Родитељско искуство из школе у Шведској

децембар 21 19:47 2016

Своје родитељско искуство из школе у Шведској испричао нам је и један отац, лекар који се преселио у Шведску.

„У шведским школама деца већ од првог разреда уче страни језик и користе рачунаре и кроз веселе анимације уче слова. Сваки ученик има свој рачунар на којем ради задатке из математике, језика, пише текстове, чита електронске књиге. На 25 ученика долазе чак два учитеља. То им омогућава да се много боље посвете деци која теже усвајају градиво, али и да помно прате резултате сваког свог ученика. Уколико запазе да је дете, на пример, надарено за математику, дају му додатне, теже, задатке из тог предмета како му на настави не би било досадно. Школа почиње у 8:15, а  настава се одвија само преподне, и завршава се  најкасније у 15 сати. Но, деца запослених родитеља могу остати у дневном боравку до 18 сати, а тамо с њима ради учитељ, имају спортске садржаје а, уколико желе, током дневног боравка могу у школи похађати и музичку школу”, прича лекар чија су деца, како каже, у шведској школи видљиво задовољнија и мотивисанија.

То га, тврди, ни најмање не чуди јер ученике у Шведској не затрпавају огромним количинама, често потпуно непотребних, информација.

„Када повучем паралелу између наших и шведских школа, могу рећи да је то што се с децом ради у нашим школама веома лоше. Овде у Шведској је оптерећење много мање, а темпо није убитачан. Децу не замарају учењем о робовласништву у старој Грчкој, нити о ратовима, датумима битака, не уче чак ни писани рукопис, само штампана слова, али зато до савршенства аутоматизуају рачунање до 100. Од првог до шестог разреда основне свако дете научи да свира бар један инструмент, а уз то уче и глуму у мјузиклима и шивење и кување. У петом разреду уче како да направе презентацију, како да истраже нешто на интернету или у библиотеци. Већ у 7. разреду самостално склапају електричне склопове, а у 8. разреду свако дете зна да направи столицу и клупу, скува ручак и снађе се у бројним животним ситуацијама”, каже отац троје школараца.

Ученике у Шведској не оптерећују чак ни бројчаним оценама које се уводе тек од шестог разреда основне школе. Уместо оцена, у првом плану је здравље и правилан развој деце. Тако се, на пример, трајање наставе из свих предмета може, по потреби, прилагодити, али број сати физичког васпитања не сме се смањивати.

„Школски дан започиње наставом која траје сат и 15 минута, након чега следи пола сата одмора. Сваки одмор, било да је киша или сунце, деца проводе напољу, на ваздуху, трче или се баве неким другим активностима. Недељно напољу морају провести минимално 20 посто времена проведеног у школи. У недељи имају најмање два пуна сата физичког васпитања, од чега је један сат пливање. Сви ученици обавезно морају научити да пливају. Вреднује се све, од технике до издржљивости, те свако дете добије ознаку колико је добар пливач. Циљ је да на крају средње школе свако од њих може самостално отпливати 400 метара.

Сваки разред добија недељно писмо – извештај, у ком се укратко наводи шта се радило, шта се планира, који су рокови за задатке, а у писму је и линк на задатке за случај да је дете заборавило.

У свакој школској години школа има и свој мото, на пример, у школи у коју иду моја деца ове је године мото “борба против ружног говора”. Помно се негују и вредности као што је заједништво, групни рад, упорност, а оно што је веома важно јесте нулта стопа толеранције на насиље. Децу уче и подстичу да одмах кажу наставнику и да затраже помоћ, уколико примете да је неко дете доживело нешто ружно или ако су они сами имали такво искуство и тада се покреће читав један добро усклађен механизам за борбу против насиља. “Аларм” се пали и ако неко дете није дошло у школу, а родитељ пре тога није обавестио наставника који је иначе доступан родитељима својих ученика у било које доба дана те с њим можете комуницирати чак и мејлом и смс-порукама”, појашњава наш саговорник.

„И на крају, на пролеће сваки разред има државни тестни период када се државна (мала матура) проводи у целој држави, а циљ је да сваки ученик добије јасну слику о томе како је савладао градиво.”

  Categories:
напишите коментар

8 коментара

  1. јул 22, 00:56 #1 Mon Dieu!

    Kratko i jasno! Ovo je pravi putokaz kuda treba da krene i naše obrazovanje. Zapravo, mi i nismo u tako lošem položaju (dok ne bude prekasno) jer treba mnogo više da oduzmemo i ukinemo nego što ćemo dodati. A rekao bih i da to što treba dodati ne košta mnogo..

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 22, 12:01 #2 ja

    Na 25 ucenika 2 nastavnika. Ej, i oni pokusavaju kod nas njihov sistem da primene ali bez njihovih uslova. E sad izracunajte koliko oni ulazu usvoju prosvetu ako se zna da je plata prosvetnog radnika od 5 do 10 puta veca, pa puta 2 za dva nastavnika plus oprema za skolu, a adminstracija se podeli na dva nastavnika.

    Одговорите на овај коментар
  3. јул 22, 16:05 #3 mm

    Nije to bas tako zato nasa deca kad odu u inostranstvo trazena bas zbog znanja koja dobijaju u nasim skolama, daleko su naprednija u odnosu na njihovu decu.

    Одговорите на овај коментар
  4. јул 23, 09:59 #4 Kokan

    Po meni je naše školstvo sasvim dobro osim visine plata i nekih nepotrebnih informacija u pojedinim udžbenicima. Problem je što se svaka vlast dodvorava tamo nekima iz EU i unosi promene u sistem obrazovanja čime direktno šteti procesu obrazovanja. I sledeća najpogubnija stvar je što su ministri prosvete toliko nestručni i svoj posao obavljaju kroz prizmu političke poslušnosti tako da umesto da rade na poboljšanju uslova oni ih svojim nestručnim radom pogoršavaju. Bitnije im je da ispune zahtev tamo nekoga iz eu nego da sednu i razmisle ima li to ikakvog smisla i funkcionalnosti uopšte.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 26, 11:44 Avaya

      Наше је некад било добро замишљено, али од 2000 почиње експериментисање које нема краја, а резултати су наравно одговарајући, тј. лоши. Докле год имамо по две (негде и по три) смене, по 35-40 ученика у одељењу, нема напредка. Поподневни боравак, шта то беше? Па још и бесплатни. Ручак у школи? Некада је то било, али је све то укинуто, из разних разлога. Што се тиче наставног плана и онога што се учи, па то што се ради тамо је пут ка томе да са навршених 18-19 тај ученик буде способан да иде и ради, ништа сувишно њега неће научити. Општа култура, шта је то? Робовласничко друштво, Феудализам или остала друштвена уређења, ја би се питао да ми дете не учи такве лекције, каква је то школа и каквог образованог грађанина желе да добију на крају (можда се боје да не упореди оно што је било пре 2000 година са данашњом реалношћу…). Са друге стране и претерано улажење у детаље као код нас (хајде нека неко каже колико беше оно оваца има у Аустралији?)

      Одговорите на овај коментар
  5. фебруар 02, 20:55 #5 Goran

    Od školstva- vaspitanja zavisi kakvo će društvo biti . Manje više svuda u svetu ima dobrih primera i dosta dobrih promena poslednjih godina. Neophodan je visoki savet školstva koji će nadgledati rad ministarstva ali im treba dati i veliku moć. Tamo bi trebali da sede već vrlo priznati i poznati zreli ljudi. Imamo ih bogu hvala. Takođe više finansijske podrške za inovativne programe i hrabre etuzijaste, prosvetne radnike.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.