Развој интелигенције код деце од 5 до 14 година – стара кинеска метода

септембар 02 18:45 2017

Нећемо претерати ако кажемо да су наши читаоци неколико десетина пута од нас чули колико је важан рани развој и како се везе између синапси најбрже стварају у најранијем детињству. Те везе су, поновићемо још једном, кључне за развој бројних вештина у каснијем одрастању. Сви знамо и да се те везе развијају тако што деца раде оно што иначе треба да раде – трче, играју се, врте у круг, скачу… Физичка активност детета је веома важна. Ипак, постоје и други начини којима, уз ове поменуте, деца развијају интелигенцију, креативност, концентрацију, моторику. Један од програма осмишљен управо с тим циљем је и СуанПан. О томе за Зелену учионицу говори Ана Мискин, један од оснивача образовног центра Мозгалица.

Ш​та је то, ко је Мозгалица?

Мозгалица је место позитивне енергије, коју сваког дана размењују и шире наши ђаци, њихови родитељи и сви ми који заједно са њима учимо и растемо. Трудимо се да постакнемо дух заједништва, љубави према знању и истраживању нових ствари код деце а конкретно их подучавамо СуанПан менталној аритметици, кроз основни и напредни програм, и енглеском језику.

У Мозгалицином тиму су и млади људи, са својим погледом на образовање из угла родитеља као и људи с дугогодишњим искуством у образовању, што је одлична комбинација, па нам реците, шта је, из ваше перспективе, највећи проблем данашње деце? Превише времена​​ пред екраном? Мањак​​ концентрације, недостатак стимулације, или нешто друго?

Деца су највреднији део друштва, али и најкрхкији, а нажалост наше и њихово данашње окружење не може да им обезбеди да одрастају полако, развијају се свако својим темпом и свако према својим индивидуалним склоностима. Пред децу се рано постављају велики захтеви а њихови родитељи и учитељи се труде да их што пре снабдеју свим могућим знањима јер је тешко претпоставити шта ће им бити потребно да изграде срећан и успешан живот за 10 или 20 година, с обзиром на брзину којом се свет мења.

Оно у шта ми верујемо је да деци треба помоћи да науче да размишљају, да решавају своје мале и велике проблеме, да буду креативни, одговорни и самостални, да знање које акумулирају буде функционално, да употребе и умреже све своје вештине и способности за своје индивидуално као и за добро друштва у коме живе.

Шта је највећа препрека у​​ вашем раду с децом и​​ где родитељи највише греше​?

Када родитељи греше, они увек греше из љубави. У жељи да њихови најдражи имају срећно и безбрижно детињство труде се да им и најмањи камичак склоне с пута и у томе често претерају. Заправо, решавање проблема самостално, савладавање препрека, прављење грешака и учење из њих је оно што ће највише усрећити дете.

Ослањање на сопствене снаге и свест о томе да се кроз покушаје и упорност долази до резултата даће детету самопоуздање и сигурност. Као што стара кинеска изрека каже: „пријатељ ти није онај ко ти да рибу, већ онај ко те научи да пецаш”.

Шта је то СуанПан, коме је намењен?

СуанПан ментална аритметика је образовно-развојни програм за децу од 5 до 14 година који увећава њихову пажњу, меморију и концентрацију. Намењен је свој деци и оним родитељима који знају да је правовремен позитиван утицај на развој дечјег мозга неизмерно важан. Данас је наука доказала да је број неуронских веза у мозгу кључан за интелигенцију а неуронске везе најбрже се стварају и учвршћују баш у раном детињству. Активацијом обе мождане хемисфере истовремено, кроз, на пример, рачунање обема рукама на абакусу, што је основа нашег програма, учвршћују се синапсе и ствара се навика коришћења свих ресурса мозга при решавању проблема, у школи, и у животу. Деца полако почну да размишљају креативније и флексибилније, а вештина визуализације коју такође развијају менталним рачунањем, им у томе увелико помаже.

Поменули сте абакус и ментално рачунање, можете ли нам рећи конкретно, како изгледа СуанПан програм, односно типичан час у школи?

На СуанПан програму деца прво науче да рачунају користећи традиционалну кинеску дрвену рачунаљку, на основном курсу уче сабирање и одузимање, а на напредном множење и дељење. Знате, Кинези још увек у свим државним основним школама користе рачунаљку, и то од треће године, а разлог није недостатак дигитрона или компјутера, већ чињеница да употреба палца и кажипрста обе руке истовремено развија више мождане функције. Дакле математика, односно рачунање није циљ програма већ средство, алат, који користимо да развијемо концентрацију, меморију и одвојену пажњу.

Значи, деца прво раде на рачунаљци, потом на флеш-картици, што је, у ствари, слика рачунаљке, на којој померају прстиће да би добили резултат. Временом постепено науче да визуализују рачунаљку, у мислима померају куглице, и рачунају са низовима бројева, уз веома мали проценат грешке, баш због тога сто сада имају способност да јасно виде и мењају слике са мноштвом детаља. То је способност коју као одрасли људи не поседујемо и не можемо стећи.

Типичан час састоји се, дакле, из рада на рацунаљци, флеш-картици и мисаоног односно менталног рачунања. Док самостално појединачно рачунају често слушају дечију музику или приче, чиме заправо вежбају одвојену пажњу. Одвојена пажња можда није широко коришћен термин, али нама је веома важан. Он означава могућност да истовремено радите две ствари подједнако добро, Рецимо, можете да певате и рачунате, или изводите плесне кораке и рачунате, или играте фудбал и рачунате. Ко не верује колико је ово тешко, нека проба сам. Она деца која то могу пратиће боље редовну наставу, брже учити, радити домаће задатке, бити у свему чиме се баве концентрисанија, боља и организованија.

Деца такође раде тестове пажње којим током године меримо њихов напредак, а посебно су интересантне игре на паузама којима вежбамо ситну и крупну моторику, вештину слушања и меморије. Неке од ових игара деца прво науче код нас али има и традиционалних којих су се играле генерације њихових родитеља или чак дека и бака.

Сваког часа проверавају се и домаћи задаци. Редован рад и вежба је веома важан услов да би дете остварило жељени резултат на крају. Сваки пут када се код куће активирају прстићи активира се и мозак, а он памти оно што понавља, док свака неуронска веза која се не користи на крају одумире.

Деца код нас долазе један пут седмично, имају три часа од по 40 минута у низу, и уз паузе, осмишљене тако да их опусте, покрену и забаве, са нама проведу 2 сата и 15 минута.

Шта је то што Мозгалицу, односно СуанПан менталну аритметику препоручује као добар избор додатне активности у односу на традиционални ​​избор родитеља ​– ​енглески језик или неки спорт​?

Ми заиста верујемо да ће и СуанПан постати традиционалан избор за наше родитеље јер управо са спортом и страним језицима чини три основна стуба васпитања и образовања. Спорт за здраво тело, у коме онда негујемо и здрав дух потпомогнут логиком и креативношћу СуанПана и способношћу да се информацијама приступи на самом извору који долази кроз знање страних језика.

Баш због тога што СуанПан и енглески језик видимо као активности које се међусобно допуњују, и да бисмо нашим ђацима обезбедили да најважније вештине стекну на једном месту, одлучили смо се да као својеврстан пакет понудимо обоје од септембра.

Но, ако говоримо са аспекта става да децу не треба превише оптерећивати и да треба изабрати само једну додатну активност, и питамо се зашто одабрати Суанпан, одговарамо следеће:

СуанПан програм траје релативно кратко у односу на остале програме, свега једну или две године, а корист коју смо њиме остварили траје цели живот. То је у правом смислу – образовање за живот!

Такође, за спорт и учење језика никад није касно, а за СуанПан, због специфичности људског мозга, јесте.

И још један разлог препоручује Суанпан као можда прву додатну активност за дете: све што деца одлуче да уче и раде након Суанпана ће им ићи брже и лакше, а самим тим постизаће боље резултате и у спорту и на страним језицима.

У спорту конкретно, на такмичењима и у ситуацијама где су изложена притиску, или треми, боље ће контролисати своје реакције, бити мирнији, сталоженији и концентрисанији, јер деца на Суанпану временом науче да оно што им је било тешко данас, кроз вежбу постаје лако следеће недеље, и да је право такмичење оно са самим собом а не са противником.

На крају, реците нам нешто више о групама, роковима за упис, терминима?

Мозгалица има три уписна рока: рани уписни рок у јуну, кад постоје посебне погодности у погледу цене, те редовни септембарски и јануарски уписни рок.

Рад се одвија у малим групама до 8 или 10 ђака, а деца се сходно узрасту распоређују у једну од три групе: киндер, примарну или секундарну.

Предавачи су посебно обучени педагози са најмање пет година искуства у раду с децом датог узраста.

Да би најмлађа деца научила бројеве лако и на забаван начин, у настави се употребљава Монтесори материјал.

Дете у склопу нашег програма добија посебно штампане уџбенике, флеш-картице, рачунаљке и торбице.

Интервју водила А.Ц.

www.mozgalica.rs

напишите коментар

2 коментара

  1. септембар 04, 18:15 #1 Mira Milosevic

    Zaista, ovo je vrlo stimulativno i primenljivo u radu sa decom, narocito kada se popunjava vreme dokolice.
    No, neka mi se ne zameri sto cu opet i po ko zna koji’put, roditelje uputiti na najvazniji zdatak u vaspitanju dece, tokom njihovog odrastanja.
    Zasto najvazniji ?
    Pa zato sto je ocuvanje potencijala koje je dete donelo po dolasku na ovaj svet, najbitnije sacuvati, da bi ostala nadgradnja, poput SuanPan metode, bila moguca, odnosno uspesna i prijemciva.

    Evo zasto je to tako.
    Dete se radja sa savrsenim
    programom ( kao pcela, dabar, mrav), u kome su klice Ljubavi Radosti, Dobrote, vecnih i neprolaznih vrednosti. Radja se sa potencijalom Tesle ili stolara, svejedno, ali sa potpunim skladom i potrebom za samoostvarenjem.
    Sto ce reci da je potrebno vaspitno delovati na dete, tako kako bi ostalo na svom Izvoru, sa svim donetim darovima, a da. razvija onaj i onoliki potencijal, kojim raspolaze.

    Koji je to put i nacin ?
    To je odgajanje u odsustvu pet pogubnih, stihijno usvojenih autoritarnih vaspitnih modela, koje razdiru porodicu deceoijama i kod nas i planetarno.
    Navescu ih onim redom, kojim ih je Prof. Milica Novkovic poslozila na mapi Dr. Dzaevu Parka i time naucno utemeljila njihov uticaj na emocionalni i mentalni razvoj deteta.
    Najpre dva modela zvanicno priznata kod nas devedesetih godina proslog veka, a pedesetih godina na zapadu.
    To su pozitivno uslovljavanje,
    ( nagradjaivanje) odnosno cuvena sargarepa. i blaga prinuda, (kaznjavanje) odnosno oduzimanje sargarepe.
    Tako i tada smo polako i stihijno poceli da uslovljavamo, tj. dresiramo decu. U obdanistu se pocinjalo sa smajlijem i bombonicom, a u porodici sa kinder jajetom, kineskom igrackom i sl.
    Zdrava emocija radosti se vremenom naslojavala i krivila u pohlepu i interesnu radost’od dobijanja.
    Gde je interes izmedju rada i srca, tu nema ljubavi prema radu, um se razvija u manipulativni, dete je iz te ravni zahtevno, lenjivo agresivno. Sebicno je i u odsustvu empatije.

    Drugi pomenuti model, je blaga prinuda., tj kazna u vidu oduzimanja obecane nagrade
    ( sargarepe), a
    posledica iste je naslojavanje zdrave emocija ljutnje do besa i gneva.
    Pride je to sto istu emociju ugrozavamo verbalnom prinudom u vidu ruzne reci i batinom,, koje se uprkos zakonu, nismo odrekli.
    Posledice zivimo svakodnevno, sto u svom domu, sto u tudjem, putem medija. Tu su tuce, ubistva, verbalno nasilje, agresija i autoagresija svih oblika.
    Ministarstva se beskorisno upinju da izlece posledice, umesto da otklone uzroke, zvanicnim ukidanjem ova dva modela, a uvodjenjem Izvornog vaspitanja u porodicu i skolu.
    No, kako stvari stoje, dosta ce vode proteci dok se to ne desi.
    Zato, narod kaze :
    ” Uzdaj se use i u svoje kljuse”.

    Iako su ova dva modela dovoljna da iskrive dete-coveka, da ga udalje od svog bica, da ga preume, navescu i ostale pogresne vaspitne modele.
    Prezasticivanje od rada, reda, istine, naslojava zdravu brigu i krivi je u lenjost tela, prozdrljivost svega i svacega, u nesvesnost narocito.
    Lenj i nesvestan se ne razlikuje od pohlepnog, jer. je i njemu potreban sluga,i jednako je agresivan i zahtevan.Ima i’ muku vise, a to je pitanje samopouzdanja, jer se kroz rad u kuci nije utemeljio i razvio sinapse i svoje kreativne sposobnosti. Dakle, cilj je rad i red u kuci, kroz igru, ali po pravilima, koje je Prof. Novkovic, utvrdila kroz visedecenijsku praksu.

    Zloupotreba ekrana, odnosno svih oblika medija, je cetvrti los vaspitni model, to je jedno veliko zlo za coveka planetarno, za nas posebno, zbog naseg tradicionalnog duha i mentalnog profila.
    Dete do trece godine, uopste ne sme da boravi pred ekranom, niti da ga cuje u susednoj sobi, jer je frekvencija ekrana nesrodna mozgu, i rastace detetu mentalni i emocionalni sklop. Naslojava mu zdravu emociju sttaha i krivi je u agresiju, i autoagresiju.
    Ekran takodje uslovljava um deteta, i odraslog takodje, uzrokuje hiperaktivnost, zagadjuje duh, ukoliko sadrzaji nisu birani, a koriscenje ograniceno.

    Treba da dodam i peti model, a to je verbalizam kao prazna i neupotrebljiva rec, koja atakuje na zdravu emociju tuge i krivi je u tvrdoglavost i nepokornost, u zavist takodje.

    Ote mi se poduzi tekst, u zelji da razumemo da su nam dece potpuno mentalno i emocionalno ugrozena. i
    ” zarobljena “, pa kao takva, imaju ogromnu muku sa usvajanjem znanja, bilo da se radi o skoli, bilo o metodama razvoja inteligemcije, poput ove.
    Stoga, dragi roditelji, neka vasa deca odrastaju u zdravim emocionalnim odnosima, u vasem domu, BFZ 5 MODELA, a onda ih posaljite i na mesec, nece im biti tesko da usvajaju bilo koja zmanja, jer je IZVORNO ZNANJE, vec u njima i temelj je svim znanjima i umecima.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.