Шарчевић: Најквалитетнији наставници не морају да брину за свој посао

август 17 10:55 2018

Уколико се са синдикатима све уреди како треба, најквалитетнији наставници не морају да брину за свој посао, изјавио је министар просвете Младен Шарчевић и додао да ни ученици неће трпети због рационализације мреже школа, већ да ће само поједини директори постати технолошки вишак.

Он је гостујући у четвртак на Н1 рекао да је са синдикатима у “одличном савезу”, као и да воде бригу о људима који остају без посла, пре свега, због малог наталитета.

Према његовим речима, вишак у просвети се, у великој мери подудара са бројем наставника који одлазе у пензију.

Он је поновио да му је циљ оно што је обећао на почетку мандата – да се уведе систем квалитета рада и додао да за почетак постоји лакши метод да се разврста ко ради боље, а ко лошије, а то су просветна звања.

Шарчевић је рекао и да се ради на томе да просветари од јесени улазе у прво звање које, према његовој процени, сигурно може да достигне 20 до 25 одсто људи, који би самим тим ишли у бољи платни разред.

Како каже, друга и компекснија мера квалитета рада просветних радника је исходно знање, односно екстерно оцењивање и објаснио да ће се кроз исходе ученика знати да ли је наставник добро радио – узимаће се обзир екстерне оцене са оценама које је ученицима дао професор.

Тиме би, како је објаснио наставници легалним путем, временом могли да дођу и до четврте категорије у оквиру своје платне групе, што је плата редовног универзитетског професора.

Говорећи о захтевима просветних радника, министар је поновио да се за њихова права “бори као лав” и да је све ово време био “већи синдикалац од свих њих”.

Када је реч о рационализацији мреже школа, Шарчевић је казао да она има задатак да одражава потребе стварности и да Београд данас не може да има 11 машинских школа, као у време када је машинска индустрија у главном граду запошљавала 29.000 машинских радника.

– Ако имате у Апатину средњу техничку школу са 700 ђака, и другу техничку школу са 40 ђака, какав је проблем да они пређу у већу школу. Питање је само да ли треба два директора, ја мислим да не треба – навео је Шарчевић

Извор: Блиц

  Categories:
  1. август 17, 17:14 #1 Jasna

    Šta je to ” prvo zvanje…”?

    Одговорите на овај коментар
  2. август 18, 08:18 #2 Natasa Jankovic

    A sta sa sefom racinovodstva pedagogogom sekretarom? To nikoga nije briga. Vojska nas ce ostati na ulici i ko ce da nas primi u ovim starim godinama.

    Одговорите на овај коментар
    • август 30, 09:03 Gricko

      Nikoga nije briga, draga moja…. tako je “prošao” moj muž. Prvo je morao pobeći od “Oluje” ostavši bez svega tamo… saobraćajni inženjer po struci, koji je bio odličan student potucao se ovde po privatnicima i sa 58 godina pre dve godine ostao praznih ruku… niti staža, niti penzije…. i šta sad sa 60 godina? Niko ga ne pita…. Mnogo je ovakvih slučajeva.

      Одговорите на овај коментар
  3. август 21, 15:41 #3 Zabrinuti roditelj

    Za ministra sve pohvale treba konacno da se odvoji zito od “kukolja”i nagradi rad,trud i kvalitet.Dosta je bilo sistema koji su prevazidjeni i koji sistem vracaju unazad sto se odrazava najvise na ucenike koji ne dobijaju finkcionalno znanje.Nazalost ima onih koji su zalutali u prosvetu i treba sto pre da izadju iz sistema a ne da upropastavaju generacije uceci ih koriscenjem metoda iz srednjeg veka.

    Одговорите на овај коментар
  4. август 22, 14:33 #4 tina

    Da,ministar je rekao nesvesno sta je kljucni problem prosvete u Srbiji-nizak natalitet a to ce ministarstvu dati opravdanje za bukvalno svaku odluku u prosveti,neki put pomislim da ovoj drzavi nizak natalitet savrseno odgovara.

    Одговорите на овај коментар
  5. август 26, 18:48 #5 XM

    Како напредовати када те директор школе премести на годину дана на ново радно место иако имаш резултате иза себе? Аутоматски испадаш из игре, не можеш напредовати, а уз пут си и пред пензијом (са места учитеља на место чувара деце у продужени боравак). Без обзира на креативност , не можеш показати резултате на такмичењима и остајеш у запећку, а они који немају за 4 године никакве резултате са такмичења добију награду да остану у настави??????

    Одговорите на овај коментар
  6. август 28, 15:56 #6 Maki

    Ja ne vidim zašto su našim školama uopšte potrebni bibliotekari, biblioteke i knjige. Osim u predizbornoj kampanji, da se malo našalimo. Ministarstvo je lepo počelo sa merama štednje na bibliotekarima i sredstvima za čišćenje po kvadratu. Sad su bibliotekari u sedmom platnom razredu. Dogodine valjda više nećemo morati opet o istom, ko baba o uštipcima. Neka lepo poukidaju te biblioteke, pa će i prašine biti manje i tako nam eto još novih ušteda i još lepih povećanja platica, mašala.

    Одговорите на овај коментар
  7. новембар 06, 14:38 #7 Mila

    Sve ste lepo rekli. Medjutim postoji bojazan kad se odvaja žito od kukolja, kukolj se idabere a žito nora da se bori da opstane. Sve je lepo osmislio ali kako ce to da sprovede? Samo kad su pomenuti platni razredi svi su se poplasili i medjusobno poceli da se mere. Svi misle da su najbolji. A ko je najbolji jdredjuju neke cudne komisijske procene sastavljene od najgorih. Tako sa ne nadajte se da kad odvoje zito od kukolja ..ostace vam kukolj za decu i njihova funkcionalna znanja.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.