Ђаци су већ годинама преоптерећени бројем часова који превазилази оквир задат законом, а један од изазова у кројењу новог наставног плана за други циклус основног образовања био је решавање тог проблема. Блок наставу – као излаз из лавиринта опхрваности ученика школским обавезама виде стручњаци који су кориговали план наставе за старије основце.
– Као најбоље решење понудили смо да се у седмом и осмом разреду нов обавезан предмет, информатика и рачунарство, ради у блок настави са по 30 часова годишње. Такође, идеја је и да се са истим фондом у блоку изводи и настава технике и технологије, предмета који се уводи уместо техничког и информатичког образовања. Блок настава одржавала би се уместо часова по редовном распореду. Такав начин организације није новина у систему. За предмет техничко, на пример, то је био стандард, од 1990. до 2007. године – каже Гордана Мијатовић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, куће у којој се кују наставни планови на захтев ресорног министарства.
Она оцењује да се блок настава уклапа у законско ограничење оптерећења ученика бројем часова недељно, али и да растерећује наставу. Предвиђено је да свим осталим обавезним предметима блок одузме двонедељни фонд часова. Биологија, физика, хемија, историја, географија, страни језик, физичко – предмети који имају два часа недељно изгубиће четири часа годишње. Ликовно и музичко, на пример, имаће укупно два часа мање за годину дана. Математика и српски, најважнији предмети са највећим фондом часова, блок настави уступиће по осам часова од укупног годишњег фонда од 144 часа. То „није непремостив проблем”, сматра наша саговорница.
Закон налаже да ђаци од петог до осмог разреда могу да имају 25 часова наставе недељно, и да се то може увећати за до три часа осталих активности предвиђених школским планом и програмом. То значи да старији основци могу имати максимално 28 часова недељно, колико тренутно имају само петаци. Ученици шестог разреда броје 29, а седмаци и осмаци по 31 час у току недеље.
– Морало је то да се коригује. У односу на ситуацију у школама данас смањићемо наставу за две недеље. Уколико осавремењен програм почне да се примењује од следеће школске године и обистини се план да се из године у годину уводе нови програми за наредне разреде, док стигнемо до седмог и осмог растеретићемо их. Избацићемо вишак, дати деци простора да дишу, мало више времена да савладају све што се очекује, и то у складу са законом. За тај предлог сматрамо да је потпуно оправдан, али и да ће највише да га нападају – каже Мијатовићева и уверава да је свака сумња у ваљаност увођења блок наставе за основце „непримерена и без утемељења у стварности”.
У сусрет следећој седници Националног просветног савета (НПС), на којој ће 11. априла предложене измене наставног плана за старије основце бити можда и најважнија тачка дневног реда, блок наставу као „најбоље” решење под знак питања ставља Александар Липковски, председник НПС. У разговору за наш лист, он је приметио да ће одузимањем часова другим предметима због блок наставе у седмом разреду, рецимо, математика бити оштећена за осам часова, што је негде око пет одсто укупног фонда од 144 часа.
– У седмом разреду је обимно градиво за које ионако нема довољно времена, још ако им се додатно време ускрати може да дође до проблема. Блок настава, чини ми се, није добро организационо решење, то је модел који је покушаван, па се од њега одустало – каже Липковски.
Предлагачи новог наставног плана процењују да би блок настава за предмете информатика и рачунарство и техника и технологија могла да допринесе да седмаци и осмаци у чијем је распореду 31 час недељно имају законом предвиђених 28 часова „суве наставе”, дакле обавезних и изборних наставних предмета недељно. Али, ако се у тај распоред удене само час одељенског старешине, да не рачунамо ваннаставне активности прописане школским планом и програмом, оптерећење ће опет бити веће од законом прописаног.
– Највећи је проблем што се раде промене у законском оквиру који ограничава број часова. Завод је покушао да направи неку еквилибристику, видећемо шта је успео –коментарише Липковски.
Најављују се нови закони. Предложен наставни план је, наравно, рађен по актуелним.
– То указује на непотребну журбу. Треба прво осмислити цео процес, уз консултације са стручном јавношћу, па мењати планове од првог разреда навише – сматра Липковски.
– Као најбоље решење понудили смо да се у седмом и осмом разреду нов обавезан предмет, информатика и рачунарство, ради у блок настави са по 30 часова годишње. Такође, идеја је и да се са истим фондом у блоку изводи и настава технике и технологије, предмета који се уводи уместо техничког и информатичког образовања. Блок настава одржавала би се уместо часова по редовном распореду. Такав начин организације није новина у систему. За предмет техничко, на пример, то је био стандард, од 1990. до 2007. године – каже Гордана Мијатовић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, куће у којој се кују наставни планови на захтев ресорног министарства.
Она оцењује да се блок настава уклапа у законско ограничење оптерећења ученика бројем часова недељно, али и да растерећује наставу. Предвиђено је да свим осталим обавезним предметима блок одузме двонедељни фонд часова. Биологија, физика, хемија, историја, географија, страни језик, физичко – предмети који имају два часа недељно изгубиће четири часа годишње. Ликовно и музичко, на пример, имаће укупно два часа мање за годину дана. Математика и српски, најважнији предмети са највећим фондом часова, блок настави уступиће по осам часова од укупног годишњег фонда од 144 часа. То „није непремостив проблем”, сматра наша саговорница.
Закон налаже да ђаци од петог до осмог разреда могу да имају 25 часова наставе недељно, и да се то може увећати за до три часа осталих активности предвиђених школским планом и програмом. То значи да старији основци могу имати максимално 28 часова недељно, колико тренутно имају само петаци. Ученици шестог разреда броје 29, а седмаци и осмаци по 31 час у току недеље.
– Морало је то да се коригује. У односу на ситуацију у школама данас смањићемо наставу за две недеље. Уколико осавремењен програм почне да се примењује од следеће школске године и обистини се план да се из године у годину уводе нови програми за наредне разреде, док стигнемо до седмог и осмог растеретићемо их. Избацићемо вишак, дати деци простора да дишу, мало више времена да савладају све што се очекује, и то у складу са законом. За тај предлог сматрамо да је потпуно оправдан, али и да ће највише да га нападају – каже Мијатовићева и уверава да је свака сумња у ваљаност увођења блок наставе за основце „непримерена и без утемељења у стварности”.
У сусрет следећој седници Националног просветног савета (НПС), на којој ће 11. априла предложене измене наставног плана за старије основце бити можда и најважнија тачка дневног реда, блок наставу као „најбоље” решење под знак питања ставља Александар Липковски, председник НПС. У разговору за наш лист, он је приметио да ће одузимањем часова другим предметима због блок наставе у седмом разреду, рецимо, математика бити оштећена за осам часова, што је негде око пет одсто укупног фонда од 144 часа.
– У седмом разреду је обимно градиво за које ионако нема довољно времена, још ако им се додатно време ускрати може да дође до проблема. Блок настава, чини ми се, није добро организационо решење, то је модел који је покушаван, па се од њега одустало – каже Липковски.
Предлагачи новог наставног плана процењују да би блок настава за предмете информатика и рачунарство и техника и технологија могла да допринесе да седмаци и осмаци у чијем је распореду 31 час недељно имају законом предвиђених 28 часова „суве наставе”, дакле обавезних и изборних наставних предмета недељно. Али, ако се у тај распоред удене само час одељенског старешине, да не рачунамо ваннаставне активности прописане школским планом и програмом, оптерећење ће опет бити веће од законом прописаног.
– Највећи је проблем што се раде промене у законском оквиру који ограничава број часова. Завод је покушао да направи неку еквилибристику, видећемо шта је успео –коментарише Липковски.
Најављују се нови закони. Предложен наставни план је, наравно, рађен по актуелним.
– То указује на непотребну журбу. Треба прво осмислити цео процес, уз консултације са стручном јавношћу, па мењати планове од првог разреда навише – сматра Липковски.