Шарчевић: Због мале матуре смена начелника школских управа

јул 03 12:29 2018

Концепт мале матуре биће промењен у потпуности, најавио је министар просвете Младен Шарчевић и додао да је у два округа било неправилности на завршном испиту

Концепт мале матуре биће промењен у потпуности, најавио је данас министар просвете Младен Шарчевић и додао да је у два округа било неправилности на завршном испиту те да ће у њима бити смењени сви одговорни, почев од начелника школских управа.

Он је нагласио да су ове године под посебном лупом биле четири школске управе због неправилности на завршном испиту претходних година – Пачињски, Рашки, Јабланички и подручје Косова и Метохије.

“Имали смо дивљање у Јабланичком и Косовско Метохијском округу. На Косову не можемо остварити пуну контролу и увид и ту могу да зажмурим на једно око, али у Пчињском ћу предузети мере”, рекао је Шарчевић новинарима у Београду

Он је нагласио да је тражио комплетне извештаје са завршног испита и да ће бити промењени начелници школских управа , али и директори у школама где је било злоупотреба.

Држава нема намеру да смањује фонд часова страних језика, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић и додао да ће други страни језик, који је сада изборни предмет бити оцењиван нумерички и улазити у просек.

Шарчевић је, на Конференцији развој језичких компетиција код ученика основне школе, рекао да је школама прослеђено Упутство како да се оцењује други страни језик, а да ће у децембру ићи измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања који је сврстао други страни језик у изборни предмет.

“У самом Закону није речено да се други страни језик описно оцењује. Проследили смо Упутство да се други страни језик бројчано оцењује и да оцена улази у просек. Да не би било никаквуих недоумица ми ћемо ићи на измене и допуне ЗОСОВ-а крајем године”, појаснио је министар.

Од наредне школске године, како је рекао, биће више билингвалних одељења у средњим школама и подсетио да су она уведена где год је то било могуће, чак и у средњим стручним школама.

Управитељица Фондације Темпус Марија Филиповић Ожеговић указала је на значај учења страног језика и да деца која не науче добро страни језик имају касније у животу проблема при запошљавању, наставку школовања.

Ни земље Европе се, како је рекла, не могу похвалити претерано добрим знањем страног језика. Истраживања су показала да само трећина младих у Европи мисли да је спремно да студира на страном језику иако се страни језик уводи у најранијем узрасту и уче два, па чак и три страна језика у школи.

Циљ је у Европи али и Србији, како је рекла, да се први и други страни језик који се уводе од најранијег узраста знају скоро као матерњи језик.

“Страни језик је важан због запошљавања, али и наставак школовања и високог образовања због литературе”, закључила је она.

Деца страни језик у земљама ЕУ почињу да уче веома рано, са осам година, док се други страни језик најчешће уводи са 12 година.

У само 11 земаља ЕУ други страни језик није обавезан. Најзаступљенији је енглески језик у 97 одсто земаља, француски у 34 одсто, немачки у 23 одсто, шпански 13, руски три одсто, италијански у један одсто земаља.

Извор: Танјуг

  Categories:
напишите коментар

13 коментара

  1. јул 05, 17:19 #1 Božović Vladan

    Danas je predsednica vlade izjavila, povodom godinu dana rada vlade, da je najviše učinjeno u obrazovanju. Ja bih je zamolio da vlada posveti pažnju drugim delatnostima, nije fer da se samo prosveta degradira i upropašćava..

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 05, 22:28 #2 Natasa

    Jeste najvise je ucinjeno u obrazovanju, na polju produkcije “vukovaca” … vuceni su sa svih strane…. rezultat za Ginisa.
    Deca u Evropi se mozda ne mogu pohvaliti “svim peticama” ali mogu mnogi sa prosecnom ocenom iz stranih jezika bez ijednog privatnog casa sa 16/17 godina da poloze CAE sertifikat i nemacki B2 i to sa boljom ocenom od skolske.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 06, 11:10 Božović Vladan

      Produkcija vukovaca, zašta su isključivi krivci ministarstvo prosvete, na čelu sa ministrom i zavod za vrednovanje nekvaliteta obrazovanja, drugim rečima, vlada koja ih je osnovala, i koja im aminuje, je samo jedan od hiljadu načina kako se degradira, i uništava prosveta.
      Mnogo važniji razlog je što su učenicima dali prava, a nastavnicima obaveze, umesto obrnuto. Nastavnici se više ne posvećuju učenicima, jer su primorani da se posvećuju nebuloznoj birokratiji.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 06, 11:19 Božović Vladan

      Produkcija vukovaca, zašta su isključivi krivci ministarstvo prosvete, na čelu sa ministrom i zavod za vrednovanje nekvaliteta obrazovanja, drugim rečima, vlada koja ih je osnovala, i koja im aminuje, je samo jedan od hiljadu načina kako se degradira, i uništava prosveta.
      Mnogo važniji razlog je što su učenicima dali prava, a nastavnicima obaveze, umesto obrnuto. Nastavnici se više ne posvećuju učenicima, jer su primorani da se posvećuju nebuloznoj birokratiji, i papirologiji Bitan je papir, ne transfer znanja.
      Uništavanje prosvete je nastavljeno uvođenjem dualnog obrazovanja, i zlouptreba reči “reforma” gimnazije gde su đaci opterećeni sa još dva časa neopisivih budalaština, što znači da će provoditi po 8 časova u školi svakog dana, a nastavnici pretvoreni u bebi-siterke, koji će ih čuvati, dok se roditelji ne vrate sa posla. Jedino što nije bitno u celoj priči je OBRAZOVANJE učenika.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 06, 11:29 Božović Vladan

      Zaboravih pokušaj uvođenja elektronskog dnevnika. Možda u Holandiji to ima neki smisao, obaška što njihovi prosvetni radnici imaju plate dostojne življenja, ali u Srbiji, elektronski dnevnik je uveden sa jednim, jedinim ciljem, da se nastavnici dodatno ponize, i da im se duplira birokratija.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 06, 20:47 Natasa

        Korišćenje elektronskog dnevnika je vrlo racionalno….za upisivanje domaćeg kojeg ima čak i previše, za upisivanje ocena, upisivanje-najavu testova i upisivanje-notiranje izostanaka-kao i isterivanja sa časa (u tom slučaju se pored zapisivanja roditelj zove telefonom na prvoj pauzi). Ukratko ako ste propustili moj text od prošle godine, a ako vas interesuju detalji možete ovde pročitati i uveriti se da suštinski i u praksi nije ni nalik promenama u Srbiji, iako po formi ima dodirnih tačaka. Jednostavno znanje se stiče po Balesovoj piramidi učenja iz pedesetih godina prošlog veka → predavanje (5%) – čitanje i razumavanje pročitanog (10%) – audio i video materijali (20%) – demonstriranje i prezentiranje(30%) – diskusija i verbalna intertacija (50%) – praktična primena i sticanje iskustva (75%) – deljenje iskustva i učenje drugih (95%). Procenti u zagradi znače na pr. nakon dve nedelje sećaćemo se 10% onog što smo pročitali, a 75% onog što smo praktično primenili. Eto to je suština, a o detaljima opširnije http://zelenaucionica.com/mama-iz-holandije-osnovna-skola-im-je-zabaviste-u-poredjenju-sa-skolom-u-srbiji/

        Ali znate već kako je kod nas, masovno se čita samo ono što je u reality formi i maksimalno ušminkano. Istinu niko ne želi ni da vidi a još manje da čuje. Ali budimo realni … kako bi Srbi mogli živeti bez “svih petica”. Nema tog sistema koji je spreman da to ukine i stvori realan sistem ocenjivanja, što treba da bude temelj i osnova reforme.

        Одговорите на овај коментар
        • јул 07, 12:11 Božović Vladan

          Nisam shvatio da li ste rekli da je korišćenje elektronskog dnevnika vrlo racionalno u Holandiji ili Srbiji. Ako ste mislili na Holandiju, mogu da vas razumem, iako lično mislim da ni u Holandiji nije doprineo kvalitetu obrazovanja.
          U Srbiji novotarije iz razvijenih zamalja su nakarada. To bi bilo kao kada bi u fiću ugradili poršeov motor, i šta bi se desilo, ništa, samo bi upropastili fiću koji je do tada kako tako i vozio. U Srbiji elektronski dnevnik znači samo dupliranje birokratije, jer moraju da popunjavaju i papirne obrasce, koji su obavezni po zakonu. Pošto niste u sistemu, da vam objasnim jednu “sitnicu” kako funkcionišu stvari sa elektronskim dnevnikom ovde u Srbiji. Ako nastavnik slučajno pogreši, i upiše pogrešnu ocenu, mora da se ponižava i da MOLI direktora, koji mora da se ponižava i MOLI njegovo kraljevsko visočanstvo Šarčevića da se ispravi ocena. Ali to nije sve, sve što upiše, je pod budnim okom velikog brata, i prosvetni radnici drhte da nešto ne pogreše, obaška što moraju da se ponižavaju, i čekaju red, da bi izvršili svoju birokratsku dužnost, kao sluge nekada. Problem je što vam ja govorim iz ugla nastavnika, a vi uporno gledate iz ugla roditelja i dece.
          Nataša, poplava petičara je posledica, a uzrok je oduzimanje prava nastavnicima, i njihovo beskrajno omalovažavanje, i davanje prava učenicima, bez ikakvih obaveza.

          Одговорите на овај коментар
          • јул 08, 00:06 Natasa

            Da mislim na Holandiju, naravno da se desava da nastavnik pogresi prilikom upisivanja ocenu, a zna se desiti i nakon analize testa i primedbi djaka da neko dobije vise jer nesto nije pregledano i izbodovano i odmah se ocana ispravi. To se radi javno pred celim razredom, ja verujem da se o tome ni neizvestava direktor, a ministar pojma nema. Ne znam kako u Srbiji, ali je po meni srednja ocena ovde apsolutno merilo znanja. I mislim da je to zaista i najrealnije i najbolje i uopste nepotrebno da bilo kome objasnjavam zasto. U zadnje tri godine srednje skole (koja traje 6 godina) raspored je takav da iz mnogih predmeta (a uglavnom su dva odeljenja sa istim programom) nastavnici zajednicki zadaju test (pola mojih, a pola tvojih pitanja-zadataka) a raspored je takav da su to cas za casom, znaci nema sanse da neko nekom slika pa pokaze, a testove cak i cesto pregleda jedan nastavnik (znaci nekad ce to biti tvoj nastavnik, a nekad ne). Sve se cini kako bi sve bilo sto objektivnije i realnije. I svaka skola za sebe je autonomna, a skola dobija ocenu na osnovu uspaha na zavrsnim ispitima (maturama) odnosno sto skolska ocena manje odstupa od zavrsnog ispita to je bolja skola, to ce biti vece interesovanje za tu skolu. Ma znate sta ovde vam nikad ne moze neko ko sedi po privatnim casovima imati iste ocene kao i onaj ko sve postize sam. Razlika je drasticna…..ovaj sa casovima jedva prolazi razred, a samostalnih ima isto takvih, ali nikad neko ko je “cum laude” ne ide na privatne casove….a u Srbiji vam i neko kome se uspricava znanje na privatnim casovima i neko ko sve sam postize moze biti “vukovac” …. znaci uvek imate prave vukovce (koji su u velikoj manjini) i one masovne vucene “vukovce”. Za pravu reformu nije potreban novac, vec samo rec ministra “ukidamo sve petice-uvodimo srednju ocenu”. Formativno ocenjivanje je namenjeno pre svega za uzrast do 9 godina i to se saopstava roditelju u 4 oka.

          • јул 11, 13:17 Božović Vladan

            Jedna vaša rečenica mi je privukla pažnju. Rekli ste da su škole u Holandiji autonomne. To i jeste suština problema. U demokratskim zemljama gde su škole autonomne, kvalitet obrazovanju je na zavidnom nivou. U Srbini, u autokratskoj i nedemokratskoj tvorevini, gde je ministar prosvete umislio da je car Hajle Selasije, a predsednik države da je bog na zemlji, škole su kazamati poslušničkih i podaničkih sluga, koji će da udovoljavaju svaku želju cara i boga, a za uzvrat će sluge, da dobiju mizerne plate nedostojne življenja, iako imaju visoku stručnu spremu. Navešću vam jedan primer. U jednoj raspravi na ovom sajtu rekao sam da bi država morala da kupi sto hiljada službenih tableta, da bi nastavnici u Srbiji mogli da koriste elektronski dnevnik. Javio se jedan činovnik ministarstva prosvete, ili zavoda za vrednovanje, i rekao da ćemo kao bele lale koristiti kompjuter u školi. U prevodu na Srpski rekao je: “Stoko jedna, ima da se ređate vas 50 na tom jednom kompjuteru, i čekate svoj red, pa makar noćili u školi. E, moja Nataša, to vam je razlika između Holandije i Srbije, oni poštuju svoje prosvetne radnike, a u Srbiji ih nipodaštavaju.

        • јул 11, 01:27 Ljubisa

          ima kao kod NEMACA.
          Ako skola prima samo 60 ucenika za npr. medicinske setre i desi se da 55., 56., 57., 58., 59., 60., 61., 62., 63. imaju isti broj bodova SVI OTPADAJU kvota je DO 60 i nema prosirivanja i NEMA PREPISIVANJA jer si i TI KOJI DAJES da se prepise od tebe UGROZEN. Tako se to radi. NEMA PROSIRENJE KVOTE nego smanjenje kvote. To je prirodna selekcija koja UVEK dela. Pa i u SRBIJI.

          Одговорите на овај коментар
  3. јул 07, 15:54 #3 Prodaja magle u teglama

    Ima li ministra. Reko, pa poreko. Elem, pitanje za matematicare kako se zaokruzuju cifre 2,5 i 4,5? Na 3 i 5 ili na 2 i 4? Pitanje za statisticara: da li su zakljucene ocene na kraju prvog i drugog polugodja statisticki ispravne ako su aritmeticka sredina svih ocena upisanih u knjigu evidencije vaspitno-obrazovnog rada i ako je ocenjivanje kombinacija sumativnog i formativnog ocenjivanja? Pri cemu formativno ne mora biti u formi numerickog zapisa i ne postoji predvidjeno polje u dnevniku za upisivanje tekstualnog opisa rada/preporuka za ucenika??? Pitanje za pedagoga: koje su propisane floskule-iskazi kojima se imaju koristiti nastavnici da bi iskazali napredak ucenika i dali preporuku za buduci rad i napredak, a da ne budu optuzeni za ponizavanje i ugrozavanje psihickog stanja deteta? Pitanje za sveopstu prosvetiteljsku javnost: kako je moguce da 40-casovna radna nedelja nastavnika formalno-pravno ima u potpunosti istu strukturu kao u doba kada je ocenjivanje bilo samo sumativno, kada u skoli nije bilo bogtepitakakvih timova, kada nastavnici nisu bili duzni imati portfolio i evidenciju napretka i razvoja ucenika, kada nije bilo pisanja projekata, uglednih i oglednih casova, upotrebe interneta, individualizacije i IOP-a, individualne krivicno-materijalne odgovornosti nastavnika itd itd.
    Kada se odgovori na ova pitanja stici ce se i do obrazlozenja izostanka procesa ucenja u srpskim skolama kao i herprodukcije vukovaca. Neko se bas lepo zaigrao i raspisao u srpskom zakonodavstvu tesko primenjivom i u intergalaktickim okvirima.

    Одговорите на овај коментар
  4. јул 11, 01:35 #4 Ljubisa

    ZBOG takvih GLUPOSTI kao sto je formativno ocenjivanje mi sustinu nemamo ZNANJE je sve slabije i slabije. OVE GLUPOSTI su izmislili oni koji nikada nisu imali neposredni rad sa ucenicima

    Одговорите на овај коментар
  5. јул 13, 10:09 #5 B

    Birokratija je narasla. Nagomilalo se to. Povremeno mora nešto i da uradi da ne bi baš toliko “bola oči” svojim ležanjem i kontinuiranim nagomilavanjem. E sad, samo “sumatiranjem” se ne može “zaposliti” baš sva ta buljumenta (uskoro za “sumatiranje neće biti ni potrebna uopšte).
    “Formatiranje” i seckanje vode za piliće i presipanje iste iz šupljeg u prazno, te neophodna “reformska” obrada te iste vode, da bi na kraju procesa ispala što zamućeniji produkt koji će kasnije ponovo biti potrebno “odmućivati”, pravi je način da birokratska kamarila “opravda” svoje postojanje.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.