Он каже да су само из републичког буџета потрошене 11,3 милијарде динара за реконструкцију 860 школа, као и да очекује да бар још половину тог износа издвоје и локалне самоуправе.
* Ђаке ће сутра дочекати и скраћени часови у великом броју школа, имате ли разумевања за захтеве просветара?
– Синдикати су само делимично у праву. Али, требало је да уђу у преговоре одмах после одмора, а они су и пре тога “уперили рефлекторе”, да ојачају своју позицију пре разговора који су у току. Имају легитимно право да траже да буду боље позиционирани у оквиру јавног сектора, ја сам им ту добар савезник и они то знају. И даље постоји простор да се неке ствари поправе, када је реч о платним разредима. Систем, рецимо, није препознао библиотекаре у школама, па смо то поправили и они су сада у групи са осталим стручним сарадницима.
* Синдикалци се жале да ће и убудуће повећање плате највише зависити од година стажа, а не од квалитета рада…
– То није тачно. У старту су одвојени наставници који раде у отежаним условима, комбинованим или билингвалним одељењима, као и они који су већ стекли неко од педагошких звања. Није још ни коначно одлучено да ли ће просветни радници бити у осмом или деветом платном разреду, у коме се налазе лекари.
* Уколико зараде буду увећана до краја године, а потом држава уведе платне разреде, колика ће бити плата наставника?
– Тешко је сада одредити прецизан износ, јер систем још није финализован. У сваком случају, за већину ће бити боље. Промене иду спорије, јер предвиђају да никоме не може да буде смањена зарада, а то продужава време у коме треба да се промени однос најниже и највише зараде у просвети. Да би свима било добро и да би се применио идеалан распон плата треба нам 100 милијарди динара више у буџету.
* Многе брине и да ли ће остати без посла, јер је деце све мање. Колико је ове године технолошких вишкова?
– Тренутно је реч о 4.000 људи, али за већину ће се наћи решење у оквиру система.
* Хоћете ли смењивати директоре који одбију да приме технолошке вишкове и чувају места за своје кандидате?
– Закон ми сада дозвољава да то урадим, али све је мање таквих директора. Пре две године било их је десетак, прошле само тројица. Не дозвољавам ни да буду именовани директори који су компромитовани. Већ неколико пута шаљу ми да потпишем именовање директора једне школе који има проблем са Агенцијом за борбу против корупције. Нећу то да урадим и готово да ме терају да уведем привремене мере.
* Усвојили сте и нове прописе. Може ли се очекивати година без скандала у вези са путовањима или тровањем ученика?
– Због спорног путовања у Шпанију сменио сам и старог и новог директора београдске Девете гимназије. То је сигнал свима како треба да раде. Бавимо се и исхраном у школама. Тренутно анализирамо капацитете школских кухиња, а рачунамо и на ресурсе предшколских установа. Промене су потребне и у врсти хране, која треба да буде здравија.
ДИРЕКТОРИ ОРГАНИЗУЈУ ПРОТЕСТ*
КОЛИКО ће још школа бити угашено у наредном периоду? – Војводина сада прави своју мрежу школа, где ће бити спајања. У првом таласу, радили смо само средње школе, јер су оне у надлежности Министарства просвете. Мрежу основних школа треба да предложе локалне самоуправе и то најкасније до марта следеће године. Нећемо гасити школе које имају перспективу, али сажимање је негде боље и за децу и за буџет. Протесте против спајања организују директори, јер само они могу бити на губитку, и то не посла, већ само функције. Хрватска је у једном дану затворила 117 школа због мањка деце. Не можемо ни ми да затварамо очи пред демографским проблемом.
* Спремили сте новине и за гимназијалце – другачије изборне предмете. Јесу ли спремни наставници да их предају?
– Није то за њих велика новина у раду. Ако сте добар наставник географије или биологије, није вам никакав проблем да предајете екологију. Теже је било уредити да се отвори овако велики број информатичких одељења у гимназијама. Повећали смо и обухват дуалног образовања, по коме се учи у 80 одељења више од 30 школа. По дуалном моделу учиће два и по пута више ђака него прошле године.
* Очекујете ли да са продужењем рока студија, посланици потврде и валидност оспораваних доктората?
– Нема ниједног разлога да се не усвоје измене закона, јер је Национални савет за високо образовање прихватио све ставке једногласно. Аферу о такозваним спорним докторатима исфабриковао је претходни састав Комисије за акредитацију, при свом одласку. Приватнима замерају што нису поднели захтев, који нису подносили ни многи државни, јер су сматрали да је то формално питање. Ако се то спори само за 20 факултета, а осталима не, онда то није фер. Таквих диплома је више од хиљаду и ти људи би могли да нас туже. Једном се мора ставити тачка на тај проблем који је стар 13 година.
* Затражили сте од факултета да обелодане нелегална издвојена одељења и запретили им гашењем. Је ли се ико јавио?
– Јављају се, али не у довољној мери. Открили смо их око 30, а има их бар још толико. Неће више моћи да постоје такозвани консултативни центри ван седишта, што су, заправо, била нелегална одељења по целој Србији. Нашли смо и неке из БиХ, који немају дозволу за рад.
* Хоће ли инспектори кренути у лов на “дивље” факултете?
– Удружиће се и са другим инспекцијским службама и кренути на терен. Свима је боље да пријаве и угасе, него да их ми сами пронађемо. Казна је два милиона за установу и 200.000 динара за руководиоца. Добијају и опомену да затворе одељење за које немају дозволу, а ако се оглуше, остаће без лиценце за рад. Ићи ћемо до краја.
* Најавили сте и формирање Фонда за науку. Хоће ли он прикупити више средстава за финансирања?
– Закон о Фонду за науку нам је приоритет, како би он био препознат у буџету за 2019. годину. План је да се научна заједница једним делом финансира из Министарства просвете, за део плате и за друштвено-хуманистичке области, које могу мање да зараде од пројеката. Други, већи део, стизаће кроз фонд и то за научне пројекте. Та средства одвајаће и друга министарства, а пре свега привреда. Новом стратегијом научног развоја биће предвиђено да се привреда ангажује два пута више од државе. Када се сва та средства удруже, добићемо моћан фонд.
* Када научници могу да очекују конкурс за нови пројектни цикус? Уместо четири године, актуелни траје готово дупло дуже.
– Када се заврше послови око закона, више нећемо имати кочнице и научници могу да очекују конкурс наредне године. Било нам је важно да уведемо хиљаду младих истраживача, да они не остану по страни. Имамо пуну подршку научне заједнице за ово што радимо. Проблема је много, гомилају се деценијама и не могу да се реше преко ноћи. Немам чаробни штапић.
ШАНГАЈСКА ЛИСТА
* За пад Београдског универзитета на Шангајској листи, научна заједница криви кашњење конкурса за пројекте и опреме за истраживање…
– Има мало и тога, али и других ствари. Промењена је методологија оцењивања, па су сада оцењиване и друштвено-хуманистичке науке. Универзитети у Кини, рецимо, улажу огромна средства, која су далеко изнад наших могућности, и то се одражава на њихов све бољи рејтинг. Да би Универзитет у Београду имао што више услова за напредовање, добиће статус институције од националног значаја.