Родитељи, ако дете не проговори до 12 месеци, немојте то отписивати на лењост или генетику

Родитељи, ако дете не проговори до 12 месеци, немојте то отписивати на лењост или генетику, јер је врло могуће да се ради о кашњењу у раном развоју.

Лекари упозоравају на чињеницу да су многи родитељи склони да овакве ствари правдају полом детета (“дечаци касније проговарају”), генетиком (“и тата/мама су касније проговорили”) или лењошћу бебе, чиме одлажу одлазак код лекара, што може да има последице.

Како објашњава Ирена Корићанац, клинички психолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, постоје одређени стандарди и ниједно кашњење у развоју није нормално.

Она каже да лекари већ са 16 месеци очекују да дете користи четири или више речи, поред речи мама и тата.

– Важно је да речи користи у сврху комуникације, а не само да их понавља, да тражи воду, дозива неког итд. Дете треба да разуме и извршава једноставне наредбе попут “донеси мами јакну”. У узрасту од годину и по очекујемо да дете имитира одрасле и за њима понавља радње и просте реченице. Често чујемо објашњења да је дете лењо или да су и родитељи касно проговорили. Можда је то истина, али могуће је да ова кашњења говоре о проблему у развоју, а ако се он на време уочи, могу да се избегну озбиљнији проблеми и детету да шанса за остварење пуног потенцијала – рекла је Ирена Корићанац за Блиц.

Сматра се да око 15 одсто деце има развојне потешкоће неког типа, а касније око два одсто њих заврши са неким степеном интелектуалних проблема, односно менталне ретардације.

Рано препознавање проблема важно је како би се препреке у развоју уклониле код лакших случајева или да би се постигао бољи квалитет живота код деце са већим проблемима.