Родитељи – зашто ДОБРО није ДОБРО!?

Опет то оцењивање и оцене. У нашем образовном систему су одавно изгубиле сваки смисао.

roditelji-žele-samo-petice

Ако кренемо од разредне наставе. У већини школа просек оцена у разредној настави је преко 4.5!?!?! Што што значи? Ко је ту нормалан? Можемо кривити учитељице и учитеље, али нису они једини кривци. Родитељи стварају превелики притисак на њих, често им и прете. И што преостаје учитељу. Зашто да своју главу ставља у торбу због чије деце? Истих тих родитеља!?
Наравно да сваки родитељ мисли да је његово дете НАЈ НАЈ. Најбољи, најпаметнији, најспособнији и тако можемо набрајати. Али какву корист чините себи и своме детету, ако учитеља стављате у такав положај да дели оцене шаком и капом. Јер не жели да мора мислити хоћете ли га напасти чим ваш анђео добије мању оцену него ОДЛИЧАН илити ИЗВРСТАН! Не верујете особи која се школовала за учитеља, труди се и жели само најбоље вашем детету, подучава га, проводи четвртину дана са њим и жели му да напредује. Зашто мислите да таква особа не зна најбоље оценити ваше дете!?

А што преостаје учитељу? Борити се сваки дан са таквим притисцима? Очекивати пријаве инспекцијама, равнатељу или слушати разноразне претње на телефон? Зашто? Због кога? Па једно што преостаје је поклањати деци петице! Зашто губити живце и своје здравље због оцене?!? Па ко и зашто би нетко нормалан борио се са системом и родитељима? Најлакше је дати петице и све супер! Родитељи задовољни, деца задовољна и учитељ може сачувати своје здравље.

СВИ СРЕТНИ! А знање? Ма зар је то некоме још битно?

Оцењивање по националном оквирном курикулуму

Одавно већ говорим ученицима да оцена није мерило знања. И то је једина истина. Помакле су се границе и имамо инфлацију одликаша. Систем је урушен. У нашем дивном Националном оквирном курикулуму пише:

“Школске оцене, без обзира како су исказане, служе распознавању (дијагнози), предвиђању (прогнози) и потицању (мотивацији). Формативним испитивањем ваља осигурати додатни потстицај учењу и одредити каквоћу и количину знања и других исхода учења, надзирати и усмеравати учениково напредовање, завршно оценити и вредновати учинковитост самог процеса и стратегија учења.”

Како дивно и красно звучи на папиру. А уз то опис што која оцена значи:

За оцену ДОБАР (3):
“Оно чиме је оцењивач задовољан описује се речју (оценом) добро. То значи да је оцењивач задовољан учениковим постигнућем, тј. да је ученик направио оно што се очекивало, односно углавном све што је описано у образовному стандарду за наставни предмет, модул или одређену компетенцију (социјалну, учити како учити или другу).!

ДА!!! За оцену ДОБАР ученик направи СВЕ!!! То је оцена која је ДОБРА и тако ју треба гледати, нема ништа лоше у њој!!!

За оцену ВРЛОДОБАР (4):
“Тек ако какав учеников рад, односно испитни резултат надмашује очекивања то се описује речима (оценом) врло добро, што би требало да значи да је наставник задовољан изнад својих очекивања, односно да учениково постигнуће захтева истицање квалитете рада и уложена напора. Такви ученици на крају полугодишта или школске године могу добити и посебна писмена признања од разредника или школских равнатеља.”

То су они фантастични ученици! Раде, труде се и остварују надпроечне резултате!

За оцену ОДЛИЧАН (5):
“Ако се који ученици посебно истакну оригиналношћу и квалитетом свога рада, уложеним напором и чиме сличним што се истиче у односу на остале, то означавамо речима (оценом) изврсно или одлично. Таквих обично нема много па, према томе, ни ту реч, односно оцену не би требало одвећ често додељивати за постигнуте резултате, односно не би ју се требало дијелити велику броју ученика јер се уз такво претеривање губи смисао истинскога значења те оцјене.

А за оцену ДОВОЉАН (2):
Реч довољан додељује се уз оцену 2, а то значи да се процењује да ученик може и треба постићи више, односно да се од њега очекује бољи успех и, к тому, додатни напор. То, такође. значи да је ученик достигао постигнуће толико да задовољава минимум што је свим ученицима познат као полазиште за оцењивање или је то, пак, неким ученицима највише (максимум) што могу досегнути. У струковним школама тај минимум треба бити описан компетенцијама које ученик треба постићи односно квалитетом радова (производа) које ученик треба направити.

Наравно да овакво оцењивање неће бити могуће док год је школска оцена једини и главни адут при одређивању ученикове будућности. Али с тиме и овакво оцењивање губи сваки смисао!

 

Извор:  http://ucenici.info/

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.