Родитељи неће оцењивати стручност наставника за математику, биологију или физику јер они за то нису компетентни.
Родитељи ће процењивати педагошки стил рада наставника
За то постоји евалуација директора и стручних сарадника у школи, као и екстерна евалуација која је и педагошки и стручни надзор. Родитељи ће процењивати педагошки стил рада наставника, на основу онога што сазнају од свог детета – да ли је наставник спреман да му помогне, да ли са њим добро ради, да ли виче, вређа ученике, да ли се арогантно понаша или можда врши мобинг. Родитељ није присутан у учионици и све што се дешава на часу сазнаје од детета, али се њему по навици не верује јер је тобоже мало или не зна шта прича – каже за Данас министар просвете Младен Шарчевић, објашњавајући нову улогу родитеља у школи.
На коментар да постоји опасност да ће наставник код кога дете има слабу оцену бити оцењен као лош, Шарчевић одговара да је то “банализација целе приче”. Родитељи, наглашава, неће давати нумеричке оцене наставницима већ описне, чији је циљ да се органима школе укаже на неке негативне појаве.
– Те оцене ће превасходно служити за самоевалуацију која се ради унутар школе. Имаћете случајеве да ће наставник добити јако високе оцене када се буде екстерне оцењивао његов рад, јер је децу добро научио, али не значи да треба да буде арогантан, да их вређа. Сви непедагошки поступци се дешавају иза леђа, наставничко веће формално иза тога не стоји, али суштински се то догађа. И онда имате приче које нису урбане легенде већ се јунаци знају по школи, какав је ко наставник. Наставник ће имати интерес од добије позитивну оцену и од родитеља и од ученика за педагошки стил рада, тако што ће његова каснија екстерна оцена то потврдити – објашњава Шарчевић, напомињући да је родитељска оцена само један сегмент екстерног оцењивања образовних установа, које ће бити јавно доступно на порталу Доситеј Министарства просвете.
А јавност је оно на чему министар инсистира од старта и каже да не види други начин да се то постигне, “осим да се прави инсајдерска мрежа по школама”, за коју, каже, “нема времена” и мисли да је то “лоша прича”.
– Ово није лов на вештице већ тражење разумног модела да се неке лоше ствари по школама коригују. Зашто? Зато што не раде сви директори. Имао сам састанак са директорима и рекао сам да ћемо школама где су оцене родитеља и ђака добре и где је екстерна евалуација добра дати аутономију – наглашава Шарчевић.
На питање треба ли родитељи да буду равноправни чланови школског одбора са запосленима и представницима локалне самоуправе, он одговара да је структура школског одбора лоша, најпре за оснивача јер нема већину, али и зато што се на то тело може манипулисати из неких других центара моћи.
– Малим бројем родитеља се може манипулисати, а са великим бројем је циљ да се постигне јавност рада без инсајдера. Ако оно што иде на школски одбор мора проћи и родитељски ниво школе и јавност свих запослених, онда смо постигли демократичан однос. Родитељи су свакако заинтересовани да деци буде добро и полазим од те тачке да буду добронамерни, а што се тиче оних који се не баве својом децом, они ће Законом о породици бити доведени у ситуацију да морају ту бригу да повећају. Све то је део шире приче да се створи друштвени амбијент за реформу образовања. Не може да се ради реформа тако што ћете променити законе и наставни програм, а оставити старе навике. Ја сам се прихватио овог посла само под условом да то личи на реформу и нико ме неће одговорити да се понашам другачије – категоричан је Шарчевић.
Улога савета родитеља мора да се мења
Младен Шарчевић истиче да је садашње учешће родитеља у екстерној евалуацији кроз анкетирање недовољно, посебно јер у њему не учествују сви родитељи. Министар каже да улога савета родитеља треба да се промени, али да у овом тренутку нема готово решење већ да се кренуло од консултација са неким групацијама родитеља које су формално организоване по Србији.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас