Koncept male mature prevaziđen je i treba ga menjati, smatra ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da bi mala matura trebalo da bude „nezavisna eksterna ocena, kao i velika matura”.
„Mi ćemo od jeseni otvoriti diskusiju, pitaćemo kolege šta misle o tome i šta predlažu. Po meni bi mala matura trebalo da bude nezavisna eksterna ocena kao i velika matura”, rekao je Šarčević za Tanjug.
On podseća da se danas rangiranje učenika prilikom upisa u srednju školu obavlja na osnovu bodova ostvarenih uspehom tokom školovanja (maksimalno 70) i bodova stečenih na „maloj maturi” (maksimalno 30).
„Ako tih 30 bodova treba da pokaže neku razliku, da li su ocene bile objektivne ili ne, a na tom testu imate one koji pokušavaju da izmešetare, onda niste dobili ništa”, poručuje Šarcević.
Sa njim se slaže i član Radne grupe za izradu velike mature Radivoje Stojković koji kaže da je „vreme za preispitivanje i procenu kako ići dalje”.
On naglašava da se u dobrom pravcu već krenulo ove godine, kada je urađeno nekoliko varijanti kombinovanog testa sa istim zadacima, ali različitim rasporedom zadataka, ali i na testu iz srpskog i matematike, gde je bilo mnogo više „otvorenih zadataka”, koji su zamenili zadatke na zaokruživanje.
„Otvoreni zadaci onemogućavaju prepisivanje. Znači, vi možete imati tačan rezultat ali ako nemate tačan postupak to vam se ne priznaje”, pojašnjava Stojković za Tanjug.
Saglasan je sa stavom ministra da mala matura trebalo da bude „nezavisna eksterna ocena”, a to bi značilo mnogo više otvorenih zadataka na testiranju, kreativnih zadataka koji zahtevaju povezivanje i veća kontrola samog ispita.
„Želimo jedan ozbiljan test, ozbiljan ispit, koji neće biti doveden u pitanje ni na koji način”, naglašava Stojković.
Novim konceptom male mature, nastavlja on, svakako bi trebalo da se zadrže testovi iz maternjeg jezika i matematike, a da treba razmisliti kako bi izgledao treći test, da li bi ostao kombinovani test sa malim brojem zadataka iz pet različitih predmeta ili bi se učeniku ponudila mogućnost da izabere jedan od pet predmeta.
„Sa malim brojem zadataka na kombinovanom testu, četiri iz svakog predmeta, ne može se steći prava slika o nivou znanja učenika”, pojašnjava on.
Svakoj promeni, dodaje, morala bi da prethodi valjana priprema, da se izvuče sve dobro iz postojećeg modela, da se vidi gde postoje primedbe, šta može da se izmeni i pojača.
Ministar prosvete Mladen Šarčević u međuvremenu je najavio smenu rukovodilaca školskih uprava i utvrđivanje odgovornosti direktora škola i inspektora u tri okruga u Srbiji gde postoje sumnje da je bilo zloupotreba na maloj maturi.
Vanredna kontrola sprovodi se u pojedininim školama u Nišavskom, Pčinjskom i Raškom okrugu.
(Tanjug)