Шарчевић: Највећи проблем – усавршавање наставника

август 12 18:58 2016

Шарчевић: Императив ми је квалитет образовања
Нови министар просвете и науке Младен Шарчевић рекао је данас да ће императив тог ресора бити квалитет образовања и додао да се менаџерским приступом може “штедети на много чему, пре него на запосленима у настави”.

mladen-sarcevic-gordana-zivojinovic-lazni-skup-privrednici-novac-unuk-foto-1408409992-553301
БЕОГРАД – Нови министар просвете и науке Младен Шарчевић рекао је данас да ће императив тог ресора бити квалитет образовања и додао да се менаџерским приступом може “штедети на много чему, пре него на запосленима у настави”.

“Прво треба да сагледам и податке и интересе Владе и све друго што се тиче смањења броја запослених, а лично сам био четири пута технолошки вишак”, рекао је новинарима Шарчевић приликом преузимања ресора од досадашњег министра Срђана Вербића.

Напомињући да му је квалитет образовања императив у раду, Шарчевић је навео да ђаци у Србији морају да раде “оно што ради цео цивилизиовани свет” и да неке лоше навике и инструменте треба мењати.

“Треба да решимо питање сиромаштва, јер многа деца због, можда, недостатка новца за аутобуску карту или ужину не могу наставити даље средње образовање. Мислим да о томе и немамо податке квалитетне и довољне о томе”, напоменуо је Шарчевић.

Шарчевић је додао да је пре за штедњу него за отпуштање, али и да не треба наставник који има много година радног стажа да буде заштићен од тога да  га прогласе технолошким вишком  на уштрб младих и креативних наставника.

Он такође сматра да мора да се ради на ефикасности студија и пруижању прилике наставницима да се усавршавају.

“То је по мени сада највећи проблем – усавршавање људи који ће радити по овим конацептима.Цела прича око преласка на квалитетније моделе образовња, осим репродуктицног образовнаја, јесте прелазак на разне концептуалне методе – где деца активиније учествују и где је знање применљиво”, рекао је нови министар.

Он је указао да је лично примењивао један од модела у образовном асистему “Руђер Босковић” већ 10 година.

“Друго, примењен је модел екстерног оцењивања као битног фактора за који се залаже и академска заједница”, рекао је Шарчевић напомињући да лично не види да се његова мишљења било где “сударају” са претходним министарством, академском заједницом или ставовима ученика и родитеља, осим можда са “неколициниом који губе извесне приовилегије”.

Он је истакао да на чело Министарства просвете и науке није дошао овде јер му фали слава у животу, већ јер жели покретачко образовање да и друга деца имају боље шансе и прилике.

Шарчевић је напоменуо да поодавно сарађује са министарством просвете и својим претходинком.

“Свестан сам шта је тим господина Вербића до сада урадио. У образовању сам 36 година и знам шта је он затекао и мислим да је много урђеније оно што ћу ја затећи преузимањем дужности од Вербића који је померио многе ствари битно на боље”, навео је Шарчевић позивајући Вербића да остане у министарству.

 

Извор: Танјуг

  Categories:
напишите коментар

12 коментара

  1. август 12, 21:26 #1 Profesor

    Ministre najveći problem je što ljudi koji sede u Ministarstvu i ŠU dugo nisu u nastavi i nemaju znanja kako jedan čas da se održi, jer 20-tak i više godina udaljili su se od nastave. Takvi “foteljaši” prave pranove, ocenjuju časove i sprovode reforme. Njima trebaju seminari, koji će da im drže prosvetni radnici (oni sa dnevnikom u ruci).
    Predlog šta Ministarstvo treba da uradi, da bi se došlo do boljeg kvaliteta:
    1. Smena prosvetne inspekcije koja je glavni kočničar i podrška u kršenju zakona
    2. Rasformiranje ŠU (od 18 ŠU samo 10 su dovoljne)
    3. Rukovodioci ŠU da biraju zaposleni prosvetni radnici škola sa teritorije koju pokriva ŠU (izabrao bi se kvalitetan kadar, a ne “politički poslušnik”)
    4. Predmetni nadzor (Nadzor poveriti osobama koje su imale dobre rezultate u svom radu. Izabrana lica za vršenje nadzora da budu zaposleni Ministarstva oko 30%,a ostalih 70% i dalje u nastavi-mandatni period 5 godine)
    5. Uvođenje ispita za direktora da školama upravlaju kompetentna i stručna lica, a ne direktori koji “potkupe” pet članova ŠO i budu doživotni direktori
    6. Ograničiti mandat direktora (najviše dva uzastopna)
    7. Direktori koji krše zakon moraju da budu smenjeni i da se javnost upozna
    8. Mreža škola
    9. Promena Zakona, pravilnika… da se učenicima oduzmu data prava , a da se kažnjavaju za neizvršavanje obaveza
    10. Inkluziju izbaciti iz osnovne škole u kojia nije moguće i ne gurati na silu

    Одговорите на овај коментар
    • август 12, 22:34 Kristina

      Upravo tako.Uh,sve bih isto rekla,ni reč manje od toga!Podržavam 100 posto!

      Одговорите на овај коментар
    • август 13, 02:03 Mon Dieu!

      Podržavam u potpunosti ovo što je kolega napisao! Posebno ono pod 3 i 10. Amandman na tačku 9: “da se učenicima oduzmu POJEDINA data prava”. Dodao bih i tačku 11: “Preispitivanje akreditacija fakulteta”.

      Одговорите на овај коментар
      • август 13, 11:41 Profesor

        Akreditacija fakulteta i univerziteta pod sumnjivim okolnostima! Postoji jedan fakultet koji školuje kadar za prosvetu,koji je od pre par godina “političkim vezama i zaslugama” dobio akreditovan program za koji nema ni 20% stručnih profesora. U listi predmeta i profesora navedeni su neki profesori koji već rade na drugim fakultetima i ovde su samo stavljeni formalno. Ako informacioni sistem za visoko obrazovanje zaživi od ove školske godine, čuda će da se dese, jer će mnogi profesori da ostanu bez “vikend tezge”.

        Одговорите на овај коментар
    • август 13, 07:13 Lj

      Profa je dosta toga tacno napisao. Nisam saglsan pod 3 da ga biraju nastavnici.
      Konkurs sa 10 godina radnog iskustva. Ko ima najbolje rezultatae u radu sa ucenicima i ko ima objavljene radove iz struke i obrazovanja daj treba da bude NACEKNIK SKOLSKE UPRAVE

      Одговорите на овај коментар
    • август 13, 09:33 Silvija

      Sve što ste nabrojali je veoma važno i izvodljivo. Ja bih još dodala i izmenu nastavnih programa, koja ne mora da košta skoro ništa. U saradnji sa predmernim nastavnicima i učiteljima, izbaciti deo gradiva i tako otvoriti prostor za kvalitetniji rad na onome što je važno. Takva promena ne zahteva čak ni izmene u udžbenicima (za sada).
      Takodje, u nižim razredima izbaciti izborne predmete (makar samo narodnu tradiciju/čuvare prirode). Ni to ne košta ništa, niko ne ostaje tehnološki višak a rasterećuje učenike.

      Одговорите на овај коментар
      • август 13, 11:32 Profesor

        Slažem se koleginice Silvija. Izmena nastavnih plana i programa i prilagođavanje stvarnim potrebama sredine, uvođenje inovacija… Ovo su samo date neke okvirne deset tačke, a sigurno da ima još dobrih predloga za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Svi nabrojani predlozi samo zahtevaju malo dobre volje i upornost da se realizuju, ne treba velika količina novca da bi to bila prepreka.

        Одговорите на овај коментар
      • август 13, 18:39 t

        Slažem se.

        Одговорите на овај коментар
    • август 13, 19:26 N

      Nije idealno ali je veoma dobro . predlozi su dobri ali politicari nece dozvoliti promene koje im ne idu na ruku hocu reci koji im ne ucvrscuju fotelju

      Одговорите на овај коментар
  2. август 13, 07:42 #2 Lj

    Analiziram iskaze Ministra:
    1.“Прво треба да сагледам и податке и интересе Владе и све друго што се тиче смањења броја запослених, а лично сам био четири пута технолошки вишак”
    Ministre treba samo POSTOVATI PRAVILNIKE KOJE JE NAPISALO MINISTARSTVO i tacka. MINISTARSTVO NE POSTUJE svoje pravne akte i preporuku Zastitnika gradjana. Mnogi Pravilnici nisu saglsni sa ZAKONIMA. Zakoni su sa pravnim supljinama kao da su ih pisali na pijacu
    2.”Шарчевић је додао да је пре за штедњу него за отпуштање, али и да не треба наставник који има много година радног стажа да буде заштићен од тога да га проглашен технолошким вишком на уштрб младих и креативних наставника.” A gde cemo zaposliti one pred penziju? Dozvolite im da imaju PRIVATNE SKOLE. Nemojte da se deci po onoj narodnoj: >dodje unuk da dedi pokazuje medju<!!!
    3." “То је по мени сада највећи проблем – усавршавање људи који ће радити по овим конацептима.Цела прича око преласка на квалитетније моделе образовња, осим репродуктицног образовнаја, јесте прелазак на разне концептуалне методе – где деца активиније учествују и где је знање применљиво”, рекао је нови министар." Kreativnost coveka je najveca (u proseku) u periodu od 18-24 njegove godine zivota. Zasto prvo to ne uradite na fakultetima? Na pravnom 200 studenata zajedno slusa jedan predmet, tako je na medicini, ekonomiji, … Pa takvi koji dodju u nastvu kao nastvnici imaju UZOR SVOJIH PROFRSORA FAKULTETA . Ovu ideju primenite prvo na fakultete pa ce ti svrseni studenti SAMI po difoltu da rade ono sto ste sebi stavili kao cilj
    4.“Друго, примењен је модел екстерног оцењивања као битног фактора за који се залаже и академска заједница”, рекао је Шарчевић напомињући да лично не види да се његова мишљења било где “сударају” са претходним министарством, академском заједницом или ставовима ученика и родитеља, осим можда са “неколициниом који губе извесне приовилегије”.
    Ovde je OK ali PRAVO PREDMETNO ESTERNO ocenjivanje. Treba imati ULAZNO i IZLAZNO pa da se vidi taj kvantum razlike koji nastavnik postigne. Nije isto kada ucitelj dobije u PRVOM razredu svu decu koja znaju da citaju i kada dobije samo 20% ucenika koji znaju da citaju. Iznalni rezultat NIKAKO (NE)MOZE BITI ISTI.

    Одговорите на овај коментар
  3. август 13, 10:08 #3 Вања

    Апсолутно се слажем са претходним коментаром. Додала бих само редукцију семинара. Већина је бескорисна и представља губљење драгоценог времена и новца.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.