakva je sada, sve pomenuto nestaje kod najvećeg broja učenika. Ne postoji motivacija. Potrebna nam je škola koja će ih podsticati na kritičko razmišljanje, rešavanje problema, saradnju i timski rad. Na liderstvo, veštinu adaptacije, odgovornost, pisane i govorne veštine. Na izgrađivanje znanja, rešavanje problema iz života, na inovacije, učenje uz upotrebu IKT-a, savladavanje veština komunikacije i prezentovanje kroz različite medije. Potrebna nam je škola u kojoj su podsticaji jači od prepreka. Potrebne su nam škole orijentisane na ciljeve, ishode i međupredmetne kompetencije, a ne na sadržaje.

Današnje škole više podsećaju na neke muzejske eksponate. Kada dete uđe u njih, sve mu je daleko i nepoznato. Buduće škole treba da obuhvate sve raspoložive resurse u gradu. Deca treba da uče tamo gde će i živeti. Teme treba organizovati kroz letnje škole, kampove, studijska putovanja, razmenu i saradnju s decom iz drugih gradova, pa i država, kroz ono što vole u vidu istraživačkih, edukativnih, kulturnih radionica. Treba im dati priliku da što više participiraju – učestvuju. Da nastavnik bude onaj koji usmerava, partner, motivator, podstrekač, vodič, saradnik u pozitivnom i podsticajnom ambijentu.

Na kraju, po vašem mišljenju, koje kvalitete i veštine treba da poseduje dobar učitelj?

Dobar učitelj treba da bude prijatan i prijateljski raspoložen prema deci. Da voli svoj posao i decu i da poštuje njihovu ličnost! Da poznaje prava deteta i radi na njihovoj zaštiti i ostvarivanju. Da razume razvoj dece i uvažava njihove potrebe i interesovanja. Da dopušta učenicima da slobodno i bez posledica iskažu mišljenje suprotno njegovom. Da ispunjava data obećanja, razlikuje šalu od zbilje i ima smisla za humor… Da bude stručnjak za svoj posao i da uspešno pronalazi put od sadržaja do učenika, a sve radi dostizanja ishoda i ciljeva učenja. Da angažuje učenike u procesu učenja. Da traga za ambijentom koji će najbolje povezati školu i stvarni život… Da pravedno ocenjuje, što ne znači da daje svima iste ocene, već jednake šanse za napredovanje u granicama sopstvenih mogućnosti. Da neguje takmičenje svakog učenika sa samim sobom, a ne poređenje s drugima… Dobar učitelj se ponosi postignućima svojih učenika i uspeva da uspostavi red i rad koristeći pravila koja su nastala u dogovoru sa učenicima! Dobrog učitelja cene deca i njihovi roditelji, a cenjen je i u širim prosvetnim krugovima.

 

Prijavite se za radionicu koju će voditi Dragan Kuveljić

U petak, 26. oktobra, od 18 časova do 19 časova na Školskom štandu Kreativnog centra u Hali 2 biće održana besplatna radionica koju će voditi Dragan Kuveljić. Tom prilikom, predstaviće priručnike 101 odgovor na 101 pitanje koji svaki nastavnik treba da zna i Kako stvarati prijatnu atmosferu za učenje, koje je napisao sa Necom Jović.

Za učešće na ovoj radionici možete se prijaviti mejlom na dragana.panic@kreativnicentar.rs ili telefonom na broj 060 244 06 09. Rok za prijavu je utorak, 23. oktobar. 

napišite komentar

2 komentara

  1. oktobar 20, 14:10 #1 Biljana Spalović

    Predstavila sam ovu knjigu na sednici u školi prezentacijom i predavanjem. Vrlo je korisna. Preporučujem.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. oktobar 21, 00:12 #2 Nadezda

    Ovo je divno, drago mi je da postoje takvi prosvetni radnici, jer i ja sam ista takva samo sam vaspitač, odgovorna, požrtvovana, sve isto radim već dugi niz godina zato sve mohe kolege kažu ” Tvoja deca su drugačija i posebna…”, da ja sam na to ponosna ❤❤❤❤

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.