Ранко Рајовић: Негде смо, изгледа, јако погрешили

јул 14 21:19 2017

У опширном интервју за један хрватски магазин Ранко Рајовић говори на многе теме, а ми издвајамо неке нове и занимљиве ствари које можда до сада од њега нисте чули.

О образовању у региону

Земље регије имају застарели образовни систем који стагнира, а када се реално погледа какви су трендови у свету, јасно је да заостајемо. Посебно заостајемо за државама из источне Азије (Кина, Сингапур, Јапан, Јужна Кореја, Тајван) које су већ толико далеко да је питање како их пратити и можемо ли то уопште. Ако се зна да је функционално знање у релацији с бруто националним дохотком, јасно је да ће у будућности доминирати државе источне Азије. Зато развој функционалног знања представља један о приоритета ЕУ, али до њега се нажалост не може доћи само репродуктивним учењем.

Потребно је нешто додати, али ту постоје лутања, разни покушаји без посебног ефекта… Ја сам покушао с неколико решења, а сва су заправо базирана на неурофизиологији и управо кроз игру налазимо добре начине који су стимулативни за децу. Репродуктивно учење избегавамо. Важно је осмислити методе, добре игре…

Ту су најважнији учитељи који заврше НТЦ семинар, чују на семинару пуно примера из праксе, а онда очекујемо да то пренесу деци, али и да сами осмисле неке методе које шаљу назад у стручни тим НТЦ-а. На тај начин прикупљамо добре методе, преносимо их даље, повећавамо квалитет НТЦ програма, сви заједно напредујемо и имамо боље резултате.

О новим технологијама у служби знања

Нисам ја против нових технологија, корисне су, али могу бити и штетне, посебно ако “заробе” дете па почне да запоставља школу. Виртуални свет постаје забаван, а школа је напорна или досадна. Морамо помоћи деци да школу схвате као вид забаве јер учење је игра. Не можемо нпр. читање гледати изван контекста учења и метода рада у школи.

Постоје начини, али имамо премало простора да то детаљно елаборирамо. Оно што је важно знати јесте то да ако терамо децу на репродуктивно учење, то је против физиологије и неминовно временом доводи до отпора према школи, према таквом начину учења и према самом читању. Морамо користити нова сазнања из неурофизиологије, имплементирати их у вртиће и школе те тако помоћи деци да боље уче, лакше памте, читају…

Очито је да у хипербрзом мултимедијском свету читање постаје посебно угрожена активност. Комуникацијски канали постали су махом текстуални, али концентрирано читање с разумевањем није више омиљен облик забаве. А књига би у великој мери требало да буде и управо то – забава.

О читању

По неким истраживањима деца у школи више и не читају лектиру него налазе скраћене верзије на интернету, читају само поједина поглавља, а само 20% деце доиста чита књиге! То се разликује од државе до државе, али реално је проблем све већи. Могуће је да деца живе брже и да се све догађа у кратком времену – након видео-игрице у којој пређу све постављене проблеме за један сат доживе пуно нервирања, среће, ишчекивања, узбуђења па је тешко читати неку књигу где се све одвија прилично споро.

Други је проблем ако деца имају успорену акомодацију ока, онда могу имати проблем приликом читања, па се догађа мешање слова у реченици, па чак и читавих редова. Онда читање није само досадно него представља и проблем. Дете нема концентрацију, догађа са да нешто што прочита не може да понови, заборавља пуно тога и онда мора поновно читати. Раније није било тако, а негде смо изгледа јако погрешили.

Наш задатак је да дете уведемо у књиге, тј. сликовнице већ у најранијој доби и тако га заинтересујемо за читање. Читати му приче за лаку ноћ. Узети сликовнице које ћемо заједно бојити, научити га љубави према својим књигама. Када идемо у тржни центар или сл., можемо му једном у месец дана и купити неку књигу. Ако воли заставе, купићемо му књиге те тематике, ако воли животиње, онда те тематике. Тако им стварамо љубав према књигама. Компјутер је добар, али не знам где је граница – пола сата на дан или више…

Не смемо заборавити ни албуме са сличицама, али ту морамо пазити да не купимо сваки дан по 10-20 сличица, јер то није добро. Пуно је боље купити сваки дан по 4-5 сличица, да дете ишчекује сутрашњи дан и сакупља тај албум 2-3 месеца. То често предајем родитељима јер ако купујемо деци пуно сличица, они сакупе албум за 10-15 дана и од тога немају никакве користи.

А то је везано за развој мисаоних класификација, серијација и асоцијација, које трају неколико месеци у активностима као што су сакупљање сличица, салвета и игре кликерима. И страшно је важно развијати мисаоне класификације и серијације, јер оне су уз асоцијације основа функционалнога знања. Посао је родитеља, па и учитеља, да знају које су то игре, али нажалост видимо да су те корисне игре све мање у оптицају.

Ако се и одлучимо (понекад случајно) да уведемо дете у неку корисну игру, углавном је ми родитељи покваримо, јер рецимо ако дете воли кликере, родитељи купе 50 комада, за викенд дођу рођаци, па можда купе још 100 комада, а онда дете има у кутији 100-200 кликера и не жели више ни да се игра, а ако се случајно и игра, ту нема развоја мисаоних класификација и серијација. Зато је важно да родитељи схвате да од пуно играчака дете баш и нема неке користи.

Будућност образовања и васпитања

По неким истраживања IQ опада, јер смо, изгледа, дошли до одређеног максимума. Ја не бих тако рекао, људи ће још напредовати, само ако се успе на неки начин ускладити природан развој који траје стотинама хиљада година и утицај технологије. Више сам него сигуран да ћемо сутра нанотехнологијом моћи утицати на низ поремећаја који ће се моћи излечити.

Али док се то не догоди, наша је обавеза да бринемо о деци на најбољи могући начин јер свака наредна генерација има све слабије резултате на тестовима које радимо у државама средње Европе. Ту су најодговорнији родитељи, па морамо прво њих едуковати. Највише због њих написао сам двије књиге: IQ детета – брига родитеља и Како успешно развијати IQ детета кроз игру.

Развијање можданих вијуга

Омиљена ми је књига Дивљи багрем и чувар кућа мање познатог писца Слободана Ненина. Читам епску фантастику, а посебно бих издвојио књиге Уроша Петровића Авен и Деца бестрагије, које бих препоручио свима које привлачи ово подручје. Када сам био млађи и имао више времена, одушевљавао сам се Стендаловим књигама, ту је био незаобилазан Тихи Дон и све енциклопедије до којих сам могао доћи.

Од стручних књига углавном читам медицину, физиологију мозга, почео сам у последње време да проучавам нека подручја педагогије не бих ли се лакше сналазио у примени нових медицинских открића у педагогији. На интернету углавном пратим спортска догађања, али колико ми то време дозвољава. Пуно времена проведем читајући пристигле имејлове. Још увек нисам нашао адекватну солуцију за толико информација…

Ранко Рајовић за gkr.hr

  Categories:
напишите коментар

6 коментара

  1. јул 15, 03:17 #1 Mira Milosevic

    Da, jako smo pogresili i gospodin Rajovic je u pravu., navodeci delom i uzrocnike koji su doveli do toga da nasa deca pokazuju sve losije rezultate funkcionalnog znanja.
    No posto su problemi roditelja sa decom toliko slozeni, bojim se da nemamo vremena da se baviimo delimicnim znanjima i tehnikama spolja, a koje daju slabe rezultate.
    Zasto ovo kazem i sta je to celovito znanje.
    Ako je prvi milenijum bio ideja, drugi milenijum, realizacija ideje, treci milenijum mora biti milenijum duhovnosti. A duhovni rast i preporod coveka 21 veka, trazi celo, i coveka i znanje.
    Kakvo je to onda znanje ?. To je bez dvojbe vaspitanje dece i edukacija odraslih, koje harmonizuje emocije, vraca dete – coveka, svom Izvoru, sopstvu po Bozijem davanju, i ucelovljuje ga. Stimulse i pokrece iznutra. Ucelovljen covek, nalik je Tvorcu, zivi u Radosti i Dobroti i kad’ ima i kad ‘ nema, kada je kisa ili sunce. Ziviu u Ljubavi prema detetu, partneru, prirodi, coveku, zivotu.

    Nije li to zadatak i zelja savremenog coveka. Naravno da jeste, ali je njegov put za ucelovljenje i vrednosti kojima treba da tezi, zatvoren. Koja je to rampa na tom putu ? To jet pet pogubnih autoritarnih vaspitnih modela, pet ljutih rana, koje mora da zaceli da bi se izleciio emocionalno, mentalno i telesno. Da bi sacuvao ovu planetu koju rastura kao igracku.
    Pobrojacu ih po ko zna koji put. Najpre dva zvanicno priznata modela, koje nam zapad poturi u paketu tranzicije, a niko o njima ne govori, izuzev Prof. Milice Novkovic.
    Pozitivno uslovljavanje (nagrada) i blaga prinuda ( kazna). Naravno da roditelji primenjuju jos dva oblika kazne-prinude, a to je verbalna pogrda- kritika i zabranjena batina.
    Nagradjivanje – kupovanje deteta, naslojava emociju radosti, na mentalnom nivou, zelje, u kom slucaju se zdrava zastitna, izvorna emocija radosti krivi u pohlepu. Danas kao nikada do sada, covecanstvo ropce pod teretom pohlepnih, laznih dusebriznika, a tek sta nam sledi od pohlepne armije malisana koja pristize, ima da vidimo. Zapad je ove modele usvojio davnih pedesetih godina proslog veka, a rezultate prepoznajemo i sto je jos gore, zivimo.
    Drugi model koji razboljeva zdravu emociju ljutnje, do besa i gneva,j este kazna u vidu blage prinude (oduzimanjem obecanog), i ostalih vidovia kaznjavanja. Nazalost u tolikoj meri su prisutne posledice naslojene, potisnute i iskrivljene ljutnje, da vise i ne postoji prelazna faza besa, vec se u gnevu potezu nozevi i ubija.
    Naravno, ekran i njegova zloupotreba, ttreci je vaspitni model, koji atakuje na emociju straha, naslojava zdrav zastitni strah i krivi ga, a posledice su agresija i autoagresija.
    Ekran i reklama neguju svet materijalnog , a coveka dodatno uvode u pohlepu.
    Zar je onda tesko zakljuciti da je svet zakovan na pohlepi i strahu, da su to dve najjbolnije rane, da puta do Dobrote , Istine i Ljubavi nema,, a tek do Radosti.
    Dakle, moram da kazem da Prof. Novkovic 17 godina prica o uticaju ekrana na formiranje svesti, da ga deca do tri godine ne smeju gledati da bi se utemeljila u realnom svetu i razvila sinapse i osnov za funkcionalno znanje.Nakon toga moguce je selektivno i kontrolisano koriscene ekrana.

    Cetvrti pogresan vaspitni model je prezasticivanje od rada, reda, isthne, zivota. Prezasticen naslojava zdravu zastitnu emociju brige i krivi je u lenjost tela, prozdrljivost i nesvesnost. Treba li vise od ovoga. Prezasticen je nezahvalan, hedonista ili depresivac. A zar to nije pohlepan, koji ima potrebu da otima , gospodari, manipulise i upravlja drugima.

    Na kraju, peti model je verbalizam, odnosno prazna prica. Najnemoralniji je vaspitni model, jer smo na prethodna 4 modela, ama sve pokvarili, a od deteta-
    coveka, ocekujemo da bude moralno u nemoralnim uslovima.Ovaj model atakuje na emociju tuge, krivi je u tvrdoglavost, zavist, zlobu. Eto zasto smo takvi kakvi jesmo, ne od masnih cvaraka, vec od neznanja, a krivili drustvo ili pojedinca, na istom smo. Eto nama odgovora GDE SMO JAKO POGRESILI.

    Nadam se da sve receno nije na odmet, narocito stoga sto je sada jasnije da se zdravi odnosi grade samo i iskljucivo u odsustvu svih pet modela.. Vdeste, da je SVE U SVEMU, da zastoja u emocionalnoj harmonizaciji ne sme biti ni na jednoj emociji, da delimicno znanje ne biva.
    Kada smo zadovoljili pet pobrojanih uslova, stvorili smo nove okolnosti, u kojima ce dete – covek da raste ,da se duhovno prepodobljava od nebica do bica, kao drvo kome zivota nema, ako ne postoji pet uslova :toplote, vlage, suvoce, hladnoce, vetra. I to sve sa merom, po zakonu netaknute prirode. A taknuta je i priiroda’, jer je upravo remeti, pohlepan- manipulativan um.
    Da dodam i to da je Prof. Novkovic svoju ideju Izvornog vaspitanja, naucno utemeljila preko Sudjok medicine, da je u nju utkala 40 godina rada i prakse u skoli i porodici, kao i to da je dala prakticna resenja za primenu u porodici. Jedan deo vaspitnog procesa i rada sa decom, odnosi se na radostan rad kroz igru(, koji spominje g-din Rajovic), sto pije vodu samo onda kada detetov um nije uslovljen (dakle bez nagrade i bez kazne), kada je kroz rad i red u kuci razvilo sposobnost i podiglo svesnost do nivoa potrebnog da moze da realizuje ceo potencijal koji je donelo na ovaj svet. Pa bio pekar ili Tesla, svejedno, ostvarice se na najbolji nacin, sa vec razvijenm, Bogom danin kvocijentom inteligencije.

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 15, 10:32 #2 Mica

    Eto Vam gospodine Rajovicu odgovora
    GDJE SMO JAKO POGRIJESILI .

    Одговорите на овај коментар
  3. јул 15, 13:55 #3 Natasa

    Sve stane u jednu rečenicu….jer sreća je lepa samo dok se čeka….tako jednostavno dijagnoza, ali leka joj nema …. previše izbora, a premalo “ukusa”.

    Одговорите на овај коментар
  4. октобар 03, 07:51 #4 Slavica

    Umesto da živimo igrajući se sa decom pa makar i u dvorištu mi trčeći za zivotom izgubimo tu istu decu!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.