Састављено и растављено писање речи

јануар 18 21:16 2016

Veliki broj ljudi nije siguran u to, koje reči se pišu zajedno, a koje odvojeno.

Postoje četiri glagola, koji se uvek pišu zajedno, a to su:

nećunisamnemojnemam

 

Svi ostali, ukoliko označavaju negaciju, pišu se odvojeno.

Zatim, ljudi se obično zbunjuju kada treba da napišu neku složenicu, pa nisu sigurni da li treba napisati npr. uoči, ili u oči, uzbrdo, ili uz brdo.

Kada su u pitaju složenice, sve što treba uraditi, je razmisliti o smislu onoga što pišete. Reći ćete:Pogledala sam ga u oči, i Uoči tog dana, što znači, da ukoliko se nekim rečima promenilo celokupno značenje, njihovim spajanjem, reč je o složenici, i ona se piše zajedno.

Imenica popodne piše se sastavljeno kada označava vreme u celini, npr. čekaću te celo popodne, i rastavljeno kada označava određeni trenutak, npr. doći ću po podne. Ukoliko, neka imenica počinje sa ne i sa polu, piše se sastavljeno.

Kod prideva, kada jedan određuje drugi pišu se sastavljeno i bez crtica, a ako to nije slučaj odvajaju se crticom, iz čega sledi: istodobni, i anglo-američki.

Kod zamenica, ukoliko se upotrebljavaju sa predlogom, pravilno je reći: ni od koga,a ne od nikoga.

Ukoliko se dvoumite kod pisanja brojeva kada označavaju približnu vrednost, pravilno se pišu, tako što se odvoje crticom, pa tako imamo pet-šest, iako ćete skoro svuda naići da je napisano pet, šest. Isto važi i kada je imenica na prvom mestu, iz čega sledi da je pravilno napisati sat-dva, a ne sat, dva. Kod glagola, najčešće se greši, kada treba da se određeni glagol prebaci u futur I.

Glagoli koji se završavaju na –ći, u infinitivu, pišu se odvojeno u futuru I, pa tako imamo: naći ću, doći ću, ispeći ću. Glagoli sa završetkom na –ti, u infinitivu, pišu se zajedno u futuru I, iz čega sledi: trčaću, pocepaću, uzeću.

Priloške složenice, pišu se uvek zajedno, pa sledi: napamet, zauvek, odavde. Prilozi tipa kadgod, štogod pišu se sastavljeno u neodeređenom značenju i odvojeno u opštem.

Zbog svih ovih pravila o složenicama, dešava se da se ljudi zbune oko silnih pravila, pa protumače kao složenicu i ono što to nije. Zbog toga se dešava da vidite da je neko napisao sa mnom zajedno umesto odvojeno, kao što bi trebalo. Probajte da osluškujete u sebi, ono što treba da napišete. Ukoliko ne izgovarate reč kao da je jedna, onda to i nije.

Razrešićemo i zabunu oko slova j. Slovo j, ne piše se, između dva samoglasnika od kojih je drugii, ili između i i o, što znači da pišemo beduin, zaista, biologija, nacionalan, radio. Slovo j, se piše između i sa jedne strane i a, e, ili u sa druge, što nam govori da se piše materijalan, radija, dijeta, higijena.

Navešćemo još jednu vrlo čestu nedoumicu u pravopisu, a ona se odnosi na nepravilno jednačenje po zvučnosti. Slovo d se menja ispred t, a ne ispred s ili š, kao što se nekad misli. Na osnovu ovog pravila sledi da je pravilno napisati predsednik, gradski, odsek, odstupiti, sredstvo.

Gramatika srpskog jezika, važi za vrlo tešku i komplikovanu, i podrazumeva mnogo više od onog, što može jednim tekstom da se obuhvati. Ovim tekstom, odlučili smo da, skrenemo pažnju na najčešće greške i nedoumice koje su svakodnevno prisutne, kada je reč o pravopisu.

Krenimo od negacije. Sa imenicama, zamenicama, pridevima i prilozima negacijane (ili ni) uvek se piše sastavljeno (nečovek,nikakav, neprijatan, nevoljko…), dok sa glagolima uvek ide odvojeno, izuzev u četiri slučaja: neću, nemam, nisam i nemoj. Tipične beogradska greške su: nemogu i nedam. Katastrofa!
Izuzetak je i u slučaju kad zamenicu “prekida” predlog: nije sa nikim ili za ništa, već ni sa kim i ni za šta.
Predlozi u sprezi sa drugim vrstama reči mogu da se pišu i zajedno i odvojeno, ali kao opšte pravilo treba zapamtiti  – kad god se radi o prilogu, piše se zajedno. Sećate se, prilog se uvek vezuje za glagol, odgovara na pitanje kako, gde, kad, zašto i koliko se glagol dešava. Radim brzo, ovde, danas, stoga i mnogo (razume se o čemu se radi). Međutim, kod priloga koji se grade od dve reči (složenice), sastavljeno pisanje odnosi se samo na priloge za način i vreme, koji odgovaraju na pitanja – kako i kada. Evo nekoliko primera:

ispočetka (Krećemo ispočetka – kako krećemo?); iz početka (Iz početka ovog rada jasno se vidi…)

uzbrdo (Ceo dan išli smo uzbrdo – kako smo išli?); uz brdo (Uz brdo je mnogo lakše stići nego preko šume)

ubrzo (I Hitna je ubrzo došla – kako je došla?); u brzo (Bolje se razume u brzo nego u sporo kretanje)

napamet (Uči pesmicu napamet – kako uči?);na pamet (Na pamet mi nije palo…)

utanko, utvrdo(Utanko su precizirali vreme – kako su precizirali; Utvrdo su se zarekli… – kako su se zarekli?); u tanko, u tvrdo (U tvrdo testo dodajte vodu…)

dosad(a) (Dosad smo se snalazili – kada smo se se snalazili?); do sada(Išlo je glatko sve do sada – ovde je do sada takođe prilog, ali je u funkciji dopune)

naveliko (Kupuju naveliko – kako kupuju?); na veliko (Bave se kupovinom na veliko)

preblago, prebrzo, presporo… (sa prefiksom pre prilozi najčešće imaju elemente komparacije: Prebrzo su koračali): pre blago, pre brzo, pre sporo

(Korili su ga pre blago nego oštro)
i tako dalje, i tako dalje… princip je isti. Sve ostalo samo su – nijanse.

A među tim nijansama ima i lažnih izuzetaka, pa se s nogu, s leđa, s boka… uvek piše rastavljeno. Pitate se zašto su to izuzeci, i zašto su lažni? Jeste da se radi o prilozima (imaju tu ulogu), ali su za mesto, a na početku ovog pravila je napisano da se predlozi sa nekim drugim rečima pišu zajedno samo kad se radi o prilozima za način i vreme, a ovi primeri su prilozi za mesto. Tek da se podsetimo i preslišamo.

Sledeća grupa su rečce i uzvici – opšte pravilo je da se rečce i uzvici pišu zajedno, a u svim ostalim slučajevima odvojeno:

upomoć (ovaj uzvik često u rečenici bude i prilog, ali najčešće je taj uzvik jedna jedina reč u takozvanoj specijalnoj rečenici; dakle, kad vičete, vičite “zajedno” – Upomoć!); u pomoć (Pritekli su im u pomoć)

nažalost (kad je rečca: Nažalost, i nama je to postalo jasno); na žalost (Da li na žalost ili na sreću…)

nastranu (rečca: Nastranu što žele da nam izađu u susret); na stranu (Sklonili smo to na stranu)

pritom (rečca: Pritom, i oni su učestvovali… – da se radi o rečci najlakše je prepoznati po tome što se odvaja zarezom, ali je upotreba rečce mnogo ređa nego slučaj pri tom); pri tom (Odlučili smo da idemo, ali pri tom nismo uzeli u obzir…)
i tako dalje, i tako dalje.

 

Slečajevi kad se reči uvek pišu zajedno: nadohvat (ali: na dohvatu),zdesna, sleva, naopačke, naopako, unakrst, otprve, popola, napola,netremice, odvajkada, odmila, doboga (ali: Do boga sedi…), dabogda(ali: Da bog da i nama sreće…), izbliza, zbrda-zdola, odozdo, odozgo,naoko, izreda, iskosa, zauvek, natašte (ili našte, na primer: našte srca),naširoko, zaredom (ali: Red za redom…)…

Uvek se piše odvojeno: u stvari, i te kako (ali: ikako), na primer

Posebnu pažnju zaslužuje izraz dobro došli. On se uvek (uvek!) piše odvojeno, a na ulazu u maltene svaku prodavnicu piše: Dobrodošli! Međutim, kad je u ulozi imenskog dela predikata, piše se zajedno: Oni su dobrodošli! Samo posle pomoćnih glagola jesam, biti i hteti možete da napišete zajedno, ako polažete na svoju pismenost. U ostalim slučajevima: dobro došli!

 

 

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.