Родитељима ђака првака

Сваки родитељ, без обзира да ли је као ђак био у „добрим или лошим односима са школом“, има жељу да његово дете буде одличан ученик. Колико год нам се чинило да знање није овде и код нас у моди, истина је да се образованијима бар пружа могућност већег избора. Жеља ми је да у ових неколико редова пружим подршку родитељима чија деца полазе у први разред. Да им школски дани представљају задовољство, а не тешко бреме.

Сада сва деца похађају предшколски програм. Деца која тај програм похађају у школи су у малој предности када су први школски дани у питању. Школска зграда им је позната, са радницима школе су се сретали током године, тако да неизвесност те врсте не постоји. Учитељи који преузимају први разред већ на самом почетку прикупе информације о томе где су деца похађала предшколски програм, па се труде да помогну у сналажењу деци која долазе из вртића. Тако да немате разлога за бригу када је у питању сналажење вашег детета у новом простору.

Не стидите се да учитеља/учитељицу упознате са важним информацијама из вашег породичног живота. Учитеља треба да упознате нпр. са тиме ако су родитељи разведени, ако су родитељи или један од њих преминули, како би он/она прилагодили свој рад тим околностима. Обавеза учитеља/учитељице је да са тиме упозна и остале наставнике који предају детету. Сви ми смо на заједничком задатку да водимо рачуна о емоцијама ученика и не повредимо их.

Потрудите се да први школски дан буде права мала свечаност у вашој кући. Обележите тај дан, у складу са својим могућностима, тако да ваше дете разуме да је то посебан и важан дан у његовом животу, без обзира на све тешкоће које школски живот са собом носи. И након 33 године памтим тренутак када сам са својим оцем одабрала хаљиницу и ципеле у некадашњој „Дечјој опреми“ за први дан у школи.

Избегавајте коментаре на рачун учитељице/ учитеља који вам се можда не допадају на први поглед, у присуству детета. Не исказујте своју разочараност тако да дете то примети. А веровали или не, многи који нису бирали учитеља за своје дете буду касније задовољнији од оних који то јесу. Не прихватајте „здраво за готово“, баш све приче које долазе до вас. За некога је једна те иста особа престрога, а пак за другога праведна и умерена. Једна родитељка ми је на пример испричала да је приликом уписа свог детета у школу била изричита у жељи да једна учитељица не треба никако да учи њено дете, а после већ десетак дана била је разочарана што управо то није био њен избор. Ако сте баш много незадовољни и после одређеног времена, након што добро размислите, имате могућност да промените школу и учитеља, можда је паметније него да своје незадовољство емитујете наредне четири године и отежавате свом детету школске дане.

Ево начина да припремате своје дете за школу

Учите га да броји предмете у кући, коцке од којих прави кулу, виљушке и кашике које су на столу, тањире, каменчиће на плажи, цветове у вази… Одузимајте по један и тако ће научити да броји уназад врло брзо.

Није неопходно да деца знају да читају и пишу, довољно је да су савладали појам простора између две линије, па могу тачно да повлаче косе и усправне црте, таласе. Вежбајте на послужавнику посутом брашном или у песку. Нека деца најпре прстима исписују праве и криве линије, таласе. Тек кад деца тиме потпуно овладају, онда пређите на папир и оловку. Већина деце ово савлада у вртићу, али ако то није тако, надокнадићете стрпљивим радом. Дете које је овладало овом вештином врло лепо и лако ће писати слова.

Довољно је да деца препознају написана слова. Играјте игру на слово на слово. Вежбајте анализу речи, из којих гласова се састоји нека реч. Реп –р-е-п, кос –к-о-с. Најпре изаберите речи од три слова или гласа, а тек када их добро увежбате пређите на дуже речи. (Не учите дете на овај начин да чита, јер то није метода учења читања!) Наравно не за столом у строго седећем положају, већ у шетњи, игри. Уколико дете овлада овом техником, врло лако ће касније уз помоћ учитеља научити да чита.

Постављајте деци и она питања за која се подразумева да знају одговоре. Тако деца вежбају да се изражавају. Лепо изражавање је кључ успеха. Питајте их да вам причају о нечему што им се догодило, да вам опишу нешто што виде, помажите им ако се теже сналазе у томе. Вежбањем ће они постати све бољи и бољи. Изненадићете се када у школи самостално и веома успешно напишу свој први састав.

Оно што је неопходно је да дете зна шта је дозвољено, а шта недозвољено понашање тј. угрожавање безбедности других. Не дозволите да дете управља вама, јер у школи неће моћи да управља ониме ко га учи, као ни децом из одељења и тако нешто ће му представљати велику тешкоћу.

Наравно у свему овоме не претерујте, чините то спонтано и ненаметљиво

Ако сте у свему овоме успели, успех које ће ваше дете редовно остваривати већ од самог старта биће му ветар у леђа. А када дете крене у школу, редовно прегледајте његове свеске, укажите поштовање његовом труду. Стварајте навике код детета да свакога дана одређени период времена увежбава читање. Радујте се заједно сваком успеху, који сигурно неће изостати! А ако негде „зашкрипи“, пишите, мора да постоји неко решење…

П.С. О томе колико је новца потребно приликом поласка ученика у први разред бесплатног образовања, неком другом приликом. Моја пријатељица предлаже да поднаслов овог текста буде „спреми брдо лове“, тужно али истинито.

Извор: uciteljica.kraljevo.com