Равне табане не треба лечити, широк повој је бескористан

Нови медицински ставови ортопеда руше многе митове, а један од њих је непотребно широко повијање беба

mama i bebaТ. Јањић)

Две платнене пелене плус „памперс” – била је „једначина”, по којој су многи родитељи годинама уназад повијали своје бебе од рођења, до друге, треће године. Тако су им саветовали дечји лекари, да би се кукови детета правилно развијали и неких преговарања око тога није ни било. Међутим, однедавно ову праксу лекари су одједном послали у историју медицине. Лекари сада кажу: довољна је једна пелена!

Овакви преокрети у медицинским саветима често збуњују родитеље: нешто што је некада била строга препорука, сада се сматра непотребном, па чак и бесмисленом праксом, а то за „Политику” објашњава асистент др Синиша Дучић, ортопед и заменик директора Дечје Универзитетске клинике у Тиршовој, у Београду.

– За повијање бебе довољна је једна „памперс” пелена или једна платнена, ако неко користи обичне. Последњих 10 година нико од ортопеда на Дечјој клиници неће препоручити широко повијање. Доказано је да таква пракса нема медицинског оправдања и тако је у целом свету. Једино је у првих 15 дана после рођења, широко повијање има смисла да се бебе не би повијале са испруженим ногама као некада, јер то није добро по рођење– објашњава др Дучић.

Међутим, наш саговорник каже да и даље око 70 одсто беба, на клинику, на први преглед, долазе са широким повојем.

– Тешко је и споро променити нешто на шта су се родитељи навикли и што је дубоко примљено. Такође, многе колеге педијатри у домовима здравља не прате новине, па чак ни међу ортопедима у Србији нема усаглашеног става: у неким установама и даље се саветује широко повијање. Па и старији ортопеди, пред пензијом, инсистираће на широком повијању, сликовито и аргументовано објашњавајући зашто је то потребно. Узалуд прича да нико у свету то више не ради. Истина, широко повијање не може да шкоди, па зато ми и не идемо у агресивну кампању да се то прекине – каже др Дучић, који је категоричан: ако је кук код детета здрав нема потребе за широким повијањем, а ако је болестан, треба да се лечи, али не широким повојем!

То није једина препорука везана за здравље малишана која је последњих година из корена промењена. Многи родитељи ће сигурно бити изненађени другим објашњењем нашег саговорника: равна стопала у великом броју случајева не треба лечити!

– То је једна анатомска варијација у развоју стопала: 90 одсто деце с три године има равна стопала, а од њих с девет година равна стопала има само 20 одсто малишана. Нико у свету не лечи равна стопала. Код 70 одсто деце равно стопало прође само од себе, лечили га или не лечили. То је став ортопеда са Универзитетске дечје клинике – истиче овај ортопед.

Он објашњава да корективну (ортопедску) ципелу има смисла дати само ако дете има болове у листу ноге. Ципела неће исправити равно стопало, јер то је анатомска варијација, већ ће само некада подићи свод стопала и смањити бол која понека деца имају. За равна стопала, по речима др Дучића, није неопходна ни физиотекална терапија.

– Када родитељима детета са равним стопалима објасним да лечење није потребно, после мог прегледа у већини случајева они потраже другог лекара! Родитељи виде да стопало не изгледа добро, другачије мишљење су добили од неког педијатра или физијатра и зашто би веровали мени да нико у свету то не лечи? Иза оваквог става, међутим, стоје студије које су то доказала – каже др Дучић.

Родитељи су збуњени и супротним препорукама лекара о томе када је време да дете добије своју прву, чврсту и одговарајућу ципелицу. Неки лекари саветују да то треба урадити већ у седмом, осмом месцу када беба почне да пузи или се издиже на ноге, али наш саговорник каже да је време за прву, квалитетну ципелу тек у фази проходавања, отприлике од 11 до 13 месеца, као и да дете може да хода босо и да од тога не треба правити фаму!

Велика, скоро револуционарна промена у дечјој ортопедији одиграла се пошто је ултразвучним прегледом могуће открити проблеме са урођеним ишчашењима кука у најранијем периоду живота и спречити да било које младо створење храмље и шепа.

– Када сам почео да радим на клиници, 1994. године, седмично су рађене четири операције кука, а сада једна до две ове операције месечно. Данас се ултразвучним прегледом виде ране промене такозване дисплазије кука, које морају да се лече. Али, то се не ради никаквим широким повијањем, већ Павликовим каишевима, као најсигурнијим начином лечења и абдукционим ортозама – каже др Дучић.

Он додаје да Павликови каишеви беби не сметају и да дете практично не осећа болове, мада признаје да мајке то тешко примају.

– У 98 одсто случајева тиме се проблем реши, а што се раније дијагностикује то су изгледи за излечењем већи. Код два одсто деце је потребна операција. Чешће се јавља код беба које су карлично лежале у мајчином стомаку или у породицама где се овај поремећај наслеђује. Иако данас практично не би требало ниједна млада особа да шепа због ишчашења кукова, ипак, оне стижу, најчешће из неразвијених подручја у којима не постоји ултразвук.

——————————————-
Пролеће запосли ортопеде
– Погрешно се мисли да се деца повређују више у зимским месецима. Ми, ортопеди, малтене зиму преспавамо као медведи, али сада креће лепо време и много већи број повреда. Пре два дана на дежурству сам три прелома код деце намештао у операционој сали. Већину прелома успевамо да збринемо без операција: под анестезијом у сали наместимо кост, јер је код деце она еластична и мека. Код веће деце и код неке врсте прелома мора се извршити оперативно лечење – каже др Дучић.

Оливера Поповић

Извор: politika.rs