Рајовић: Научите децу да мисле

април 06 20:48 2016

Раздобље до пете године дететовог живота најважнији је период за развој синапси, до тада их се развије 50 посто, до седме 75 посто, а до дванаесте чак 98 посто. С 24 године особа има развијено 98 посто својих синапси, што значи да преосталих утешних два посто остаје за целоживотни интелектуални развој.

ranko_rajovic_06– Когнитивни развој је неодвојив од моторичког. Деца морају да скачу, да се врте, балансирају, ходају боса, јер стопала су важан извор информација, морају трчати, а наша деца једва да ходају. Возимо их у колицима до четврте године.

Рајовић родитеље упозорава да су заборавили на важност игре, те да бранећи деци из претераног опреза трчање, скакање или верање по стаблима малишанима онемогућују правилан развој мозга. Већина родитеља, нажалост, није свесна својих грешака с којим започиње од самог рођења детета.

– Немојте новорођенчад пречврсто држати за главицу, деца морају имати могућност да окрећу главицу, немојте их фиксирати у разне седалице у којима су готово непомични – деца се морају кретати, мицати, тако се развијају. Омогућите бебама да пужу, на тај начин стварају синапсе у мозгу и уче. Нека мала деца ходају, трче, скачу, ротирају се, балансирају, а ваш је родитељски задатак да им омогућите што сигурнији простор и тако минимализирате могућност озледа, набраја савете Рајовић износећи застрашујући податак да због разних грешака којима су деца данас изложена – чак пола шестогодишњака има развојне тешкоће.

Прочитајте и Ранко Рајовић: Родитељи одговорни за стање у коме се налазе …

Играње видео-игрица

А краљица међу грешкама и опасностима, по Рајовићевом мишљењу, свакако је неконтролирано играње видео-игрица чему су младе генерације фанатично посвећене. Иако је тешко одредити границу, Рајовић је свом сину допустио да пола сата два пута недељно игра видео-игре. Било је великих отпора, али успело је. Схватио је да је то штетно. Играњем у већим количинама, сматра овај доктор, дечаку би се угрозило адекватно развијање динамичке акомодације ока (осећај за приближавање и удаљавање предмета – што се идеално постиже лоптом) чиме би био предиспониран за проблеме с читањем и писањем и тешкоће у учењу.

Прочитајте и Како васпитати сина?

КОЈА ЈЕ ВЕЗА ИЗМЕЂУ ЖИРАФЕ И БРОЈА 11?

На самом почетку предавања, др. Рајовић је запитао публику „Која је веза између жирафе и броја 11?”. Одговор је податак од велике важности за жирафу, наставио је понудивши малу помоћ окупљенима. Рајовића је, како каже више занимао процес размишљања и саме идеје које су присутнима падале на памет него тачан одговор. Те су идеје и нагађања резултирале бројним информацијама о самој жирафи. Да је мужјак жирафе висок шест метара, женка пет, да живе 20 година, а чак 28 у ЗОО-у, да попију 20 литара воде, поједу 60 килограма лишћа… Све је те чињенице пласирао је Рајовић публици исправљајући испитанике у покушају да нађу одговор.

– Идеје су најскупље, оне данас нажалост више не постоје. Ми више једноставно нисмо научени размишљати на овај начин. Не усуђујемо се претпостављати и нагађати, јер нам је неугодно да не испаднемо глупи. Ако нисмо сигурни, радије ћутимо јер смо тако научени, каже Рајовић. И коначно, да читаоци не остану без одговора – жирафино срце тежи 11 килограма. То је снажан и тежак орган који мора пумпати крв кроз дуги врат до жирафинога мозга.

Родитељима, васпитачима, учитељима, свима који суделују у развоју детета, Рајовић саветује игре према НТЦ саставу које у себи садрже и моторичке елементе ротације, скакања, балансирања, али и мисаоне операције.

Прочитајте и Како настају размажене генерације

– Кључ логичко-математичке интелигенције је у играма с елементима мисаоне серијације и класификације. То конкретно значи да учимо децу заставе држава или знакове аута. Кад их питамо која је већа држава Македонија или Русија, то је серијација, а кад тражимо да издвоје земље које имају плаву боју у застави, то је класификација. Игра калодонта је одличан пример мисаоне класификације. Деца најбоље уче кроз симболе, дајте им тако да преточе песмицу у слике, односно симболе, да напишу кратку причу. Постављајте им загонетна питања (Како су гуске помогле да сачувамо неке од највећих мудрости човечанства? Одговор је перо за писање.). Нека пишу нелогичне приче, попут „Црвенкапице у Јапану”. У ту је причу једна девојчица унела и суши за баку и Брус Лија који је Црвенкапицу спасао од злог вука. Научила је у игри пуно о јапанској култури и то ће памтити. То је пут учења, наводи тек неке примере у свом богатом арсаналу задатака и игара за малишане овај педагог и аутор разграбљених књига „IQ детета – брига родитеља” и „Како успешно развијати IQ детета кроз игру”.

 

Извор: ntcucenje.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.