Разлика између деце с посебним потребама и деце с тешкоћама у развоју

мај 27 01:18 2016

Целокупан рад у дечјем вртићу темељи се на Програмском усмерењу одгоја и образовања предшколске деце у којем се налазе основна полазишта рада с децом предшколског узраста. Према хуманистичко-развојној концепцији, свако дете има своја посебна права. У васпитању треба максимално развијати његове индивидуалне могућности и самопоштовање. То важи и за децу с посебним потребама и децу с тешкоћама у развоју која иду у вртић.

 

Посебне потребе детета су привремене или трајне веће неравнотеже, заостајања или убрзања у појединим аспектима развоја или развоја у целини која се код деце различито изражавају. Према Програмском усмерењу, разликују се три врсте посебних потреба:

  • Потенцијалне посебне потребе може имати дете које је током трудноће, порођаја или након порођаја имало неке ризичне факторе (нпр. прерано рођено дете, тежак порођај и др.), које је било или је још увек изложено неким неповољним условима (нпр. непотпуна породица, болест у породици и др.) или дете код којег неки аспект развоја значајније одудара од осталих, односно које се у нечему знатно разликује од остале деце у скупини (нпр. спорији моторички развој, изразито живахно дете и др.)
  • Пролазне посебне потребе може имати дете због развојних раскорака између дететових потреба и могућности у појединим фазама развоја (нпр. негативизам у трећој и шестој години) или дете које је доживело неке стресне догађаје у животу (нпр. смрт у породици, боравак детета или родитеља у болници, рођење брата/сестре и др.)
  • Трајне посебне потребе може имати дете код којег неке потенцијалне или пролазне потребе нису на време уочене или правилно третиране, дете које је без родитељске бриге дуже одгајано у дечјем дому, болници и сл, даровито дете или дете с тешкоћама у развоју. Тешкоће у развоју су урођена или стечена стања организма која према својој природи захтевају посебан стручни приступ како би се омогућило изражавање и развој сачуваних способности, а тиме и што квалитетнији живот.

Дакле, изједначавање појмова „деца с посебним потребама“ и „деца с тешкоћама у развоју“ је погрешно, будући да нису све посебне потребе деце узроковане тешкоћама у развоју.

У дечјим вртићима највећи број деце с посебним потребама укључује децу с пролазним, затим потенцијалним и коначно трајним посебним потребама. Важно је избећи прерано етикетирање детета с посебним потребама и уочити његове добре особине и способности. На њима затим треба градити позитивну слику детета о самом себи као и позитиван однос околине према њему с циљем успешне интеграције у друштво.

Док је с једне стране важно избећи прерано етикетирање детета, с друге стране се, у пракси, догађа да се пролазне и потенцијалне посебне потребе детета готово редовно своде на индивидуалне разлике и неадекватно третирају. Најчешћи разлози томе су незнање, недостатак времена и мотивације за радом и сл. То дугорочно може бити штетно за дете, с обзиром на то да се нетретиране пролазне и потенцијалне посебне потребе могу развити у трајне посебне потребе. С друге стране, тешкоће у развоју се много брже и лакше могу уочити, а након тога и третирати.

У децу с тешкоћама у развоју убрајају се:
● деца оштећенога вида;
● деца оштећенога слуха;
● деца с поремећајима говорно-гласовне комуникације;
● деца с променама у личности узрокованим органским чиниоцима или психозом;
● деца с поремећајима у понашању;
● деца с моторичким оштећењима;
● деца са смањеним интелектуалним способностима (деца с менталном ретардацијом);
● деца с аутизмом;
● деца с вишеструким тешкоћама у развоју;
● здравствене тешкоће и неуролошка оштећења (дијабетес, астма, болести срца, алергије, епилепсија и слично).

Најчешћи начини идентификације деце с посебним потребама, у дечјем вртићу су од стране предшколског психолога, разговор с родитељима, непосредно посматрање детета у васпитној групи, психо-тестирање и подаци других стручних сурадника. Задатак предшколског психолога, у односу на децу с посебним потребама, јесте да пронађе најбоље васпитне поступке за стимулисање њиховог оптималног психофизичког развоја и интеграције међу вршњаке.

Извор: www.istrazime.com

  1. децембар 01, 15:58 #1 Zabrinuta majka

    Imam devojcicu od 12 godina kod koje sam primetila odprilike pre 2-3godine da ono sto je znala do svoje 10 godine ide i govorom i pisanjem nizbrdo(teze izgovara neke reci ili ubacuje ili izbacuje slova,pa nsm je to izgledalo ponekad neobicno a nekad i smesno,ali sam sad sve vise zabrinuta jer i u pisanju je isto pa na pismenom zadatku u skoli dobija slabiju ocenu-jednostavno ono sto zamisli ne prenosi tako na papir)Sta da radim?

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.