Шарчевић: Ја сам већи синдикалац од свих просветара

август 16 19:27 2018

Ако се са синдикатима све уреди како треба, најквалитетнији наставници не морају да брину за свој посао, изјавио је за Н1 министар просвете Младен Шарчевић. Казао је и да ученици неће трпети због рационализације мреже школа, већ да ће само поједини директори постати технолошки вишак.

Министар Шарчевић је у Дану уживо ТВ Н1 рекао да је са синдикатима у “одличном савезу” и да водее бригу о људима који остају без посла, пре свега, због малог наталитета. Вишак у просвети се, како каже, у великој мери подудара са бројем наставника који одлазе у пензију.

Одмах после питања да ли ће постати технолошки вишак, просветне раднике највише интересује колика ће им бити плата. Шарћевић је истакао да му је циљ оно што је обећао на почетку мандата – да се уведе систем квалитета рада.

За почетак постоји лакши метод да се разврста ко ради боље, а ко лошије, а то су просветна звања, рекао је Шарчевић и додао да се ради на томе да просветари од јесени улазе у прво звање које, према његовој процени, сигурно може да достигне 20 до 25 одсто људи, који би самим тим ишли у бољи платни разред.

Друга и компекснија мера квалитета рада просветних радника је исходно знање, односно екстерно оцењивање. Наиме, министар је објаснио да ће се кроз исходе ученика знати да ли је наставник добро радио, тј. узимаће се обзир екстерне оцене са оценама које је ученицима дао професор. Ти резултати могли би да буду видљиви за две године, најавио је министар.

Наставници би на тај начин, легалним путем, временом могли да дођу и до четврте категорије у оквиру своје платне групе, што је плата редовног универзитетског професора, истакао је Шарчевић.

Коментаришући захтеве просветних радника, министар је поновио да се за њихова права “бори као лав” и да је све ово време био “већи синдикалац од свих њих”.

Ученици и наставници неће трпети због рационализације
Говорећи о рационализацији мреже школа, министар је објаснио да она има задатак да одражава потребе стварности. Каже да Београд данас не може да има 11 машинских школа, као у време када је машинска индустрија у главном граду запошљавала 29.000 машинских радника.

“Ако имате у Апатину средњу техничку школу са 700 ђака, и другу техничку школу са 40 ђака, какав је проблем да они пређу у већу школу. Питање је само да ли треба два директора, ја мислим да не треба”, навео је Шарчевић.

Истиче и да рационализација неће погодити наставнике, јер цела одељења са пуним фондом часова формално прелазе под нови кров. На примедбу да ће ученици иипак морати да иду у други објекат, Шарчевић је рекао да је реч о школама које се су удаљене две улице пешке.

С друге стране, како каже, добијају се празне зграде које сада могу да се користе нпр. као предшколске установе како би се надоместио недостатак места у вртићима. Подсетио је и на случај школе на Новом Београду где су се родитељи побунили против спајања са другом школом, иако су им деца ишла у објекат где је 3.000 квадрата било потпуно неискоришћено.

“Седам милиона евра нам треба за изградњу нове школе, а овде треба да плаћамо празан простор”, истакао је министар и додао да је у изради нови софтвер којим ће бити умрежен сваки квадрат школских објеката, те да ће се мањим адаптацијама у неколико великих градских школа доћи до циља – једносменског рада.

Драстичан пример Београдске пословне школе
Шарчевић је рекао и да Министарство ради на пројекту еЦенус – који ће омогућити потпуни електронски увид у сваког запосленог у просветном систему и његов фонд часова.

“Процена је да минимум 12 одсто цури. Не може неко да ради на 150 места, не може да се пријави да ради на 16 факултета. Биће кажњени тамо где нађу да су проневерили паре. Ако имате лажне запослене, ви сте буџет оштетили”, истакао је министар.

Шарчевић се посебно осврнуо на случај Београдске пословне школе и подсетио да је та високошколска установа имала чак 24 неакредитована истурена одељења, која су радила по кафанама и планинским домовима.

Откад је Министарство ушло у Београдску пословну школу, откривена су потраживања у износу од 850 милиона динара, и ту је, како истиче, реч о “белим парама” које се могу видети кроз рачуноводство, док се токови новца “на црно” још утврђују.

Шарчевић признаје да се о поменутим малверзацијама говори годинама, али додаје да су за конкретне кораке потребни докази. Министарство је ишло на реорганизацију као једини легални модел да уђе у Београдску пословну школу, а сада њено пословање проверавају и Тужилаштво, Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције.

Каже и да су за реформе потребне године и да се не може тако лако ићи на аутономију универзитета.

Извор: Н1

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.