Рампа за преписивање на матури

У десет одсто школа ове године тражићу да, уместо наставника, директор и његов тим надзиру матуру и директно одговарају за регуларност. – Преговарамо да просторије за полагање покријемо камерама које ће снимати из птичје перспективе

У скоријој историји није било министарства које је усвојило девет закона у једној школској години и покренуло реформe за измену образовања, од вртића до факултета, као што је то учинило Министарство просвете науке и технолошког развоја. Како реформе секу стари образовни систем, тако пристижу и критике. Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић нестрпљивима поручује да стану у ред јер, како каже у разговору за „Политику”, ако је нешто пропадало 30 година, нема оног који ће да га „дигне” за две. Али очекује добре резултате 2021, када ученици изађу на ПИСА тестирање. Себе назива просвећеним апсолутистом и подсећа да је самоуправљање укинуто и да не могу баш сви да се питају.
С министром Шарчевићем разговарамо у тренутку када су пријемни испити за упис у уметничке и специјализоване средњешколе окончани и свршени осмаци се увелико спремају за завршни испит. И прво га питамо до када ће се тестови за малу матуру допремати под оружаном пратњом и да ли је то светска пракса.
– Није то пракса у свету, него су укорењене лоше навике у Србији упутиле власт да буде строжа него што треба. У свету нико не износи тестове у горњем и доњем вешу, не продаје их на улици за 10–20 евра, нити тамо помажу деци да преписују. Њима није битна само диплома, без обзира не знање. Све то имате код нас и то сам наследио, као и лоше конципирану малу матуру. Треба довољно новца да се цео систем редизајнира, што смо учинили с великом матуром, а сада је на реду мала. Повећали смо број поена које ђаци могу освојити на тестовима и увешћемо строжу контролу. Ја ћу у десет одсто школа ове године тражити да, уместо наставника, директор и његов тим надзиру малу матуру и директно одговарају за регуларност – најављује у разговору за „Политику” министар Шарчевић.
Шта сте предузели да се спречи преписивање?
Ангажоваћу све моје помоћнике и начелнике, све што имам на располагању да то спречим, да оду тамо где је било преписивања, у Пчињски округ, Нови Пазар. Родољуб Шабић штити приватност ученика, немам шта да му замерим. Преговарамо да просторије за полагање покријемо камерама које ће снимати из птичје перспективе. Једноставно не верујемо професорима, њихова васпитна улога не би смела да подразумева да варају, лажу и краду. Није решење у инспекцији и полицији, требало би ми 5.000 инспектора да истребим у Србији све невоље које су се деценијама одомаћиле. Донели смо „јаке” законе који дају овлашћења држави да смени оне школске играче који крше прописе.
За годину дана направићемо центар за испите који ће на две године организовати национална тестирања ђака пред малу и велику матуру. Кроз цело школовање имаћемо каријерно вођење ученика, а оцена наставника биће нека врста прогнозе која се мора остварити на завршном испиту. Исто ћемо урадити и с великом матуром. Наставнику ће зависити плата од остварења те прогнозе.
Довољан број ученика положио је пријемни испит за формирање 65 гимназијских ИТ одељења. Да ли су све школе спремне за њих?
Договор с кабинетом премијерке и Владиним ИТ саветом је да покушамо да све ученике који су положили пријемни упишемо у информатичка одељења. У градовима где за њих нема неопходних 20 ђака биће одељења с мање ученика, а тамо где их је више од те квоте положило пријемни повећаћемо број одељења. За годину дана организовали смо обуке и наставника и ђака и добили резултате. Не постоји земља која је, као ми, увела програмирање у пети разред основне школе. Због тога смо били хит на министарској конференцији у Паризу, нарочито како смо то учинили с малим буџетом уз јако противљење Националног просветног савета. Услов за добијање 27,4 милиона евра од Европске комисије био је да донесемо неопходне законе, а већи део тог новца иде за обуке наставника потребне за промену начина учења у школама што је урађено у првом и петом разреду осмолетке и гимназијама. Обучени су директори школа и више од 80 одсто наставника, а сада крећу и обучавања за ИТ одељења.

Не постоји земља која је, као ми, увела програмирање у пети разред основне школе. Због тога смо били хит на министарској конференцији у Паризу, нарочито како смо то учинили с малим буџетом уз јако противљење Националног просветног савета

Једна од новина у средњим школама јесте и дуално образовање. Да ли су послодавци заинтересовани да учествују у том образовном концепту и да ли ће ученици бити плаћени за праксу?
Ученици су плаћени према законским нормама. Ми смо при увођењу дуалног образовања донели закон, нисмо импровизовали као неке земље које сада од нас преписују те норме. Све европске земље имају дуално образовање, односно оне којима је развој привреде битан. Прошле године подржало нас је 1.500, а ове 3.800 компанија. Постоји потреба да дуално образовање уведемо и на факултете и високе струковне школе. Банкари траже да студенти део градива уче у банкама. Сада је 23 одсто ученика средњих стручних школа у дуалном моделу. Било је 19 таквих профила, а ове године додајемо још 11 и они се најпре разграбе при упису у средње школе. После 12 година усвојили смо Закон о националном оквиру квалификација који је изједначио формално и неформално образовање. Имамо мањак кадрова за рад у просвети, то покушавамо да решимо новим програмима јер математичари и информатичари за ове паре не желе да раде у просвети и на факултетима.
Када ће просветним радницима бити повећане плате?
Заступам интерес својих колега и борим се да им свако повећање плате буде видљивије. Морамо за њих имати више пара јер многе државе које хоће да унапреде образовање озбиљно плаћају своје наставнике. До сада смо имали по једно увећање годишње јер смо затекли велики минус у каси, а од наредне године наставници могу очекивати и два повећања плате годишње. То није моја реченица, него председника и премијерке. Од 1. јануара уводимо обрачун зараде према платним разредима, што значи награђивање наставника према знању које стекну њихови ученици.
Шта очекујете од реформе гимназија?
Ми радимо страшно брзо и све новине су спремне да буду спроведене од септембра. Обуке за изборне програме ће бити крајем августа, а оне за рад према новом плану рада у првом разреду су у току. Само у просвети имамо ограничење да све мора да буде готово 1. септембра. Ако није тако, можемо да скочимо као Ивана Шпановић, џаба нам је. Очекујемо да испунимо стратегију да 40 одсто средњошколаца бира гимназију и да она у Србији буде основна школа с које се иде на студије и да ђацима нуди изборне предмете, уз оне класичне. Било је покушаја опструкције реформе, нашло се њих четворо-петоро који нас критикују, а годину дана су имали право да кажу шта хоће и шта мисле, чак је објављена и књига о овој реформи. Изборност ће гимназију учинити атрактивном школом јер ће ђаци бирати програме који ће их усмеравати ка будућем факултету.

Од наредне године наставници могу очекивати и два повећања плате годишње. То није моја реченица, него председника и премијерке. Од 1. јануара уводимо обрачун зараде према платним разредима, што значи награђивање наставника према знању које стекну њихови ученици

Да ли постоји монопол издавача на тржишту уџбеника?
Постоје друге институције, агенције и комисије за испитивање конкурентности, као и Министарство трговине, који испитују да ли је неко монополиста. Није наше да се тиме бавимо. Ово питање је добро решио претходни закон из 2015. који је укинуо монопол Завода за уџбенике, али је било лоше што није било стандарда за дигиталне уџбенике и што је увео цензус да издавача мора бирати пет одсто школа ако ће да остане на тржишту. То смо сада укинули, спасили мале издаваче и увели равноправност јер у каталогу уџбеника има 20 средњих, малих и великих издавача. Не можемо да ограничимо цену комплета јер не можемо да диригујемо услове на слободном тржишту. Толика се фама диже око уџбеника, не знам зашто сада када деца имају интернет и допунске литературе колико хоће. Набавка комплета путем ђачке задруге ће појефтинити цену комплета за родитеље 15 одсто. Уџбенике ће одсад бирати родитељи и родитељски савети јер више неће деловати само формално.
Национални савет за високо образовање (НСВО), на седници пре недељу дана, најавио је да ће вам проследити копије 103 спорне докторске дипломе на поновно разматрање и тражити да се о њима изјасните. Да ли сте добили захтев и како ћете поступити?
Те дипломе су заостатак тела које је направило доста ломљаве и отишло у историју. Бивши сазив НСВО-а је имао своје тело, Комисију за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), које је у два наврата акредитовало факултете којима сада оспоравају поменуте докторске дипломе, нисам ја то чинио. КАПК није, а требало је да подноси извештај Министарству просвете и Европској комисији за акредитације и проверу квалитета, која признаје дипломе на интернационалном нивоу. Цео поступак није био законски одређен и исту грешку правио је известан број државних факултета, тако да бисмо могли да причамо о 1.500, а не 103 дипломе. Ако би сви ти људи тужили државу, платили бисмо дебеле казне. Биће последица ако се не уозбиљимо јер је наредне две године, због КАПК-а, статус српских универзитета у Европској комисији „на поправном”, званично смо „члан под ревизијом”. Замерају нам и што немамо екстерно вредновање факултета. Зато и спремамо нове сетове закона. Ако нам НСВО проследи на испитивање 103 дипломе, јер једино министарство може да их проверава, ми ћемо их према процедури послати инспекцији која већ зна да смо ми ту причу закључили и рекли да су поменуте докторске дипломе валидне.
Када ће бити направљена нова мрежа школа?
Она је већ направљена. У садашњој фази за основне школе локалне самоуправе дају своје мишљење о њој, а за средње школе држава се пита. Већ наредних дана, чекамо расплет те приче. Имали смо лењих локалних самоуправа, али имам ја алата да их пожурим, код мене је каса.Антрфиле

Руси заинтересовани за изградњу кампуса за стране студенте

Докле се стигло с идејом о изградњи кампуса за стране студенте у Сремским Карловцима и које су остале мере за популаризацију српских универзитета у иностранству?
Договор направљен у председништву, уз сагласност Српске православне цркве и премијерке, јесте да то буде пројекат на националном нивоу. Правим тим који ће осмислити велики пројекат и бавити се изградњом кампуса. Што се тиче инвеститора, Руси су заинтересовани, у преговорима смо с Уједињеним Арапским Емиратима и Кинезима. Када је реч о каталогу „Студирај у Србији”, он нуди 24 програма факултетске наставе на енглеском. Да појасним, то није седми државни универзитет, већ компилација програма које нудимо странцима. 

Извор: Политика