Рано учење – дугорочна штета

јануар 09 09:41 2017

Деца која су почела да читају са 5 година, током каснијег школовања лошије су читала  од деце која су читање савладала касније. “Многи васпитачи жале ми се да су под великим стресом, толико да размишљају о отказу, због притиска да малу децу подучавају академским знањима и да…

dete i [kola

“Многи васпитачи жале ми се да су под великим стресом, толико да размишљају о отказу, због притиска да малу децу подучавају академским знањима и да их оцењују. Они су сведоци колико су деца због тога несрећна и мисле да би деца много више тога научила кроз игру и дружења. А наука потврђује њихов став” пише развојни психолог Питер Греј.

Бројне студије показале су да рано учење школског градива, мада у почетку побољшава резултате, заправо на дужи рок доводи до назадовања, нарочито у погледу друштвеног и емоционалног развоја, објашањава он.

У Немачкој је још током 70-их вршено поређење између 50 обданишта усмерених на дечију игру и 50 усмерених на учење школског градива. Упркос бољем предзнању деце из друге групе, до четрвртог разреда осовне школе деца из прве групе знатно су их превазишла у сваком погледу. Рани ученици лошије су стајали са математиком и читањем, као и по питању друштвене и емоционалне зрелости. Због ових сазнања, у Немачкој су, упркос глобалном тренду, одустали од раног учења и вратили се игрању у обдаништима. Слична истраживања у САД дала су исте резултате. Почетни успеси и предност у односу на децу која се играју, код деце која рано почињу са учењем брзо бледе. Штавише, како је показало једно дугогодишње истраживање, у узрасту од 23 године, деца из групе која је рано почела са учењем имала су више шансе да почине кривично дело него њихови вршњаци који су предшколске дане провели у игри!

Шта може бити узрок оваквих последица раног учења? Греј сматра да стављање нагласка на успех и напредовање оставља негативне последице на децу која се подвргавају раном учењу академских знања. За разлику од њих, деца која се много играју уче да се слажу са другима, да планирају своје активности, да превазилазе разлике и постају одговорнија.

И други стручњаци за дечији развој наглашавају погрешне представе о томе како деца уче, које владају код данашњих креатора образовних политика.

“Игра се често сматра незрелом активношћу којом се ништа не постиже, али без ње нема развоја, контроле осећања и пажње” каже Дејвид Вајтбред, психолог са Кембриџа.

Искуство игре мења неуронске везе у предњем делу мозга, чега без игре нема, каже Сређо Пелис, са Алберта Универзитета у Канади. Те промене су неопходне да би сазрео цетар за контролу извршних функција мозга, који регулише емоције, планира, решава проблеме. Игра припрема млад мозак за живот, љубав, учење. “Ова игра мора бити потпуно слободна – без тренера, правила, упутстава” наглашава он. “Било да је у питању кошкање, прављење замка од песка или нешто треће, деца сама морају да донесу правила. Надчеони кортекс тако ствара нова неуронска кола која регулишу сложене друштвене односе,” објашњава Пелис.

Проучавајући животиње, научници су открили да игра активира читав неокортекс, и да се трећина гена које су проучили значајно мења након само пола сата игре. “Код људи, игра развија друштвене вештине које воде бољем успеху у школи” објашњава Пелис, позивајући се на студију која је показала да деца са бољим друштвеним вештинама у трећем разреду, имају боље оцене у осмом. “То је вероватно и разлог зашто земље које имају дуже школске одморе – имају и боље ђаке,” закључује он.

Џеј Гид, неуронаучник са Универзитета у Сан Дијегу посветио је каријеру проучавању начина на који се мозак развија од рођења до зрелости. Његово мишљење је да деца млађа од 7-8 година нису прилагођена дидактичком објашњавању већ активном истраживању. Код предшколске деце, класично учење убија жељу за истраживањем.

Нарочито је погубно притискање мале деце да уче читање. Писменост постоји тек 6.000 година и мозак није еволутивно предодређен за тако комплексан задатак. То није вештина која се спонтано стиче попут ходања. Једна новија студија из Немачке, из 2012. године, показала је да деца која су почела да читају са 5 година током каснијег школовања лошије стајала са читањем од деце која су га савладала касније.

Приредила: Јована Папан

Извор: detinjarije.com

  Article "tagged" as:
  Categories:
напишите коментар

16 коментара

  1. септембар 29, 10:40 #1 Radmila

    Ne kaže se “stojala”, nego “stajala”. Postoje deca koja upravo zahvaljujući svom istraživačkom duhu i radoznalosti nauče rano da čitaju, broje, računaju, itd. Osim toga, mnoga znanja mogu da se steknu kroz igru. Ovaj članak može da se zloupotrebi od strane onih koji smatraju da decu ne treba ničemu učiti dok su mala, što nije tačno. Bitan je način učenja i pristup deci različitih interesovanja i talenata.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 29, 12:41 Marina

      Slažem se Radmila sa Vama, u potpunosti. Ja sam sa 5 godina čitala i ćirilicu i latinicu, i sada sa 24 godina ne osećam da je to imalo negativan uticaj na moj društveni i emocionalni razvoj.

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 29, 12:44 Sanja

      Bravo za tekst! Vec je postala moda da mame decu uce da citaju i pisu pre trece godine zivota (A pri tome ne znaju ni same pravilno pisanje) U isto vreme ih ne uce da se sami svuku, da vezu sami sebi pertle, da se sami ocesljaju, umiju, nameste za sobom krevet, skupe svoje igracke. Podju u skolu i ne znaju da se sami obuju!Da ne pricam da ne umeju da bace loptu. Ovakvih tekstova treba sve vise, sa pomenutim istrazivanjima, pa bar jednog roditelja da urazumite da je dete samo dete, da treba igre i skrabanja a ne akademske vestine pre skole. Bravo jos jednom!

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 29, 13:08 Sandra

      Kakve sad to veze ima,cu deca koja su sa 5 god.citala,kasnije losije citaju od vrsnjaka..Pa koji debil je ovo istrazivao? Evo ja sam citala od 5 god.,i dalje odlicno citam,i pisala sam od 5,jel to znaci da sam losije pisala od svojih vesnjaka kad smo bili 8.raz.E covek svakakve gluposti moze ovde procitati,pa citao on dobro ili ne..

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 29, 20:08 Vesna

      Slažem se!

      Одговорите на овај коментар
  2. септембар 29, 13:11 #2 Soki

    A sta je onda sa onim da se inteligencija razvija najvise u uzrastu 3-5 god,a mali procenat do 12-te? To je onda kontradiktorno ovom clanku!Mislim da je ovaj clanak ne vidjena gluplst i da decu treba uciti j dlova i br.ako zele,naravno,i ako pokazuju interesovanje!

    Одговорите на овај коментар
  3. септембар 29, 22:11 #3 Српски сељак

    У тексту се лепо каже да рано стицање академских знања штети јер дете није сазрело за тај ниво свог развоја. Познато је да хтели или не хтели учимо целог живота: формално, неформално и информално.
    Формално образовање је добро ако је дете зрело а зрело је (тако наука каже) за формално образовање са 7 година (зато деца тада полазе у школу). Као што знате дете почиње да развија способности за апстрактно мишљење негде око 10-12 године.
    Игра је важна јер је природа одредила да кроз игру стекнемо знања, вештине и ставове за преживљавање. Пре индустријског доба стицала су се знања за преживљавање у средини која је била блиска природи те су и интересовања деце била везана за игре које омогућавају да се у природном амбијенту преживи.
    У вештачком амбијенту потребна су нека друга знања и наш програм развоја који је наслеђен у генима још томе није прилагођен. Можда ће кроз известан број генерација човек бити испрограмиран (од стране природе) да одмах после рођења почне да се академски образује (у што сумњам). Мада у речено чисто сумњам јер без без многих спосбности које се развијају у раном детињству добијамо ограничено функционалну јединку.
    Ја онако сељачки а ви учени како хоћете.

    Одговорите на овај коментар
  4. септембар 30, 22:15 #4 Zika

    I tako sam poceo i ja,sa 5 godina i tamo negde u drugoj godini srednje stigao do 2000 knjiga i onda prestao da brojim.I sad sam ucitelj i lose citam bla bla bla…Hvala!

    Одговорите на овај коментар
  5. јануар 19, 01:51 #5 Statistika bre

    Ovde neki ne razumeju elementarniu ideju zvanu PROSEK. Grakću “evo ja, evo ja” a ne razumeju da ozbiljno istraživanje mora da obuhvati na hiljade uzoraka. To što vama “ništa ne fali” a naučili ste da pišete sa 2 godine vrlo malo govori o PROSEČNOM detetu.

    Одговорите на овај коментар
  6. јануар 19, 13:32 #6 Natasa

    Postoji tehnicko citanje i citanje sa razumevanjem. Samo tehnicko citanje i nije toliko bitno….mozda za nekog ko ce biti spiker i sl, no pre ili kasnije svi nauce da citaju. Stoga je mnogo znacajnije deci u tom uzrastu citati i sa njima razgovarati o procitanom,’postavljati pitanja, podsticati na razmisljanje nego insistirati na samom tehnickom citanju.

    Одговорите на овај коментар
    • март 03, 12:15 Daca

      Potppuno se slažem sa Vama Nataša. Mislim da je bitnije decu drugim stvarima naučiti u tom dobu, nego tehničkom čitanju. Ovo izimam, ukoliko se dete samo zainteresuje za to. Isto je i sa stranim jezicima.

      Одговорите на овај коментар
  7. март 03, 13:17 #7 Sasa

    Nisam prosvetni radnik i u kontaktu sa decom ali se ne bih slozio da deca koja pre nauce da citaju kasnije tokom skolovanja losije citaju.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.