Састави о зими

октобар 01 21:51 2017

Joш састава о зими погледајте  ОВДЕ и ОВДЕ

Стигла је зима

Јесен је полако отишла, а уместо ње стигла хладна бела зима. Ушуњала се полако у наше животе и својим леденим рукама чврсто стегла цео град.
Снежни облаци као беле лађе плове небом, а из њих је пада први снег. Нежне беле пахуље као небеске балерине плешу у лету док са великих висина падају на улице и кровове кућа. Све око нас, полако постаје бело. Дрвеће је добило нову одећу и уморне гране нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима. На травњацима су дебели вунени теписи, а на крововима кућа бели шешири. Мраз је на прозорским стаклима исплео сребрену чипку и уместо завеса различитих боја, сада на свим прозорима висе беле чипкасте завесе. Зима је пробудила успаване димњаке. Из њих се високо према небу диже густи сиви дим. Људи се греју у својим кућама, а животиње су се завукле у своја склоништа. Природа се лагано спрема за зимски сан. Птице селице су одлетеле на југ, а врапци су ућутали. Седе у својим малим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Једино деци није хладно. Обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти по њихови ногама.
Kад стигне зима и мраз све около стегне, једино се на дечијим лицима види осмех. Они воле кад им се пахуље нежно лепе за лице, воле снег и игре у њему. Зима је деци омиљено годишње доба.

Зима
У белом крзненом капуту и хаљини од беле чипке госпођа зима је покуцала на моја врата. Чврсто ме је загрлила својим леденим рукама и поздравила хладним дахом.
Зима ни овог пута није стигла сама. Са собом је довела своје верне пријатеље, ветар и снежне облаке. Облаци као беле лађе плове небом и просипају снежни прах на нас. Све је бело и светлуцаво. Нежне беле пахуљице као блиставе звездице лепршају у ваздуху. Падају на кровове, прекривају улице и плету сребрену чипку на прозорима дечијих соба. Уморне и промрзле гране дрвећа нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима и украсила светлуцавим бисерима. Kровови кућа, окићени снегом и ледом, поносно показују своје беле шешире. Мраз је на прозорима насликао слике од кристала, а испод стреха окачио стаклене лепезе. Промрзли врапци седе у својим маленим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Не чује се њихово весело цвркутање. Чује се само фијук ветра који изводи свој зимски концерт играјући се са снежним пахуљама, а оне као балерине плешу док нежно не падну на румена дечија лица. Дечаци и девојчице, обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти под њихови ногама.
Волим када стигне зима, иако ми је тада хладно и оштар мраз ме штипа по образима. Kада она дође, сива и суморна слика позне јесене нестане испред мојих очију. Све око мене постаје лепо и чисто и свуда влада неки чудан мир.
Боске

 

ЗИМА У МОМ KРАЈУ-ПОГЛЕД СА МОГ ПРОЗОРА

Поглед са мог прозора изгледа као најлепша разгледница са зимским мотивима.
Гледам кроз прозор и видим пахуље које се пресијавају на светлу уличних сијалица. Оголело грање је добило лепо бело одело. Траву је покрио бели прекривач, изгледа као најлепши бели ћилим. Подсећа ме на шећерну вуну. Све је бело, кровови кућа као да су добили беле капе. Зелене јелке из мог парка имају лепе беле бунде.
Људи корачају по белом покривачу а на лицима је благи осмех. Чини се као да је снег успео у њима да пробуди оно детињство што су изгубили док су одрастали. Све је некако нестварно, лепо као у бајци.Тако меко паперјасто и нежно.
Толико је поглед диван са мог прозора да сам на тренутак заборавила да сам у мојој топлој соби. Kао да сам се нашла у неком нестварном свету.

У ПОЗНУ ЈЕСЕН
Позна јесен је пуна белила. Све је лепо као разгледница.
У парковима деца се играју, грудвају и праве Снешка Белића. Све ме подсећа на сусрет зими. Оголело дрвеће је добило своје беле капуте. Трава је добила свој бели покривач, а јелке су добиле лепе бунде. Снег на нашим улицама ме подсећа на шећерну вуну. Баке и деке шетају белим улицама, а њихова сећања их подсећају на младост. Kуће су добиле нове беле капе. Снежне пахуљице додирују нам наше хладне, црвене носиће.
Док сам корачала по белом покривачу на тренутак сам имала осећај да се налазим у некој белој бајци и идем у сусрет зими.

Састав о зими

Сликарка Зима је стигла у мој град. Нежно се ушуњале и све зачарала.

Узела је велику сликарску четку и осликала цео град белом бојом. Kрововима кућа и зграда је насликала беле капе са понеком црвеном туфном. Јелкама је насликала дивне беле бунде, прошаране тамно зеленом бојом. За паркове је утрошила највише беле боје, па паркови изгледају као велики облаци. За улице је измешала белу и сиву боју.На паркинзима су аутомобили црвене, плаве, жуте боје. Сликарка Зима их је ишарала белом бојом. На стаклима аутомобила насликала је нежне пахуље и сребрне дворце из неке ледена бајке.
Kако је само лепо осликала наш град. Права је уметница сликарка Зима.

 

Децембарски дани

Kад стигне децембар и освану хладни децембарски дани, знамо да је зима на корак од нас и да ће ускоро јесење сивило нашег града заменити њена бескрајна белина. Стара година је на измаку и ближе се нова, пуна радости и празничких чаролија.
Сваке године децембар нас обрадује првим пахуљама снега. Док ћутке клизе доле са небеских висина, оне нежно лепршају у ваздуху и окрећу се попут балерина. Ношене ветром падају на кровове кућа, прекривају паркове, улице и дворишта и плету белу чипку на прозорима дечијих соба. Својом несташном игром изазивају осмех на дечијим лицима и позивају их да изађу напоље, да се заједно играју. Децембарски дани су дани у којима природа почиње да полако тоне у свој дубоки зимски сан. Не чује се цвркут птица, јер су селице одавно отишле на југ, а врапци су се сакрили у својим малим гнездима уплашени зимом и хладноћом која она доноси. Док природа иде на спавање, димњаци се буде. Из њих се високо према небу диже густи дим кога ветар растерује бацајући на њега нежне беле пахуље. Иако нема веселог цвркутања птичица и хладноћа стеже све око себе, децембарски дани су пуни радости. Зимску тишину разбија дечија граја и шкрипа дрвених санки. Обучени у топлу одећу, дечаци и девојчице са осмехом на лицу трче по белом прекривачу. Њима не сметају мраз и хладноћа. Док се пахуљице нежно лепе за њихова румена лица и снег пршти под њиховим брзим ногама, они уживају у лепоти тог децембарски дан. Неки од њих ће уживати и у лепоти децембарске ноћи док буду шетали улицама града које окићне мноштвом лампица и новогодишњих украса блистају у мраку.
У данима децебмбра када падне први снег, нежне пахуље својим кристалним сјајем отерају сивило позне јесени и све око нас заблиста бескрајним сјајем. Дрвеће обучено у белу одећу, травњаци прекривени белим тепихом и окићене улице нас подсећају да стиже зима, а са њом Нова година и новогодишњи поклони којима нас децембарски дани на свом одласку дарују.

Joш састава о зими погледајте  ОВДЕ и ОВДЕ

https://danijelaocokoljic.wordpress.com

 

  Categories:
  1. децембар 12, 22:36 #1 jana

    loseeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee, salim se ok

    Одговорите на овај коментар
  2. март 01, 21:02 #4 Danijela

    Potreban mi je sastav na temu Kakve su majcine oci.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.