Родитељи престали да дисциплинују децу

октобар 21 14:37 2014

Родитељи данас много попустљиви према деци

Родитељи су последњих деценија постали много „мекши“ према деци и страхују да ли их она воле. Нови, попустљиви приступ, резултирао повећањем процента размажених малишана

1653921_648119201892461_1503985035_n

КАДА би браћа или ја нешто згрешили, знало се, сами смо ишли да донесемо прут којим ће нас мати ишибати. Ако би донели суварак, од ког мање боли, онда бисмо добили дупле батине, па смо научили да нема варања. Али, то се ретко дешавало, јер мајчина се поштовала, без поговора. А, било је довољно да нас отац само погледа. И тајац.

Овако се Гојко Петровић из Крагујевца сећа детињства и начина васпитавања у његовој породици пре пола века.

– Камилицом и ракијом мајка Веселинка лечила је све тегобе и болести – вели Гојко. – После школе, морало је свашта да се ради око куће и у кући, а кад се све заврши, на улицу. И не сећам се да је као данас неко бдио над децом без престанка.

Чини се да се од Гојковог детињства много тога променило у васпитавању малишана. Ретко ко, када малишани не слушају, „потегне“ бабароге и прети вештицама. Данас се подизање деце доживљава као озбиљан посао и читају се књиге на ту тему. Прича се о дечјим правима, а родитељи су у непрестаном страху да не погреше.

– Многи родитељи данас страхују да ће недостатак љубави развити неурозу код детета и престали су да дисциплинују децу верујући да их тако трауматизују – каже психотерапеут др Зоран Миливојевић. – Последица је да су родитељи васпитање свели на доказивање да воле децу, да су почели да се плаше да ли деца воле њих, и да је настало савремено „попустљиво васпитање“.

Како наш саговорник каже, резултат је генерација деце у којој је велики проценат размажених малишана, младих који имају нарцисоидне црте личности, који не желе да одрасту, да се вежу, а желе да се стално играју, да уживају, буду слободни… Последица је да остају зависни од својих родитеља који их издржавају и када уђу у тридесете или четрдесете године.
ЛЕПО ПОНАШАЊЕ
СКОРАШЊЕ истраживање у Великој Британији показало је да су данашњи малишани у тој земљи много мање склони лепим манирима. На пример, свега 54 одсто деце седи током ручка за столом са својим родитељима, док је чак 92 одсто бака у детињству током оброка седело за столом, а 87 одсто је тако одгајало и своју децу. Много мање деце говори „извините“ и „хвала“, а то је дело лењих родитеља, сматрају британске баке. Оне верују да се добрим манирима деца могу научити само примером.
– Нажалост, идеологија дечјих права је усмерена само на дете и његова осећања, а занемарује родитељска права и шири контекст – сматра Миливојевић. – Велики број деце можете васпитати без телесне казне, али постоје деца којој у неким ситуацијама то једноставно треба, јер не иде никако друкчије. И зато родитељима треба признати право да процене да ли и када треба да телесно казне децу. Држава не сме да се меша у однос родитеља и детета, нарочито данас када знамо да не постоји „исправан“ начин васпитања деце.

Истраживања су показала, сматра наш саговорник, да је у земљама у којима се родитељи „притискају“ да буду „мекани“, настала епидемија „немоћних родитеља“ и њиховог продукта „размажено дете“.

– Како се мења друштво, тако се мењају и начини васпитања – наставља Зоран Миливојевић. – Међутим, ова промена често није у добром правцу, а када се у васпитању погреши, тада то дете, када одрасте, често постаје несрећна одрасла особа. Зато сматрам да је васпитање деце једно од најважнијих друштвених питања, иако га ми тако не третирамо.

Људи се у основи деле на оне који су били задовољни начином на који су их њихови родитељи васпитали и на оне који су били незадовољни.

– Они који су задовољни и родитељима и тиме какви су постали, понављају исти такав начин васпитања са својом децом. То можемо назвати традиционално васпитање – каже др Миливојевић. – Оно никада није потпуно истоветно понављање, увек је мало другачије, али главне ствари као што су начин показивања љубави и дисциплиновање се понављају.

Како нас саговорник каже, ранијих деценија у Војводини је прибегавано строгом и васпитавању без много емоција. У другим деловима Србије владало је прилично уравнотежено „давање“ љубави и дисциплине. За љубав су углавном биле задужене мајке, а за дисциплину, наравно, очеви.
– Тај приступ деци није ни тако лош, како се данас сматра – оцењује Миливојевић. – Људи једноставно читају књиге страних аутора о васпитању у којима они критикују оно васпитање које је било у њиховим земљама.

Сви стручњаци се слажу да је задатак доброг родитеља да припреми дете за самосталан живот у људском друштву. Да детету дозволи да одрасте и да се одвоји.

– За то је потребно детету пружати љубав и дисциплину – тврди др Миливојевић. – Љубав зато што она шаље поруку детету да је вредно, тако да настаје љубав према себи, прихватање самог себе, самопоштовање, самопоуздање. Дисциплину, како би дете научило да не постоје пријатне активности које су штетне и оне које су непријатне а веома корисне. Такво дете ће имати радне и друге навике и имати самодисциплину која је тако потребна за успех и задовољство у животу.

ПОСТАЛИ ДЕПРЕСИВНИ

У ВОЈВОДИНИ је постојало оно што се називало „немачко васпитање“, а за које је било карактеристично да деца бивају дисциплинована, а да им се не пружају докази да су вољена – каже Зоран Миливојевић. – Оваква деца су била веома вредна, јер су се плашила да ће их се родитељи одрећи, али су имала веома ниску слику о себи. Сматрала су да не вреде довољно и да морају да дају велики допринос друштву како би заслужила да буду прихваћена и вољена. Тако добијамо одрасле који су продуктивни, али дубоко незадовољни собом без обзира на то колико су успешни. Зато је у Војводини и тако висок проценат самоубистава и депресије.

 

Б. ЦАРАНОВИЋ

 

novosti.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.