Родитељи дају деци слаткиш између оброка, не бирајући време. И тада настаје проблем.

Према најновијим статистикама у нашој земљи је у последњих 20 година проценат гојазности порастао за 60 процената. Ови подаци су посебно алармантни код деце школског узраста. Свако треће дете је гојазно, а према истраживањима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” тај проценат се из године у годину повећава.

„Нажалост 49 одсто деце недовољно или никада не конзумира воће. Морамо да делујемо заједно како би деца стекла правилне, здраве навике”, каже начелница Центра за хигијену, храну и исхрану Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Зорица Јовановски која је на округлом столу у организацији Делез Србије, истакла да је за шест година могуће зауставити негативне трендове.
У порасту је и број родитеља који доводе децу код нутрициониста, у жељи да добију праве савете у вези са њиховом исхраном. „Грешка родитеља је што нису доследни принципима, они потежу за практичнијим решењима, дају деци слаткиш између оброка не бирајући време, и тада настаје велики проблем. Кад дете осети сласт, условно речено, нездраве хране, тешко прихвата да поједе броколи или јабуку“, каже Ана Тодоровић, специјалиста нутрициониста-дијететичар.
Олимпијски шампион Вања Грбић истакао је да спорт може да буде играчка у служби здравља, али да здравље не сме да буде играчка у служби спорта. „Морамо да будемо свесни да се у последњих 20 година, као последица недовољне физичке активности и лоше исхране, повећао број деце са дијабетесом. Суштина је да немамо културу исхране, али ни редовне физичке активности,” упозорио је наш познати спортиста. „Огроман проценат школа у свом окружењу има пекаре и то су места где се деца свакодневно хране. Наш организам је као машина – ако сипате квалитетно гориво, радише боље и дуже. Ако сипате лоше, квариће се. Разлика је у томе што на машини замените делове. Себи не можете.” додаје Вања Грбић.
Школа, као васпитно-образовна установа, требало би, и мора, према речима Снежане Кнежевић, директорке Основне школе Владислав Рибникар, да развија деци свест о здравој исхрани. “Морамо сви заједно да радимо са нашом децом, кроз програме и различите активности са циљем да добијемо компетентно младо биће које је, између осталог, едуковано о важности здраве исхране, али и одговорно према свом здрављу кад одрасте“, истакла је директорка.
Директорка за квалитет и безбедност у компанији Делез Србија представила је „Супер-ручак“ као нутритивно избалансиран и хранљив оброк за децу школског узраста. „Уз помоћ нутрициониста и у сарадњи са институтом „Батут” развили смо овај специјални оброк који је намењен за ужину деце. Истраживања показују да деца, не тако ретко одлазе у школу без доручка и онда често посежу за намирницама које не могу да испуне основне захтеве за правилан психо-физички развој детета. Зато смо осмислили концепт „Супер-ручак“ како бисмо пружили деци могућност да направе здрав избор“, изјавила је Бошковићева.