Шарчевић: Сменићемо најмање четири начелника школских управа

јул 20 18:44 2017
 Нерегуларности на завршном испиту било у више од три округа. – Наредне године промене у дежурству, бодовању успеха, испитним комбинацијама…

Тачно недељу дана након што су министру просвете из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања стигли налази ванредне контроле испитног материјала због сумње у пропусте на малој матури у 28 школа, министар Младен Шарчевић открива да налази још нису потпуни јер се „неправилности нису догађале само у три округа, него где год је то било могуће”.

Неочекивано добар успех који далеко премашује републички просек, као и ранијих година, побудио је сумњу да је нерегуларности било у Нишавском, Пчињском и Рашком округу. Анализа је потврдила да је одступање од процедуре допринело нереално високом успеху ученика у појединим школама из Новог Пазара, Врања, Прокупља, Сурдулице, Бујановца, Владичиног Хана, Трговишта…

– Много је боље стање у Нишавском, него у Пчињском и Рашком округу, то је за сада извесно. Али, имамо доста појединачних пријава родитеља и наставника из других округа које нисмо гледали као типичне за ову проблематику, имамо ту и Ћуприју и Београд. Јављају се широм Србије охрабрени нашом одлучношћу да овај проблем темељно истражимо и решимо. До средине августа, очекујем, имаћемо резултате истраживања, а онда ћемо јавности предочити које су то биле ситуације и који људи, и тражити одговорност. Сменићемо најмање четири начелника школских управа, неке због пропуста на малој матури а поједине и због других неправилности у раду – објашњава Шарчевић.

Младен Шарчевић:Сменићемо најмање четири начелника школских управа, због пропуста на малој матури

Директори основних школа у којима је било неправилности на завршном испиту, такође ће изгубити фотељу. По актуелним законским решењима министар може школским одборима да предложи да смене директоре осмолетки, али Шарчевић претпоставља да ће се о тај предлог оглушити „они одбори који са директорима имају чврсте савезе по неким својим правилима”. Ступањем на снагу новог кровног закона директоре школа моћи ће да смењује министар.

– Поента није у кажњавању, иако ће га без сумње бити, него поука да се пропусти у организацији и спровођењу матурског испита више не догађају, да се систем промени. Концепт полагања матуре сигурно ће се мењати. Добијамо четири милиона евра за матуру. Европска агенда ИПА фондова, која даје тај новац, не прецизира да је он намењен за велику матуру, него за матуру и испите. Покушавамо да направимо посебан центар за испите, а идеја је да се такви центри оформе и тесно сарађују у државама региона. Веома је важно и да заштитимо процес предавања и достављања ђачких радова у посебан центар у коме ће бити потпуна контрола испита – каже министар.

Полагање завршног испита, најављује Шарчевић, убудуће ће надзирати и камере из птичје перспективе. Биће промена и у дежурству, тако да ће на малој матури у осмолеткама дежурати наставници средњих школа, а на великој професори факултета. Мењаће се и бодовање успеха осмака из основне и на матури. Мало је фалило да се и ове године са 60 поена максимално вреднује успех од шестог до осмог разреда, а да 40 буде највиши скор укупно са три матурска теста. Тако ће се рачунати следећег јуна, тврди министар просвете.

Први пут помешани задаци на овогодишњем комбинованом тесту, дакле иста питања из пет предмета за целу генерацију али дата различитим редоследом, показали су се делотворним у спречавању преписивања. Тај систем ће наредне године бити примењен и на тесту из српског (матерњег) и из математике, указује први човек образовног система.

– Повереник за информације и заштиту података о личности Родољуб Шабић, указао ми је да у свету постоје стандарди и описане процедуре када се раде завршни испити, међу којима је и та да се постављају камере на плафон. Тако се на снимку јасно виде покрети, али не и лица. За то је, ипак, потребна сагласност наставничких већа. Верујем да ће наставници то прихватити као начин да са себе скину било какву сумњу, знајући да ће се на видео-запису видети да ли неко користи мобилни телефон или се нагиње да ученику помогне да реши задатак. Отворићемо дискусију о томе на јесен. Питаћемо наставнике шта мисле, саслушати и узети у обзир њихове предлоге и сугестије – појашњава министар.

На наше питање да ли је у просвети најпрече инвестирање у видео-надзор мале матуре, министар одговара да то неће коштати ни динар грађане Србије.

– То су европске паре. Ако су они проценили да су матурски испити толико важни, а ми идемо европским путем, не видим разлог да се значај тог улагања омаловажава. Неко дете је учило и трудило се и није уписало школу коју жели, зато што су други који су варали на тесту прошли боље. И ако се то понови у хиљадама случајева, онда је инвестиција која онемогућава мување и јача васпитну улогу школе и те како оправдана. У систему имамо много више паметних, вредних и одговорних људи него мангупа и срамота је говорити да се наставници не цене, да је та професија еродирала, само зарад мало пара. Инсистираћу да буде више новца, пре свега за плате просветних радника, али морамо сами себе да уљудимо и не допуштамо неправилности у просветном образовном и васпитном раду – уверава Шарчевић.

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика

  Categories:
напишите коментар

2 коментара

  1. јул 21, 17:05 #1 ana

    I opet i ponovo zamena teza! Pa dal su novinari toliko nepismeni ili samo povrsni? Kaze- na pitanje da li je najprece investirati u kamere on odgovara “to su evropske pare, nista ne kosta”. Pa malo pre toga si rekao da su te evropske pare namenjene “za maturu i ispite” . Sto znaci ne moraju kamere, mozda ima nesto pametnije sto bi poboljsalo nastavu a u vezi je sa maturom i ispitima? Aman bre covece!

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 22, 11:50 #2 забринути родитељ

    Спаси децу, укини испит, нека тај папирнато-материјални бум мимоиђе некога ко све ово форсира. Европска заједница форсира матуру, у реду је такав став, дају људи паре и треба оно што купе да буде у њиховом својству урађено. Али, зар се нико не сети да каже како ученик са 14 година треба да буде ослобођен страха, стреса? Па ко највише тензија прави у вези свог тог циркуса који је наметнут, како наставницима, који без планираних термина преко године малтретирају ученике, како би бар нешто уградили од онога што је потребо, јер се од њих тражи, како професионална тако и морална подршка, тако и ученицима, који слушајући овакве изјаве губе жељу да уче и спремају нешто на чему ће унапред изгубити. Шта је са генерацијама које су губиле на томе? Како сада оправдати став неких директора који желе да се освете “онима који у току године не раде довољно”, а имају резултате какве могу, јер је, једноставно, структура одељења таква каква је, не могу бити бољи, а не одступају од оцена закључених на крају године? Шта са оним директорима који су мали цареви и одлучују о судбини ученика тако што сами укуцавају резултате и случајно окрзну понеки бод “оном чији је…”, мислите да тога нема? Како ћете то проверити? Да ли сте питали родитеље свих ученика јесу ли имали приступ тестовима по тим малим срединама? Тврдим да нису, јер се у тестовима налази толико погрешно сабраних, или неправилно оцењеих одговора, који су у складу са решењима, а опет неко је одговор бодовао по неким својим критеријумима. У шта треба веровати, у то да ћете урадити оно што је већ неко урадио? Па, све ово што је наведено већ је било, нема ничег новог. И запамтите, ово није испита зрелости, Матура, ово није ни Полуматура, крај осмогодишњег школовања треба да буде подстрек да се дете само пронађе кроз четири године школовања, на не да доживи стрес и неправду на почетку. Какав ће бити кад се пронађем ако му на почетку поставимо замку као зверки?

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.